Ових дана сведоци смо заоштрене анти-руске кампање која се води како у Црној Гори, тако и у Србији.
Како главна тема не би била покрадени избори у Црној Гори, по истој методи коју је и Александар Вучић применио пре неколико месеци у Србији (застрашивање грађана и куповина гласова) инсцениран је покушај државног самоудара уз неосноване тврдње да су руски држављани били укључени у планирање и спровођење наводног покушаја дестабилизације Црне Горе.
Никола Врзић: Нису победиле присталице сарадње са СНС-ом, већ су изгубиле присталице сарадње с ДС-ом
Никола Врзић
Није то само бура у чаши воде, као што би могло да се помисли због релативно мало гласова које је Демократска странка Србије освојила и на претпоследњим и на последњим парламентарним изборима и због (све) мање посланика на које ће моћи да рачуна у актуелном сазиву Скупштине Србије, нису дакле промене у ДСС-у само бура у чаши воде из простог разлога што је ова странка, током скоро четврт века постојања, за српску политику углавном имала значај који је превазилазио број њених гласача и посланика. Па су отуда и догађања унутар ДСС-а од кудикамо ширег друштвеног значаја од текућих – сигурно, принципијелних и идеолошких – превирања у, на пример, Социјалистичкој партији Србије, али и од промена на челу Демократске странке јер те промене не могу да промене њену природу а самим тим ни њен малигни утицај на српску политику.
Шта се сада догађа с ДСС-ом? Зашто је странка у медијима почела да даје знаке живота тако што се свађа сама са собом? Зашто је почела да се цепа када је успела да се врати у парламент? Преузимају ли је Српска напредна странка и њен челник Александар Вучић, као што тврди бивши политички аналитичар, посланик са квоте ДСС-а Ђорђе Вукадиновић, (досадашњи) челници косметског ДСС-а и њихови истомишљеници, или је пак реч о процесу прекида процеса који су ДСС-у још 2008. године наменили Американци, као што је остало забележено у њиховој дипломатској депеши 08BELGRADE913, откривеној захваљујући „Викиликсу“?
Доносимо интегрално излагање Драгане Трифковић (Центар за геостратешке студије) са трибине „Улога Руске Федерације у мултиполарном свету“, одржане у Руском дому 29. септембра 2016. Организатори су били Универзитетска омладини Београда, Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке и Руски дом, а на трибини су учествовали и Александaр Павић (Фонд стратешке културе) и Душан Пророковић (Центар стратешких алтернатива)
Тема око које смо се данас окупили је улога Руске Федерације у мултиполарном свету. Сматрам да је ово веома значајна тема, али помало запостављена у нашем друштву. Не мислим да је она запостављена због тога што за њу не постоји интересовање, напротив. Проблем је пре свега цензура која постоји у јавности, у српским медијима и главним токовима српског друштва, који су под превеликим утицајем запада. С друге стране чак и када се у српском друштву говори о улози Русије, често се говори на један врло емотиван начин без довољно аргументације, или се Русија крајње критички или некритички посматра. Сматрам да би у нашем друштву морала да се покрене озбиљна дебата о позиционирању Србије у новим геополитичким околностима, која би требала да доведе до дефинисања стратешких праваца у спољној политици, економији и безбедности.
Коментаришући изјаву портпаролке високе представнице ЕУ Маје Коцијанчич да ЕУ подржава формирање ЗСО по косовским законима, Александар Вучић је рекао: „То значи да ће морати да нам покажу где то пише.“
„Изненађен сам таквом изјавом јер сам им 100 пута рекао у Бриселу да ће ЗСО бити формирана у складу са Бриселским споразумом, принципима и имплементационим планом и само у складу са тим. Ми нисмо у Бриселу јер смо сагласни са постојањем косовске државе, косовске независности, већ управо супротно. Ми смо ту да бисмо преговарали о свему ономе око чега се не слажемо“, додао је председник.
Свет очекује да новоизабрани амерички председник Доналд Трамп одржи обећање да САД више неће насилно да мењају режиме широм света. Интернет, алтермаинстрим медији су однели победу над „провереним“ западним средствима информисања. РТ је гледанији од свих америчких тв станица заједно.
Разорени Алеп је ослобођен од терориста свих боја 14. децембра, а море истраумираног народа још чека да замени избеглички живот својим порушеним домовима.
Иза рушевина и слика људске беде, аналитичари у ослобађању Алепа виде кључни догађај у сиријском рату. Алеп је покорен или ослобођен, у зависности од политичог угла, Западног или оног који то није, после неколико година контроле од стране побуњеника и неколико месеци уличних борби и бомбардовања и сатирања терориста од стране руске авијације.
Временом је постало јасно како Македонија заправо и нема моћних пријатеља у међународној заједници који би заговарали њихове интересе. У такозваној „међународној заједници“ Грци имају јак лоби, Бугарска је чланица ЕУ, док су Сједињене Државе моћни покровитељ и апсолутни заштитник Албанаца. А и Србија има довољно својих проблема да би енергију трошила на заштиту и онако незахвалних комшија.
Да је лако бити успешан генерал после завршене битке, индиректно је потврдио и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекавши: „Југославији смо дали све, а данас нам лупају шамаре“.
Шеф српске дипломатије рекао је да ће Србија играти конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у за њу важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.
Сувише је мала и бедна била визија једног гувернера Арказаса, једне од најзаосталијих држава САД. И наивно је веровао је да ће се његови снови остварити преко једног његовог пијаног „пајташа“. Он је маштао о посрамљеној и дезинтегрисаној Русији, омраженој од суседа и целог света. Уместо тога се десило управо супротно. Русија је постала прогресивна, безбедна држава која ради на поткопавању западног неолибералног поретка. То је редак пример да се велика империја поврати након историјског пораза.
Једног септембра 1994. године Борис Јељцин је био у Вашингтону у државној посети свом новом пријатељу, председнику Билу Клинтону. Совјетски Савез се распао само три године раније, а односи између САД и Русије су „цветали“ – јер Јељцин је одржао обећање сахранивши са своје стране деценије непријатељства. У Русији је стање било хаотично, али крхки демократски процеси и настајање капитализма је узимало маха. У том смислу, Клинтон и Јељцин су изградили савез у циљу спречавања снага државне безбедности Русије да преузиму власт у Москви и изврше повратак у „Хладни рат“. Током једне раније посете Москви, Клинтон је рекао младим Русима да “изаберу наду уместо страха и пронађу нову дефиницију величине Русије.” (www.rusiainsider.com)
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис.
Ери јефтине енергије дошао је дефинитивни крај. “Енергетска битка“ потрајаће барем неколико деценија. У ту битку за буквално преживљавање неке земље и нације улазе богатији, неки (већина) сиромашнији, али је чињеница да су сви у истом лонцу, те стога следи да никада у својој историји судбина човечанства није била повезанија. Јер енергија повезује и покреће свет.
Сасвим је чудно што је уместо да уједини целу Европу (којој Русија припада географски, историјски, културно и психолошки), питање енергије последњих година постало тема која дели континент. Русија поседује 26,6% светских резерви гаса, између 6,2% и 13% познатих резерви нафте и око 20% познатих резерви угља. По томе је Русија светски лидер у трговини гасом и извозник нафте у рангу са Саудијском Арабијом.
На предлог иранског колеге Хамеда Гашгавија, превела сам његов ауторски текст о генералу Сулејманију на српски језик, како би наши читаоци могли да се упознају са ликом и делом знаменитог иранског генерала. Предлог сам прихватила са великим задовољством, с обзиром да пратим деловање и успехе генерала Сулејманија последњих година, посебно од почетка сиријског конфликта. О генералу Сулејманију могу се пронаћи и многобројни текстови у западним медијима, који га оцењују са позиције супротстављене стране, али у већини случајева са великим уважавањем. Додала бих још и чињеницу која није наведена у овом тексту, а то је да је генерал Сулејмани имао важну улогу и у информативној подршци руским снагама у Сирији.
已经Trifkovic
Хамед Гашгави: Ко је заиста генерал-мајор Касим Сулејмани?
Име овог иранског команданта није непознато многима који проучавају ситуацију на Блиском истоку, међутим ових дана (текст је објављен јула 2014. – прим. СС) током борби против злих војника и нехуманог Такфирија у Ираку, његово име је споменуто на неким од водећих медија као што су Fox News, Washington Post, CBS News и Guardian. Оно што бих желео да расветлим нашим читаоцима је каријера овог великог човека, чијег имена са плаше високи званичници Пентагона.
Он је командант јединице Qods Force, огранка Иранске револуционарне гарде (Iranian Islamic Revolutionary Guard Corps), која спроводи специјалне операције изван територије Ирана. Назив јединице потиче од арапског имена за Јерусалим (Al-Quds). Јединица Јерусалим је формирана 90-их година прошлог века.
