Пише: Драгана Трифковић
Збoг кoнтинуирaнoг грубoг кршeњa стaтутa стрaнкe, иступa у jaвнoсти, изнoшeњa и ширeњa нeистинa кojимa je зaступaлa стaвoвe супрoтнe идejaмa и стaвoвимa стрaнкe, угрoжaвajући нa тaj нaчин спрoвoђeњe њeнe пoлитикe, Дрaгaнa Трифкoвић, дoсaдaшњи члaн прeдсeдништвa, искључeнa je из Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje.
На предлог иранског колеге Хамеда Гашгавија, превела сам његов ауторски текст о генералу Сулејманију на српски језик, како би наши читаоци могли да се упознају са ликом и делом знаменитог иранског генерала. Предлог сам прихватила са великим задовољством, с обзиром да пратим деловање и успехе генерала Сулејманија последњих година, посебно од почетка сиријског конфликта. О генералу Сулејманију могу се пронаћи и многобројни текстови у западним медијима, који га оцењују са позиције супротстављене стране, али у већини случајева са великим уважавањем. Додала бих још и чињеницу која није наведена у овом тексту, а то је да је генерал Сулејмани имао важну улогу и у информативној подршци руским снагама у Сирији.
已经Trifkovic
Име овог иранског команданта није непознато многима који проучавају ситуацију на Блиском истоку, међутим ових дана (текст је објављен јула 2014. – прим. СС) током борби против злих војника и нехуманог Такфирија у Ираку, његово име је споменуто на неким од водећих медија као што су Fox News, Washington Post, CBS News и Guardian. Оно што бих желео да расветлим нашим читаоцима је каријера овог великог човека, чијег имена са плаше високи званичници Пентагона.
Он је командант јединице Qods Force, огранка Иранске револуционарне гарде (Iranian Islamic Revolutionary Guard Corps), која спроводи специјалне операције изван територије Ирана. Назив јединице потиче од арапског имена за Јерусалим (Al-Quds). Јединица Јерусалим је формирана 90-их година прошлог века.
Пише: Драгана Трифковић
Политичка идеологија би требало да буде основ политичког деловања. Према једној од дефиниција из „Увода у политичку теорију“ (Д. Симеуновић): „Идеологија је систематизован скуп политичких идеја, принципа и друштвених идеала, који репрезентује поглед на свет неке друштвене групације, изражавајући њене интересе и потребе…“. Сходно томе, политичке активисте једне странке би требало да спаја иста идеологија. Данас смо сведоци тога да је политика све мање борба за уверења, и да је она прерасла у борбу за привилегије.Мотивација појединаца за учлањење у неку политичку партију у многобројним случајевима нису општи односно виши интереси са идеолошком основом, већ насупрот лични интереси. Посебно актуелности на политичкој сцени Србије инспиришу појединце да доживљавају политичке организације као ефикасне бирое за запошљавање и најлакшим начином за остваривање сопствених потреба. Показало се да за успех у политици нису потребне квалификације као што су образовање, умеће, одговорност и др. већ бескрупулозност, површност и користољубивост.
Интервју који је Драгана Трифковић дала NEWS FRONT
Драгана Трифковић је коментарисала рад међународних снага на Косову и Метохији, додајући да тако тужна ситуација очекује и Донбас уколико се услиши апел Кијева за довођење мировних снага. Она је уверена да само руска мировна мисија може помоћи Донбасу.
Пише: Драгана Трифковић
СВЕ учесталији напади на Србе на Косову и Метохији, нису иницирали преиспитивање званичне политике Србије у односу на најважнија државна и национална питања.
Последњих месеци било је неколико покушаја отмице српске деце на Косову и Метохији, напада на Србе како хладним оружјем тако и рафалима из ватреног оружја, али и бачених бомби на српске куће. Пре пар дана је пуцано из аутоматског оружја на Србе који су косили траву у порти порушеног манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у општини Витина.
Игноришући константне нападе на Србе и погоршавање безбедносних услова на Косову и Метохији, председник техничке Владе Србије, Александар Вучић, изјавио је у Бриселу да је Бриселски споразум дао одређене резултате који се огледају у значајно мањем број инцидената између Срба и Албанаца. Такав исказ није заснован на реалним чињеницама, већ власт њиме покушава да прикрије суштински лошу политику која је проузроковала тежи положај Срба у покрајини.
Пише: Драгана Трифковић
У Варшави је пре неколико дана завршен Самит НАТО-а, посвећен непостојећој руској агресији и даљем креирању сукоба између Европе и Русије. У завршном документу Самита, после уводних флоскула о томе да је НАТО посвећен очувању слободе, мира, безбедности и општих вредности, стоји напомена да је највећа претња миру, слободи и Европи, Русија. У образложењу је наведено да агресивно деловање Русије у вези са војним провокацијама и дејствима на периферији територије НАТО, као и спремност Русије да оствари своје политичке циљеве употребом силе, представљају фундаментални изазов за Алијансу и извор регионалне нестабилности који угрожава евроатлантску безбедност. После тога, у документу је наведена опасност од тероризма, посебно због дестабилизованог Блиског истока и терористичких организација које дејствују на том подручју као што је такозвана Исламска држава. Осим главних претњи, наведени су и други изазови и могућности „нелегална“ анексија Крима, војна помоћ Сирији од стране РФ затим потреба да се помогне либијска „демократија“ као и неопходност јачања снага у југоисточној Европи и неопходност мирног решавања конфликта у Украјини.
Пише: Драгана Трифковић
Од самог почетка рата у Украјини, анализе дешавања су упућивале на сличности са југословенским конфликтом. Стратегија и тактика, југословенског и украјинског рата, имају пуно заједничких места. О тој теми сам говорила на конференцији у РИА Новостима у Москви[1], средином августа 2014. године. У основи, оба сукоба су иницирана споља као део шире стратегије западних сила и многе операције које су спроведене (нарочито специјалне операције), тактички су препознатљиве.
Пише: Драгана Трифковић
СРПСКА напредна странка, истицала је своју „бескомпромисну“ борбу против корупције као једну од најважнијих тачака свог програма још у предизборној кампањи 2012. године.
Тада је Александар Вучић обећавао: „Оне који су главне и кључни кривци за овакво уништавање Србије, који су се на противправан начин толико обогатили да не знају шта ће са тим новцем, а да остатак не зна како да преживи, обећавам да ће одговарати ако ни због чега другог онда због закона и правде и да више никоме не падне на памет у овој земљи да пљачка и краде своје грађане“.
Давао је уверења да ће проблем који су наследили од претходних власти, решити у најкраћем року и да СНС има нулту толеранцију према криминалу и корупцији.
Четири године касније, Српска напредна странка и даље говори о борби против корупцији као приоритету, али резултати те „борбе“ не постоје. Ниједна пресуда није донета за корупцију у јавним предузећима, организовани криминал или пљачку грађана од стране претходне власти на коју се Вучић често позива. Заправо, Вучићева „борбе против корупције“ је чист маркетинг а реални резултати рада СНС могу да се мере повећањем корупције и криминала, као и криминализацијом друштва у целини и корумпирањем воље грађана.
Пише: Милош Здравковић
Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.
Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…
Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?
Пише: Миланко Шеклер
