作者姓名：中心的地缘战略的研究

Један од најплодоноснијих писаца рановизантијске историографије је био Прокопије из Цезареје у Палестини који је уједно био и највећи историчар епохе византијског цара Јустинијана I (527.−565. г.). Поред свог главног историографског дела о историји Јустинијанових ратова (Историја ратова) са Персијанцима, Вандалима и Готима у 8 књига (551.−553. г.) у којима је глорификовао улогу цара Јустинијана по службеној дужности, Прокопије је написао и чувену Тајну историју (Historia arcana) у виду памфлета у коме износи најтеже оптужбе на рачун цара Јустинијана и царских власти у то време – другим речима, износи праву истину о цару и његовим неделима. Прокопије у својој Тајној историји даје одушка свом незадовољству и неслагању са политиком цара Јустинијана I и поступцима царице Теодоре дајући праву слику Византијског царства свога доба.

By prof. Dr. Vladislav B. Sotirović

Southern Serbia’s autonomous province of Kosovo and Metohija (KosMet) has been subject to a gradual, but a permanent change of its demographic content during the time of Titoslavia (Socialist Yugoslavia, 1945−1991). Three principal factors were crucial to the drastic demographic change in this Serbian province in favor of ethnic (Muslim) Albanians and at the expense of ethnic (Christian Orthodox) Serbs and Montenegrins.

Од 23-27 септембра у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области, одржан је референдум о присједињавању ових области Руској Федерацији. У мисији међународних посматрача учествовало је шест експерата Центра за геостратешке студије из Србије, међу којима и професор др. Дејан Мировић. 

Резултати референдума говоре у прилог томе да су грађани ових области убедљиво подржали улазак у састав Русије. У ДНР је овај корак подржало 99,23 одсто бирача, у ЛНР – 98,42 одсто, у Запорошкој области – 93,11 одсто, у Херсонској – 87,05 одсто, а процес гласања је организаован у складу са међународним стандардима.  

Open Letter to Members of the United States Congress
September 27, 2022

Dear Representatives and Senators:

I am troubled by the loose talk about launching a nuclear attack on Russia. From time to time, senior Republicans and Democrats have suggested employing such weapons. This appears to be a deliberate effort to acclimate Americans to the idea of nuclear war.

Now, we have Zelensky’s office jumping on too. On September 21, 2022, Newsweek ran this headline: U.S. Needs to Threaten Russia With Nuclear Strike: Ukraine. The article quotes Mykhailo Podolyak, Zelensky’s senior aide, as saying, “The other nuclear states need to say very firmly that as soon as Russia even thinks of carrying out nuclear strikes on foreign territory-in this case the territory of Ukraine-there will be swift retaliatory nuclear strikes to destroy the nuclear launch sites in Russia.”

信息服务的人民运动的塞族人从科索沃和梅托希亚的"祖国"

Општина Зубин Поток у географском смислу је простор Ибарског или Старог Колашина. Налази се између општина Исток и Пећ са једне стране и Новог Пазара са друге. Сходно томе давна жеља албанских екстремиста и сепаратиста јесте да споје област Метохије са тзв. Санџаком. Да би се то остварило потребно је протерати српско становништво из општине Зубин Поток.

Због тога је влада Аљбина Куртија у Приштини решила да у овој општини поред већ постојеће полицијске станице изгради четири касарне у којима би били смештени припадници безбедоносних снага Косова, односно војске и РОСУ полиције. Нормално, национални састав у касарнама био би искључиво албански као што се то већ дешава у граничној полицији самопроглашене републике Косово.

У дану када је руски председник одржао свој историјски говор и објавио делимичну мобилизацију у Русији, како би се ова држава одбранила од ратне НАТО машинерије, у Србији је дошло до кулминације анти-руске хистерије. На удару како режимских тако и западних медија, нашли су сви они који објективно сагледавају ситуацију и имају разумевања за руску позицију. 

У центру Београда одржан је митинг чији су учесници наводно побегли из Русије, где је у русофобским изливима мржње руски председник назначен као главни кривац за избијање рата. 

By Juan Martin G.Cabañas

The aim of this review is to examine the historical frames of Ibero-American Geopolitical thinking

Considering the historical course of the Ibero-American countries, of which most of them have already reached two centuries of their respective independence processes, or are close to reaching such dates (in the case of Brazil this September 2022, and Bolivia in 2025), as well as the reflections that arise from the recent bicentenary of the resounding Guayaquil Conference[1], and considering also to the current global context of strategic instability, makes necessary a geopolitical review of the historical frames which conditioned the leaders and thinkers of this region.

Пише: проф. др Владислав Сотировић 

Након завршетка Хладног рата (1949.−1989. г.), успостављен је нови светски поредак (НСП) и у оквиру њега и нови Европски безбедносни систем (НЕБС). Оба су заменила хладноратовске безбедносне системе који су се у то време базирали на ривалитету Исток-Запад, односно САД-СССР. Обзиром да је СССР распуштен од стране Михаила Горбачова а у билатералном договору са тадашњим америчким председником Роналдом Реганом, постхладноратовски НСП и НЕБС су дуго функционисали на формули доминантног положаја и утицаја пре свега хиперсиле САД као и њених деривата НАТО пакта и ЕУ.