地缘政治而政治

Будућност Србије је везана за решавање косовског питања

Округли сто „Јавна дипломатија Русија-Балкан. Вектор пријатељства

(Улога јавне дипломатије је у стварању погодног окружења за развој међудржавних односа)

10. марта у Друштвеној палати Руске Федерације одржан је округли сто на тему „Јавна дипломатија Русија – Балкан. Вектор пријатељства “, којем су присуствовали стручњаци и јавне личности из Русије, Србије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Турске. Округли сто је суорганизовала Стална мисија Републике Крим при председнику Руске Федерације. 

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и председник Савета за спољне послове „Двери“ говорила је на тему: „Тренутна ситуација на Балкану и могућности даљег развоја сарадње са Русијом“.

Њено обраћање преносимо у целости: 

У последње време све чешће чујемо од западних званичника да јача малигни руски утицај на Балкану. Чињенице су сасвим другачије. Евроатлантске структуре желе да интегришу остатак Балкана и да успоставе потпуну контролу над овим простором.

Безбедносни ризици и нестабилност нису узроковани утицајем Русије, већ вишедеценијском политиком западних сила. Нерешени сукоби на простору бивше Југославије, стални су извор тензија. Ситуацију додатно усложњава висок степен организованог криминалитета и корупција као и социјално незадовољство грађана. Незаустављив је тренд одлива становништва, посебно младог и образованог, које покушава да пронађе економску перспективу у иностранству.

Због тога се празни простор Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије – посебно Косова и Метохије.

Нејасна перспектива европских интеграција Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, додатно утиче како на политичке структуре тако и на разочаране грађане и узрокује међусобне тензије. ЕУ није дефинисала када земље кандидати за чланство са Балкана могу да очекују пријем пре свега због проблема са којима је сама суочена. Актуелна је политичка, економска и мигрантска криза у ЕУ и потреба да се сама Унија реформише. Многе земље са Балкана су незадовољне таквом ситуацијом, посебно што су због европских интеграција повлачиле непопуларне потезе.

С друге стране, очигледна је намера НАТО да интегрише земље Балкана које још увек нису постале чланице ове организације.  У највећем броју случајева НАТО интеграције се одвијају у сенци и тишини, због крајње непопуларности ове организације. Црна Гора је постала чланица НАТО политичком одлуком руководства те земље, без одлуке грађана. Већина становништва у Црној Гори је против такве одлуке. Руководство ове земље донело је и низ других одлука независно од тога шта мисли већина грађана ове земље. Признавање Косова као независне државе, увођење санкција Русији и на крају Закон о слободи вероисповести с циљем конфисковања имовине Српске православне цркве, што је изазвало огромно незадовољство и протесте грађана.

Одлазећи сазив македонског парламента ратификовао је унапред споразум са НАТО, иако је ЕУ ову земљу довела у поновну кризу не испуњавајући свој део договора који је требало да уследи после промене имена у Северна Македонија, чему се такође противила већина грађана.

Босна и Херцеговина за коју нема сумње да је у константној кризи, потписала је документ који овај земљи омогућава НАТО интеграције, што је изазвало талас незадовољства против Милорада Додика који је пристао на такву одлуку.

Србија је 2015. године усвојила стратешке договоре са НАТО, као што је СОФА споразум и Индивидуални план партнерства, којима је сарадњу са овом организацијом подигла на највећи могући ниво. Већина грађана Србије ни дан данас није упозната са овим договорима, који су потписани у тишини.

Кључна одлука за даљу будућност Србије везана је за решавање косовског питања.

Велики део овлашћења на овој територији препуштен је Албанцима. Ипак, до оног момента до када не буде потписан коначни договор, Косово не може да се оствари као независна држава.

Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је важећа Резолуција 1244 која на међународном нивоу потврђује надлежност Србије над овом територијом. Западне силе покушавају да изманипулишу међународно право и доведу ово питање до краја на штету државних и националних интереса Србије.

Због тога су технички договори о Косову и Метохији премештени у Брисел, али они су прекинути крајем 2018. године и доживели су неуспех. То је био идеалан тренутак да српско руководство затражи да се решавање косовског питања настави у УН. Уместо тога, договори о решавању косовског питања су сада поново настављени и то у директном аранжману САД, које су и креирале ову сепаратистичку творевину. Бриселски договор из 2013. године је противуставан, а садашњи преговори такође ван оквира државног система по којем надлежност за спољну политику има Влада, а не председник државе.

Ту се поставља питање због чега државно руководство Србије званично не затражи укључивање Русије у преговарачки процес о Косову, посебно ако узмемо у обзир дипломатске успехе Руске Федерације и чињеницу да ни један светски проблем више не може да се решава без ње.

Не постоји никаква основа по којој САД могу да се самопозову у преговоре о КиМ, а да Русија остане по страни.

Уколико Србија потпише договор са Косовом и доведе Резолуцију 1244 у питање, то ће представљати велики проблем за руску позицију и даљи однос наших држава, а посебно русофилско опредељење грађана. Западним земљама би такав развој догађаја највише одговарао јер би Русију довео у шах мат позицију. Уколико би Русија остала доследна у одбрани међународног права, западне земље би инсистирале на томе да она делује дестабилизујуће. Уколико би Русија прихватила да Косово постане члан УН, грађани Србије би сматрали да је таква руска одлука помогла коначном отуђивању овог дела наше територије. То би проузроковало велико незадовољство које би било усмерено више ка Русији него ка онима који су донели одлуке и приморали Русију да их прихвати.

Након легализовања косовске независности уследио би низ догађаја који би дугорочно онемогућили ширење руског утицаја на Балкану. Косово би постало врло брзо члан НАТО, затим формално и Србија која не би могла да се одупре безбедносним ризицима, а на крају и Босна и Херцеговина која би се унитаризовала.

И без тога, ширење руског утицаја се стално онемогућава информационим ратом против ње као и субверзивним деловањем разних структура, етикетирањем и маргинализовањем проруских политичара, док се са друге стране Русији нуде као надлежни савезници крајње компромитоване структуре најчешће везане са разним службама. Ко пример можемо да наведемо такозвани државни удар у Црној Гори као и недавну шпијунску аферу у Србији.

Ово деловање „дубоке државе“ против сарадње са Русијом се не односи само на сферу политике већ и на сферу економије, културе, образовања и др.

Због тога је крајње важно да Русија појача свој утицај путем јавне дипломатије и сарадњом са оним организацијама и појединцима који личном вољом и ентузијазмом заправо највише и доприносе руско-српским односима. Односи Србије и Русије су вишевековни и искрени, засновани на приврженошћу српског и руског народа заједничкој историји, култури, традицији, вери и коренима. Нико нема право да таквим односима манипулише и да их злоупотребљава.

 

13. Март 2020. 

说明:

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注