Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, гостовала је на ваљевској ТВ Марш у емисији „Говорница“ аутора и водитеља Милета Перића.
Током двоипочасовног разговора било је речи о унутрашњој и спољној политици Србије, Косову и Метохији, Русији и многим другим занимљивим темама.
Пише: Милош Здравковић
Председнички избори одржани су у Украјини 31. марта 2019. Други круг је заказан за 21. април 2019. године. Невероватна је чињеница да медији готово да и не помињу ове изборе, посебно када се ради о држави која броји 45 милиона становника.
На изборима је било укупно 39 кандидата. Пошто ниједан кандидат није добио апсолутну већину гласова, одржаће се други круг између два најбоља кандидата, Володимир Зеленског и Петра Порошенка.
Пише: Слободан Самарџић
Као што се могло и очекивати, Вучић није одржао ни онај мали, кукавни услов да неће ићи на преговоре док Албанци не укину царину. Његово громопуцатељство из трске није променило, нити је то могло, сценаријске оквире водвиља у коме је његова улога од 2013. године надаље да држи отвореном капију одбрамбене тврђаве. Да га човек не познаје, рекао би – овај човек ће живот дати да Албанци укину царину, кад оно – један позив мења све. Вучић иде у Берлин, јер га је позвало. И грдно се вара свако ко не схвата да је Берлин 29. априла почетак последње фазе разговора (никаквих преговора) који ће исходити потписивањем de iure признања Косова од стране Србије.
Пише: Милош Здравковић
Шах је филозофија живота. Када слаб играч одигра добар потез, пустите га да се разигра и ствари дођу на своје. Аналогно са тим треба посматрати потезе са краја деведесетих, када је Западна половина планете, чинило се тада бесповратно завладала светом.
Двадесетак година касније, победници хладног рата покрећу такозвано „Арапско пролеће“ које је неочекивано донело јачање положаја и улоге „безбожних“ Руса и Кинеза у арапском свету какав није забележен од седамдесетих година прошлог века, али овога пута уз вољни пристанак и сагласност арапских држава.
Преносимо: Вилијам Енгдал
На ужас Немачке, Француске, Холандије и других земаља ЕУ, италијанска коалициона влада је управо закључила Меморандум о разумевању са Кином како би се Италија придружила кинеској Иницијативи појаса и пута (Belt-Road Initiative – BRI), односно тзв. „Новом економском путу свиле“. Италија је за сада једина индустријска земља из круга Г-7 која се одлучила за Нови пут свиле. Кинеска понуда има потенцијал да промени геополитику не само ЕУ, него и већег дела света. Кључ је у томе ко контролише коју водећу луку светске трговине.
Светска економија даје јасне сигнале за то
На основу анализе Кондратјевих циклуса (појашњење: периодични циклуси наизменичних успона и падова модерне глобалне економије у трајању од 48 до 55 година, које је 1920. године описао Николај Кондратјев) и еволутивних циклуса светског политичког система, као и на основу емпиријске анализе актуелних догађаја и трендова са високим процентом вероватноће (око 90%), може се тврдити да ће се у наредним годинама избити „врућ“ локални рат, у ком ће Русија бити приморана да преузме директну и активну улогу.
Русија ће у овом рату морати да брани своје националне интересе и право на самосталност. Противници Русије биће Сједињене Државе и њихови савезници, укључујући разне терористе, авганистанске талибане и националисти из Украјине, из балтичких држава, Пољске и неких других земаља ЕУ.
Олег Валецки за руски РЕГНУМ
Антивладини протести који се одвијају у Србији изазвали су нови талас интересовања за Балкан. Међутим, овај пут је искрсла нова, до сада невиђена појава у руско-српским односима, будући да је у Русији започело својеврсно „информатичко лобирање“ за унутарполитичке интересе владе Србије на челу са премијерком Аном Брнабић, и фактичким власником владајуће Српске напредне странке (СНС) председником државе Александром Вучићем, са својим саветником Тонијем Блером.
Драгана Трифковић за EurAsia Daily
Садашња динамичност у међународним односима рефлектује се на све регионе, па и Балкан. Иако се тензије на Балкану нису смиривале ни последњих деценија, уочљиво је да је сада овај регион ушао у нову фазу динамике. Земље Балкана се разликују по свом положају, неке су чланице ЕУ и НАТО, неке нису, али их мање-више брину исту проблеми, а то су незапосленост, корупција, сиромаштво, одлив становништва, отуђене политичке елите, цензура медија, неефикасни политички и правосудни системи, економска нестабилност итд.
Драгана Трифковић за NEWS-FRONT
Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.
