地缘政治而政治

Пише: професор Дејан Мировић

Нобеловац Петер Хандке је у свом чувеном есеју „Правда за Србију“ приметио да су током 90-тих западни медији развили својеврсну „уметност одвраћања пажње“. Ова пропагандна техника је имала за циљ да створи неистиниту слику догађаја на простору бивше СФРЈ. Две деценије касније, слична „уметност одвраћања пажње“ се примењује у односима Београда и Подгорице. Након одлуке Подгорице од 25. маја да не отвори граничне прелазе за грађане из Србије, Београд није издао дозволу за слетање компанији Montenegro airlines. Српски премијер Брнабић и министар иностраних послова Дачић су, грубо мешајући приватно и јавно право, позивали српске туристе да не иду у Црну Гору. Вучић је изјавио да је „срамота то што Црна Гора ради“. Створена је (предизборна) слика о наводном сукобу две власти која траје и после 1. јуна и делимичног отварања граница.

Пише: Слободан Самарџић

Пре неколико дана јавност је из саопштења-једне-реченице Уставног суда Србије (УСС) сазнала да је овај Суд одбацио све иницијативе за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања. После пар дана на порталу УСС појавио се текст Решења о одбацивању (вид. овде). Најблаже речено, ово је по својој форми документ омаловажавања свих иницијатива и њихових подносилаца. Њих је, колико ми је познато, било десет, али УСС није ни једног удостојио свог појединачног одговора, већ је лиферовао скупни текст (Решење) као да је реч о заједничком раду десет иницијатора, а не о десет посебних прилога.

На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.

Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.

У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.

Павел Тихомиров,  Драгана Трифкович 

Сегодня Балканский клуб РНЛ продолжает обсуждение черногорского кризиса. Помощник главного редактора «Русской народной линии» Павел Вячеславович Тихомиров беседует с нашим постоянным автором – руководителем Центра геостратегических исследований (Белград) Драганой Трифкович.

Пише: Драгана Трифковић

На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.

Пише: Слободан Самарџић

Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. овде). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.

Южный сербский край Косово и Метохия находится в серьезном политическом кризисе, который разрешится не скоро. Об этом ИА REGNUM заявила директор Института геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович.

Пише: Драгана Трифковић

Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца. 

Пише: Слободан Самарџић

Самит високих представника Европске уније и држава централног Балкана одржан је само зато што је био планиран. Рутинском карактеру самита припомогла је ванредна ситуација пандемије, тј. околност да се могао одржати само електронским путем. Није га, као увек, пратила помпа слична великим филмским фестивалима који  морају да успеју и када немају добар репертоар. Штавише, фактичкој небитности самита допринело је и одсуство имена и функција испред учесника. У једној ефемерној ситуацији, од ове врсте идентификације одступило се зато што „Косово“, чији председник редовно присуствује овим пригодама, не признаје један број учесника. Али, show must go on.

Пише: Дејан Мировић

Председник Србије Вучић је више пута у периоду од марта до јуна прошле године изјавио да се залаже за поделу Косова, односно разграничење. „То је моја идеја“ – одговорио је потврдно на питање новинара о подели, стојећи на брани Газиводе 8. септембра 2018.