科学和社会

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Пише: Душан Нелки

Влада пандемија. Човеку додељени дар, да о сопственој судбини одлучује сам, на пречац му је одузет. Тај дар, који правна наука описује појмом личне слободе, ускраћен је већини људске популације, грешим, ускраћен је свима. Привид да су од ове мере изузети имају само они који обнашају власт. Када се мало осврнем у прошлост, видим да нам се ово не догађа први пут. Личне слободе, великој већини, биле су ускраћене и у робовласничком систему.

乌克兰总理Denis shmigal公寓分布是30。 十一月在君士坦丁堡会议与所谓的普世牧首巴塞洛缪。 他是伴随着其他几个部长领袖和精神领袖，从有争议的教堂结构的"东正教教会的乌克兰"(PCP). 详细的会议变成已知的最近。 总理保证宗主教君士坦丁堡，基辅准备实施的所有措施，君士坦丁堡牧首辖区要求用于加强最高同时在线帐户.

Пише: Спомена Милачић

У текстовима аналитичара, као и у изјавама политичких лидера и новинара, све чешће опет наилазимо на синтагму „кување жабе“ као на психолошки феномен који се огледа у томе да веома поступним  појачавањем интензитета можемо довести до промене ставова и понашања како појединаца тако и група, па и читавих народа.

Недавно обзнањена прича о невештом преименовању српских светитеља из лозе Немањића на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке изненадила је и револтирала грађане Србије. Грађане Северне Македоније није баш толико – слично фалсификовање историје, али и друга непочинства према сакралним објектима из периода српске средњовековне државе и потоњим дешавају се деценијама, па и дуже. С тим што неки на то гледају као на неопростиво скрнављење православних светиња, други као на угрожавање и уништавање културно-историјске баштине, неки као на затирање трагова српског постојања на овим просторима, а неки, опет, као на (праведну) освету „окупаторима”.

Драгана ТРИФКОВИЋ
Директор Центра за геостратешке студије(Република Србија),

члан Експертског савета Сверуског покрета „СИЛНА РУСИЈА“

за ОСН