Чувени српски добровољац Дејан Берић у Донбасу се налази од 2014. године. Учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Више пута је рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге. У новом разговору са нашом Драганом Трифковић говори о тренутном стању у, помало заборављеном, рату у Донбасу, као и о учешћу српских добровољаца
Није данас лако бити у Србији и стоички издржати све успехе ове власти. Није лако било издржати ни све оне тада „незапамћене“, а већ данас заборављене успехе претходне власти. Успех претходне власти наставио се ништа мањим (ако не и већим) успехом садашње власти.
Из тога се може закључити само једно – да ништа у несрећној Србији не успева боље од успеха оних који су тренутно на власти.
Они који тај успех стрпљиво граде чине све што је у њиховој политичкој моћи да би нама, обичним смртницима, олакшали живот у сопственој земљи, на сопственом послу, у сопственој породици… Нико нас и не пита да ли смо ми то од њих тражили, очекивали или прижељкивали. Упркос свим мерама које је предузимала и она претходна и ова садашња власт, огроман број становника из ове земље одлази – „више и јаче него икада у историји Србије“. И то, да се више никада у њу не врате. С друге стране, власт не чини ништа да их у томе спречи јер, боже мој, „свако иде где мисли да му је боље“, а они не желе да „улазе у личне одлуке, каријере и живот било ког појединца“.
Одлазак наших лекара специјалиста превршио је сваку меру. Одлазак медицинских сестара, такође. А, у последње време, смо сви хтели – не хтели, сведоци одласка чак и обичних младих људи (без неке посебне школе и ретке или тражене професије), жељних само нормалног скромног обичног живота. Свесни смо и одласка добрих мајстора свих могућих заната. Одласка чак и најобичнијих неквалификованих, али вредних радника. Невоља је у томе што су ти које испраћамо људи у најбољим годинама, репродуктивно активни, те одлазак сваког од њих појединачно подразумева и одлазак још минимум четири члана њихових породица.
Драгана Трифковић, новинарка, политичар, политички аналитичар и директор Центра за геостратешке студије је у разговору са главном уредницом српске редакције руског портала «Њуз фронт» говорила о развоју геополитичке ситуације у свету, «миговима» које је Србија добила од Русије, о могућем формирању такозване Војске «Косова»…
Зарад потребе опстанка и просперитета, Србији је, као и већини држава, потребна одржива енергетска стратегија. Таква стратегија би требало да се базира на одрживом енергетском коришћењу и заштити животне средине. Потребе становништва и производње за енергијом свуда у свету, па и у Србији су у сталном расту, с нуклеарна електрана би обезбедила и ту енергију и сигурне приходе на дуже време.
Србија је окружена нуклеаркама, а нема их, иако многи верују да су оне ипак будуц́ност у снабдевању енергијом, јер ц́е у наредних 50 до 100 година бити све мање угља и нафте, па ц́е једина будуц́ност бити нуклеарна енергија.
Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, без обзира да ли је написана, изговорена или само у мисли призвана, која изазива сложеније и узвишеније емоције од ње?
Косово. Има ли иједна друга реч у српском језику, која боље осликава судбину читавог српског народа, боље од ње?
Косово. Од момента када се Косово појавило у историји Србије, оно више никада није из ње изашло, и постало је део ње.
Косово. Од када се Косово десило, оно се није никада завршило.
Косово. Оно је постало и настало, само зато да Срба никада не би нестало.
Косово. Није српски народ изабрао Косово, већ обратно: Косово је изабрало српски народ .
Ако посматрате са стране, као независан посматрач, видећете да су стратешке опције председника Трампа, веома сужене. Трампов најбољи избор за нови, али стабилан светски поредак, био би успостављање срдачнијих односа са Кином и Русијом. Паралело би Трамп морао да задржи тврду политику према исламском екстремизму, за шта све три силе, свака са својом муслиманском мањином од које зазиру , имају заједнички интерес. Уопште, остатак света би добио од такве сарадње великих сила. Јапан и Немачка би били навећи губитници.
Какве су перспективе за 2017. Тензије на Блиском Истоку расту, а „популистички“ покрети су јачи него икада од краја другог светског рата у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Нарочито, у западном свету, од Брегзита и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД до пораза премијера Матеа Ренција на италијанском референдуму, током 2016. присуствовали смо многим ,,црним лабудовима”, великим неочекиваним догађајима са дугорочним значајним последицама. Надајмо се позитивним за остатак света. („Црни лабудови“ – термин преузет са ЦНН-а)
Драгана Трифковић, новинарка, политичар, политички аналитичар и директор Центра за геостратешке студије је у разговору са главном уредницом српске редакције руског портала «Њуз фронт» говорила о развоју геополитичке ситуације у свету, «миговима» које је Србија добила од Русије, о могућем формирању такозване Војске «Косова»…
Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији. Овај Центар ће се пре свега бавити дезинформисањем јавности, вођењем анти-руске пропаганде и усмеравањем јавности ка САД, ЕУ и НАТО. Поред тога, САД ће се усредсредити и на додатно слабљење стратешке позиције Србије на Балкану
Интервју Драгане Трифковић са Мануелом Оксенрајтером
Могућа је такозвана велика коалиција која је сада на власти (CDU и SPD), то значи да не би дошло до промена. Ангела Меркел би била канцелар, а SPD би била партнерска странка. Друга могућност је да Социјалдемократе добију више гласова од Демохришћанске уније, што сада није реално али све је могуће, и то би значило да би Социјадемократе покушале да избегну коалицију са CDU. Они би ушли у коалицију са Зеленом партијом која је тренутно у опозицији и са Die Linke. И трећа могућности као највећа претња, да CDU остане снажан као и Зелени и да ове две партије направе коалицију. То би можда био најгори избор за Немачку тренутно, рекао је пред немачке изборе аналитичар Мануел Оксенрајтер у разговору са нашом Драганом Трифковић
Већ се годинама припрема „ослобађање“ Србије од „косовског проблема“у режији оних који имају стратегију за сваки корак у процесу који су иницирали и који реализују, тј. у процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Америчка стратегија К1, која је први пут описана у Викиликсовим депешама, дефинисана је у четири фазе. Прва фаза је утицање на избор кооперативне „демократске“ Владе, друга фаза је смиривање српске реакције, трећа фаза поткупљивање посткосовске Србије ситним донацијама (у којој се сада налазимо) и четврта фаза дефинитивно усмеравање Србије у правцу евро-атлантских интеграција
