经济

Пише: Економски експерт Центра за геостратеђке студије

Стара и добро позната закономерност код нас је да у мери у којој притисак евроатланских структура, по питању потискивања руског утицаја са Балкана, на Србију све више расте, добијајући нове и неочекиване облике, дотле расте број анализа и осврта, како наших, тако и руских, а и западних аналитичара о појединим аспектима сарадње Србије са Русијом и њеним перспективама. Овако сам започео један сличан текст још пре четири или пет година на једном другом сајту, а поново сам му се вратио ових дана просто натеран овом најновијом ситуацијом, која прети да се отме контроли и дугорочно загади наше односе са братским руским народом. Зато је насушна потреба да се коначно наши међусобни односи назову правим именом, јер је то наша обавеза према око 80% Срба који подржавају Русију, па ко год да радио истраживање јавном мњења у Србији. При томе ћу, као и у ранијем тексту, остати на освртима на политичку, економску и војно-техничку сарадњу, а које су и тада биле исувише оптерећене проблемима, те тиме много далеко од неке лажне, идеализоване слике, која се правила, како код наше, тако и код руске стране. Данашња болна ситуација ових односа је само кулминација свих ранијих чињења или боље рећи нечињења обе стране, она реално срља у неповратни амбис, а што се мора хитно спречити. Отуда би евентуално наше прикључивање западним санкцијама против Русије значило и дугорочно стављање тачке на све.

Пише: Економски стручњак Центра за геостратешке студије

Много је текстова у задње време написано о нашој свеукупној политичкој и економској ситуацији, благо речено комплексној и врло тешкој, али врло мало је аутора који су се позабавили могућим алтернативама овом тренутном стању. Ових дана сам се сетио мог једног кратког текста објављеног пре скоро четири године на једном другом сајту, где сам поставио отворено питање – докле ћемо да лутамо као гуске у магли или има ли алтернативе за Србију? И док се, у међувремену, у светским оквирима магла полако али сигурно разилази, те су основне контуре новог мултиполарног света већ увелико видљиве, наше елите на власти се још увек батргају у тој магли, глуматајући неутралност, а заправо стриктно извршавајући налоге Запада. Као да не увиђају да је, нарочито током ових задњих неколико година, а посебно од сукоба у Украјини, наступио заправо период, не само реалне или праве економије, са реалним богатствима држава и њихових производних капацитета, него и период реал-политике у светским размерама, те да се свет већ увелико, неповратно тектонски раздваја на Колективни Запад и Незападни свет кога чини преосталих 75%.

Напомена: Текст је објављен у јануарском броју часописа Delovoy Grozny

У децембру претходне године, лидери Европске уније су усвојили девети пакет санкција против Русије. У оквиру овог пакета санкција, ЕУ је заправо проширила санкциони списак са додатних 168 појединаца  и ентитета по њиховим тврдњама повезаних са војним и индустријским комплексом, и замрзла средства још две руске банке. Осим тога покренут је процес за суспендовање дозвола за емитовање још четири руске телевизије. Потребно је напоменути да се колективни Запад претходних деценија декларативно залагао за слободу говора, односно слободу медија и неприкосновено право приватне имовине физичких и правних лица. Дакле сви поступци које Запад предузима против Русије заправо су противни свим принципима на којима је Запад базирао своју политичку доктрину претходних деценија и због којих је критиковао „диктаторске режиме“. То недвосмислено указује на чињеницу да Запад одређене ставове заступа само на речима, док је у пракси сасвим другачије. Међутим од чињенице да ЕУ губи свој углед али и значај на међународном нивоу, за грађане европских држава много су важнији економско-финасијски губици.

Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.

Сведоци смо данас тектонских политичких и економских потреса у целом свету, који ће неминовно ићи ка убрзању и ескалацији како се украјински сукоб буде смиривао. Привредним падом и почетком суноврата својих берзи, тзв. Колективни Запад је већ увелико ушао у страховиту спиралу нове економске кризе, која ће тек ескалирати следеће године са свим својим погубним последицама. С друге стране, Источни гиганти ( Русија, Кина, Индија ) чврсто газе, без обзира на перманентне санкције или најбруталније претње њима од стране Колективног Запада, услед чега се већ отворено заговара опција о два дијаметрално супротстављена пола. За разлику од презадуженог Запада, све више прожетог поделама и међусобним сукобима, а који излаз из ове кризе види у козметичким дотеривањима свог посусталог система и, што је посебно опасно, у форсирању и саучествовању у директним ратним опцијама, дотле се Исток, за овај удар кризе, припрема још чвршћим међусобним привредним повезивањем, кроз јачање старих (ПОЈАС И ПУТ, ЕАЕС, БРИКС, ШОС и др.), а и нових интеграционих процеса, полако али сигурно, истискујући амерички долар, перманентно смањујући његову премоћ, форсирањем трговине у сопственим валутама или сасвим новим корпа-валутама.

Вопрос суверенитета многих европейских государств сегодня неразрывно связан с влиянием ведущих стран Запада на их политику. Такое мнение высказала 25 ноября эксперт Федерального информационно-политического журнала «Персона страны» Драгана Трифкович во время выступления на IV Международном муниципальном форуме стран БРИКС+ в Санкт-Петербурге.

«Я иллюстрирую это одним примером. В здании министерства обороны Республики Сербии, которое в 1999 году бомбил Североатлантический альянс, сегодня находится канцелярия НАТО. Именно в этом же здании. Я это считаю примером неполноценности суверенитета Сербии», — рассказала эксперт.