Драгана Трифковић на конференцији у Либану
У Бејруту, главном граду Либана, 24. марта је одржана Међународна конференција „Имплементација људских права и насиље на Блиском истоку“. Конференција је одржана под покровитељством Министарства правде Либана, уз сарадњу са Арапском лигом народа са седиштем у Египту и Европским департментом за безбедност и информације са седиштем у Италији.
На конференцији су учествовале високе званице из Либана, Сирије, Египта, Ирака, Саудијске Арабије, Јемена, Јордана, САД, Италије и Србије.
Главне теме конференцијебиле су кршење људских права у Сирији, Ираку, Бахреину, Јемену, Палестини и Либану, текући сукоби на Блиском истоку и решења сукоба.
Међу учесницима конференције били су представници организације Европски департмент за безбедност и информације, посланици Парламента Либана, амбасадори страних земаља (Египат, Тунис, Судан, Обала Слоноваче), представници политичких партија из Либана, председник партије Сиријска национална партија младих г. Махер Мерхеј, бивши министар правде Јордана г. Ахмед Хамза, египатски представник Лиге арапских народа генерал мајор Есам ел Шафеј, представници организација за људска права из Либана, Ирака и др.
Делегацију из Србије чиниле су две организације: Центар за геостратешке студије, на челу са директором Драганом Трифковић, и Центар за анти-тероризам, на челу са директором Војиславом Милошевићем и уз присуство његових сарадника Филипа Милошевића и Бојана Томића.
Према речима г. Мана Ел Асада, председника либанске политичке партије Тајар Аласади, који је такође учествовао на конференцији, главни закључци биле су препоруке за:
- Потпуну подршку свима онима који се боре против тероризма кроз законске и изабране председнике и владама земаља које се заиста боре против тероризма;
- Откривање свих држава и влада које олакшавају, наоружавају, обучавају или користе терористе;
- Кажњавање оних који угрожавају или крше права било ког људског бића, без обзира да ли је у питању државни режим, организација или особа.
На конференцији су излагали представници из Србије: Војислав Милошевић на тему америчке спољне политике и Балкана, и Драгана Трифковић на тему злоупотреба људских права за остваривање америчких политичких и економских циљева (примери Србија и Сирија).
На завршној вечери г. Војислав Милошевић је именован за директора департмента за југоисточну Европу при организацији Европски департмент за безбедност и информације са седиштем у Италији, док је Драгана Трифковић именована за почасног члана исте организације.
У даљем тексту преносимо у целости говор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије.
Драгана Трифковић: Борба за људска права као америчка замена теза
Уважени скупе, даме и господо,
Захваљујем се пре свега организаторима на позиву и могућности да се обратим скупу и изнесем своје мишљење.
Прошло је нешто више од шест година од почетка Арапског пролећа. Сам назив догађаја има позитивне асоцијације. У словенској митологији пролеће симболизује почетак лепог доба и буђење природе. Можда је још рано да говоримо о томе шта је Арапско пролеће донело Блиском истоку, али у сваком случају догађаји који су уследили не могу се назвати ни природном ни пријатном појавом.
Арапско пролеће је проузроковало серију потреса на Блиском истоку и северу Африке, којима су ове области дугорочно дестабилизоване. Након смене режима у Тунису и Египту, поделе Судана, гушења протеста у Јемену и Бахреину, у Либији je извршена војна интервенција, при којој је убијен председник те државе Моамер ел Гадафи. Пре Арапског пролећа имали смо инвазију на Авганистан и Ирак, а све је почело у земљи у којој сам се родила, бившој Југославији.
Нешто касније ћу се вратити на моју земљу, желим прво да изнесем своје виђење сиријског сукоба и хуманитарне катастрофе која је настала у тој земљи.
Све су шансе да би Сирија такође доживела НАТО војну интервенцију, и да би била дугорочно изгубљена шанса за успостављање мира, да Руска Федерација није пружила подршку државном руководству те земље. Вероватно би, после Сирије, следећа мета био Иран.
Крвави сиријски рат почео је у марту 2011. протестима против сиријског председника Башара ал Асада. У Сирији су се сукобиле регуларна сиријска војска са једне стране и побуњеници са друге, а касније је тај сукоб прерастао у прави светски рат на територији Сирије. Поред оружаног сукоба води се и информациони рат против Сирије и њеног председника, с настојањем западних медија да Башара ал Асада представе као диктатора који ратује против сопственог народа. Сигурно је да свакој власти могу да се нађу мане, међутим Сирија је била јака, модерна и толерантна држава, у којој су у миру живели различити народи и различите религије.
Читали смо бројне новинарске текстове у западним медијима, објављени су многи извештаји хуманитарних организација о злочинима сиријске војске, о употреби недозвољеног наоружања, о цивилним жртвама и хуманитарној катастрофи. Међутим, мало тога написаног је истинито и објективно. Мени као новинару је било интересантно да пратим извештавање српских медија, који су узгред под контролом Запада, о сиријском конфликту. Медији су преносили саопштења Сиријске опсерваторије за људска права.
То ме је заинтересовало да истражим о чему се ради, и открила сам да ову организацију чини само један члан, по имену Рами Абдул Рахман, сиријски емигрант из Лондона, који по сопственом признању није био у Сирији 15 година. Информације из Сирије је прикупљао сам из свог лондонског стана, не познајући ни изворе информација које је пласирао.
То је један од примера политичког, односно пропагандног деловања против сиријског режима, а таквих примера је много. Сетимо се само извештаја о употреби хемијског оружја УН. Видимо сада сличне оптужбе и на рачун руског ангажовања у Сирији.
Узрок рата у Сирији није Башар ал Асад, већ империјалистичка политика САД.
Сетимо се само истих новинских прича о кршењу људских права у Југославији, Либији, о нуклеарном наоружању које наводно поседује Ирак. Ништа од тога није доказано, а видимо шта је демократија уведена бомбама, донела тим земљама. Пустош и мрак.
Читава америчка доктрина о заштити људских права се показала као покриће за кршење људских права, односно средство за агресију над другим државама.
Западна демократија, уместо слободе, довела је до разбијања суверених држава, мешања у унутрашње послове независних држава, подстицања дестабилизације, грађанских ратова, промене међународних граница, сепаратизма и тероризма.
Легално, демократско, хумано и прихватљиво је постало само оно што је у служби империјалистичких интереса.
Методе као што су разарање држава, окупирање и отимање територија, коришћење оружја за масовна убиства, савезништво са терористима, финансирање државних преврата, проглашене су за право, демократију, борбу за људска права или борбу против тероризма. Све оно што не одговара њиховим интересима, проглашавају за незаконито, недемократски и политички некоректно.
Демократија и људска права никада у историји нису тако грубо злупотребљавани за прикривање освајачких похода. Све делује као научна фантастика коју је Орвел описао у реченици: „Рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ.“
Данас је веома значајан датум, који се у Србији обележава сваке године. На данашњи дан пре осамнаест година НАТО алијанса је започела агресију на моју земљу, противно међународном праву и без одлуке Савета безбедности УН. Седамдесет осам дана и ноћи су НАТО авиони бацали бомбе на школе, болнице, фабрике, мостове и куће, бацивши петнаест тона осиромашеног уранијума.
Желим да обавестим хуманитарне организације да сваке године од рака у Србији умире око 20 000 људи. После НАТО бомбардовања, Србија је постала прва земља у Европи по проценту смртности од канцера.
Агресија НАТО, односно САД и ЕУ, против Југославије послужила је као експеримент и преседан за друге агресије у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији. Том агресијом је почела владавина силе, уместо права и њоме су направљени први кораци у освајачком походу на остатак света, Блиски исток, али пре свега Русију.
Искрено се надам да ће у Сирији бити стављена тачка на интервенционистичку империјалистичку политику САД, и да је нова администрација свесна до каквих је последица довела таква политика.
Такође, надам се да ће сиријски мировни процес успети и да ће крвави сукоб и страдање у Сирији у најскорије време престати. Иако су многе лажи већ данас разобличене, борба за истину, право и правду, мора да се настави. На нама свима је задатак да се супротставимо лажима и обманама.
Европа је и сама постала жртва своје лажи, погођена великом мигрантском кризом услед дестабилизације Блиског истока због тога што је слепо следила спољну политику САД.
Ту кризу неће решити ни дизањем ограда, ни привременим збрињавањем избеглица. Решиће је једино ако пружи подршку званичној и јединој легалној власти у Сирији и ако пружи подршку борби против тероризма. Неопходно је да се уложе сви напори како би мировни процес успео и како би земља што пре почела да се обнавља.
11. април 2017.