Пише: Никола Милованчев
У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.
Пише: Душан Нелки
Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?
Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.
Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.
8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.
8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.
Да, прошла година је управо тамо где јој и сам назив каже – у прошлости. Отада живим искључиво у садашњем тренутку, као и јунакиња мог романа „Заувек сада“. Када ме питају да ли ми је жао, јесте, жао ми је што ветар тај дан није дувао јаче и однео пламен тамо где треба, али онда то не би била слобода говора, већ вандализам који по правилу не носи ништа добро. Остала ми је крштеница, то је сасвим довољно.
Интервју Драгане Трифковић за Алаатра ТВ
-делови интервјуа биће приказани у оквиру међународне конференције „Креативно друштво. О чему су сањали пророци“
Сви заинтересовани могу да прате конференцију на овом линку: Созидательное общество. О чём мечтали пророки | Международная онлайн-конференция
Природа на жури, а ипак све оствари
Лао Це
Према вашем мишљењу, колико је хитна потреба за променом формата друштва данас?
Моје мишљење да се ми већ налазимо у процесу преформатирања друштва.
Потреба за тим постоји очигледно, јер су се нагомилали многи проблеми које човечанство треба да реши.
Пише: Никола Милованчев
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Пише: Никола Милованчев
У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.
Пише: Душан Нелки
Влада пандемија. Човеку додељени дар, да о сопственој судбини одлучује сам, на пречац му је одузет. Тај дар, који правна наука описује појмом личне слободе, ускраћен је већини људске популације, грешим, ускраћен је свима. Привид да су од ове мере изузети имају само они који обнашају власт. Када се мало осврнем у прошлост, видим да нам се ово не догађа први пут. Личне слободе, великој већини, биле су ускраћене и у робовласничком систему.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文