地缘政治而政治

Бошко Бојовић: Бахмут, град који су основали Срби

Преносимо са сајта: geopolitikamagazin.com

Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије. Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју.

Пише: Проф. др Бошко И. Бојовић 

Од славне прошлости ка бољој будућности

1753-2023

Бахмут, који већ почиње да се назива новим Стаљинградом, могао би бити својеврсна метафора руско-српских односа кроз историју, сећање и заборав, са све оним ирационалним набојем који као и увек погодује Србима и Русима, као и са свим геостратешким и друштвено-историјским значајем који му несумњиво припада. Имајући у виду и трајање битке за Бахмут, које увелико превазилази трајање битке за Стаљинград, више није толико у питању њен исход који је неминовно у корист Русије, него далеко више њене далекосежне последице.

Погранични редут или шанац још од Петра Великог, чак и од Ивана Грозног, српски пукови у време царице Јелисавете од Бахмута 1753. сачињавају седиште Славјано-Сербије.

Нову Сербију је 1752. основао генерал Јован Хорват, на десној или западној страни Дњепра, док су генерали Јован Шевић и Рајко Де Прерадовић годину дана потом основали Славјано-Сербију на простору од Бахмута до Луганска. У питању је била неизбежна свађа или тачније ривалство између аустријских пуковника и потом поменутих руских генерала који су довели своје пукове српских крајишника из аустријске војне крајине у Русију. Под притиском католичког прозелитизма у време Марије Терезије и нарочито под ударом угарских уцена и претензија да српске крајишнике развојаче и подреде мађарском феудалном поретку, српски крајишници насељавају сродну и једноверну Русију. Срби су средином 18. века сачињавали већу половину аустријске војске, док је Аустрија била још увек најмоћнија средње-европска империја. Почетак масовног и организованог насељавања српских пукова у руске југозападне пограничне области доводи до маратонског дипломатског и политичког спорења између аустријског и руског двора и њихових влада, иако најближих савезника, око веома цењених војничких и људских ресурса које су Срби стављали на располагање најмоћнијим европским империјама. Упркос упорним настојањима руског двора и владе, као и руске дипломатије, сви напори српских високих војних кадрова да населе што већи број својих пукова са породицама у руску крајину постају све тежи под деловањем опструкција аустријског двора и угарских локалних власти, што би и свака друга земља предузимала, на шта се често у препискама са руском и позивала аустријска страна. Тако хиљаде насељеника из тада још јужноугарских војних крајина временом смењују стотине црногорских и херцеговачких насељеника који такође достижу највише чинове и функције у руској војничкој хијерархији.

Како у војничкој тако и на друштвеној лествици, што је посебно значајно ако се има у виду изузетно мали проценат Руса који су припадали високом племству царске Русије.

Српске области на границама Русије нису биле дугог века јер су се и саме границе померале на црноморске обале, још више јер је Аустрија доста брзо и ефикасно успела да заустави масовни одлив својих елитних пукова крајишника. Тако су српске пукове све више допуњавали Козаци, Мало Руси, Власи, као и други балкански словенски православни народи, које су обучавали и организовали српски официри, све док се за коју генерацију преко исте вероисповести и сродног језика нису сјединили у велику руску нацију.

Интересантно је да се у том 18. веку најмање помињу, ако се уопште и помињу Украјинци, док се Украјина у то време и касније у 19. веку и не помиње. У очекивању даљих истраживања није стога неупутно наговестити радну хипотезу – нису ли српски крајишници досељени из аустријске војне крајине према такође турској граници Русије први именовали пространства са обе стране реке Дњепра – Крајином од чега много касније настаје у време бољшевичког етноинжењериског разграничења и совјетска Украјина. Ово тим пре јер су и својим новооснованим насеобинама, селима и касније првим градовима, давали имена села и градова које су остaвили у својој крајишкој постојбини. Ово у првом реду важи за имена насеља у Новој Србији, првој српској административној области основаној 1752. на западној страни Дњепра.

Бахмут је име које су затекли и задржали као првобитно административно седиште пука и војног гарнизона Славјано-Сербие на источној страни Дњепра а која се протезала све до Луганска. Док је Артјемовск наденуто по имену бољшевичког комесара заслужног за издвајање делова Русије у корист новонасталих национа СССР-а .(Тавариш Артјом је надимак бољшевика Фјодора Андрејевича Сергејева, председника Извршног ЦК Украјине, блиског Стаљину и Кирову, који је погинуо у железничкој несрећи 21. јула 1921. Сматра се заслужним за стварање Украјине и ефемерне републике Донецк-Криви Рог, са главним градом Харковом, потом Луганском, која је постојала од фебруара 1918, до фебруара 1919, када је ушла у састав Украјине, основане 1917-1919).

Стаљинградска битка (јул 1942 – фебруар 1943.) била је највећа и отсудна битка Другог светског рата, однела је стотине хиљада живота и сматра се најкрвавијом битком у историји. По стратешком и психолошком значају, њен исход определио је победу савезника у светском рату против нацизма. Победа која ипак није довела до трајног мира и стабилности у Европи, на Балкану, као ни на осталим деловима света.

Битка за Бахмут води се већ готово двоструко дуже од колико је трајала и битка за Стаљинград. Иако западна страна покушава да оспори стратешки значај самог Бахмута, очекујући све више предвидив исход највећег крвопролића у овом рату, има и оних који још увек оспоравају стратешки значај Вердена и највеће битке Великог или Првог светског рата, иако је јасно да је то равничарско узвишење било последња одбрана недалеког Париза. Иако највећег значаја, ова битка није била одлучна, него је то била битка за Кајмакчалан, као и коначно пробој фронта од 15 септембра 1918, после којег долази до слома централних сила и њихове ланчане капитулације до општег примирја и краја Великог рата. Као што надменост западног хибриса прећуткује ову чињеницу, неће то бити могуће кад исход битке за Бахмут одреди неминовног победника рата који западни савез води посредством жртвоване Украјине против непобедиве Русије. 

Године 1753, 1943, и 2023, имају свака свој значај и имаће одговарајуће место у историји коју ће учити долазеће генерације. Српски пукови граничара дали су обележје пограничног простора, ако не и само име земље на чијем се простору одлучује однос снага између најекстремнијег домета западне доминације и пресудног отпора погубној злоупотреби западне лажне савести. Победа СССР-а није била довољна да обузда долазећи тријумф западног хибриса и покору његових последица по готово све делове човечанства. Једино победа Русије без надовезивања на совјетски узор може зауставити глобални терор западног хибридног модела друштва без Бога и општељудских изворних вредности, модела бес-поретка, сатанистичког, постдемократског, опсесивно демоноликог, олигархијског и декадентног суноврата свеколике цивилизације.

26. април 2023. 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注