地缘政治而政治

Блесиметар

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.

Да ли се неко сећа последње скупштинске расправе о Косову и Метохији. Било је то јануара 2013, када је у виду резолуције усвојена тзв. Томина платформа. Данас је лако закључити да је то био почетак процеса у којем се највећи број српских политичара, рачунајући и највећи део опозиције, правио блесав. Тада се Скупштина огромном већином, не рачунајући само тадашњи посланички клуб Демократске странке Србије, одрекла покрајине. Била је то платформа о раскошним аутономним правима Срба на Косову, чији статус по нашем Уставу и међународним документима није ни поменут. Када је овај посао завршен, Скупштина, тј. опозиција у њој, није више добила прилику да расправља о Косову и Метохији. Онај њен већи део који је гласао за Томину платформу убрзо се уверио у лажљиви карактер владајуће политике. У тзв. Првом бриселском споразуму, потписаном априла исте године, од платформе није остао ни камен на камену. Вучић и Дачић извојевали су за Србе у покрајини само оно што је писало у тзв. Уставу Косова – заједницу српских општина. То је, а не скупштинска резолуција, била наша државна платформа за дуги низ година. Сви, осим једне парламентарне странке и неколико тада ванпарламентарних, правили су се блесави. Са њима и Уставни суд Србије, који је одбацио уредни предлог посланичке групе ДСС за испитивање уставности Бриселског споразума.

Ово опште блесављење трајало је све до лета прошле године, када је до тада лојална опозиција схватила да је Вучић изигран и да неће добити ни оно што је написано у Бриселском споразуму и пратећим документима, а зашта је дао све оно чиме је Србија и фактички и правно располагала. Овој промени тенденције у ставу опозиције према властима допринела је и чињеница да је власт у паралелном процесу завела класичну диктатуру са вођом на челу и да опозиција у белом свету нема коме да се пожали. Тек тада је дошло до бојкота институција и саме Скупштине, чиме је престало време блесављења бар у самој опозицији.

Сада убога председница Скупштине у име председника државе, што јој није у опису радног места, ваби опозицију како би учествовала у расправи о, замислите, најважнијем државном питању. У међувремену је и сам председник имао епизоду са разграничењем, која је претходила стратегији званичног блесављења. Иако помпезно најављена као идеја која је председника дуги низ година необично привлачила, остала је само епизода, дакле прекратко да би се у случају неуспеха смислило нешто друго за замајавање јавности. Вучићева велика идеја о разграничењу на западу није добро прошла. Није добро прошла ни на истоку ни у земљи, али то њему није било важно, све док га није издао запад. (Мада му, истини за вољу, запад никад ништа није ни обећао). Онда се, видно због тога изнервиран, острвио на све и прогласио еру блесављења, која ће по свој прилици трајати краће од епизоде разграничења.

Ствар је до те мере темељно смишљена, да је у општу стратегију отпора у виду блесављења сада укључена и Скупштина. То само значи да се дошло до краја увијања и довијања у мазању домаће јавности. Остали су још само политички трећепозивци из Скупштине да у целодневном вишеструком преносу, што јавног сервиса што приватних медијских кућа, мрцваре јавност ламентима над худом судбином њиховог вође и, узгред, над издајом опозиције.

Ова уврнута домаћа ситуација нема никакве везе са Косовом и Метохијом. Њему почетком јула у Паризу следи чврста линија зацртана давних дана коју званична Србија слепо прати. Право решење налази се тек с друге стране, тамо где престаје патолошко бласављење.

 

Србија и свет

 

28. Мај 2019.

 
 
提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注