Изгледа да се Русија и њено руководство налазе пред тешким избором. Постаје све јасније да се сукоб са Западом не може завршити чак и ако постигнемо делимичну или чак потпуну победу у Украјини. Ако ослободимо региона то би заиста била делимична победа. Мало већа победа биће ако у наредних годину-две ослободимо цео исток и југ данашње Украјине. Али и даље ће остати део Украјине са још огорченијим ултранационалистичким становништвом које ће Запад санбдевати оружјем. Била би то крварећа рана која прети неизбежним компликацијама и новим ратом.
Можда најгора ситуација може да настане ако по цену огромних губитака ослободимо целу Украјину и нађемо се у разрушеној земљи са становништвом које нас углавном мрзи. Његово „преваспитавање“ трајало би више од једне деценије. Свака опција, а посебно ова последња, одвратиће нашу земљу од неопходне духовне економске и војно-политичке оријентације на исток Евроазије. Заглавићемо на западу, без перспективе у догледној будућности, док ће данашња Украјина, пре свега њени централни и западни региони, исцрпљивати управљачке, људске и финансијске ресурсе наше земље. Ови региони су били обилно субвенционисани чак иу совјетско време. Сукоб са Западом ће се наставити јер ће он подржати герилски грађански рат ниског интезитета.