Преносимо са портала www.arheofutura.rs
У огледалу општег мишљења које утиче на преовлађујуће представе у јавној свести увек се могу препознати искази, примери и представе чија је средишња претпоставка – опасност која прети од Русије.
Center for Geostrategic Studies interviewed the most followed Ukrainian blogger speaking about geopolitics Yuri Podolyaka
to find out how he sees further developments not only in Ukraine, but also at the international arena.
Пише: Милош Здравковић
Турбина за гасовод Северни ток 1 успламсала је геополитичке односе Запада и Русије. Прети да преокрене све санкције, да разбије ионако крхко европско јединство против Русије. Због европских санкција руском енергетском сектору Немачка тек треба да добије одобрење Брисела за транспорт ове опреме, ремонтоване у Канади, у Русију. Пољска и Балтичке државе нису раде да поверују немачким сузама. Украјински председник Володимир Зеленског тврди да је то „капитулација“ која ће „појачати осећај руске некажњивости“.
已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究
Немачка, као водећа земља ЕУ, реторички се залаже за поштовање демократије, демократских начела и инсистира на остваривању људских права и слобода. Уосталом демократија и људска права су идеологија на којој је колективни Запад на челу са САД, утемељио своју политику након Другог светског рата. Међутим, данас се отворено доводи у питање позадина такве политике, која је након пада Берлинског зида водила многобројне ратове у име демократије и људских права. Парадоксално звучи и сама идеја отпочињања војне агресије на суверене државе које се налазе хиљадама километара далеко од САД, у име „демократизације“. Милиони жртава таквих ратова остали су ускраћени за основно право, а то је право на живот, и то у име поштовања људских слобода. Из тог разлога, демократске вредности су данас то те мере злоупотребљене од стране колективног Запада, да оне имају негативну конотацију и асоцирају на агресију, кршење људских права и слобода.
Аутор: Татјана Стојановић ИА РЕГНУМ
„Осам година смо чекали наше“: како живи ослобођени Лисичанск
Када сам 4. јула ујутру, заједно са другим новинарима, који су учествовали у путовању под називом «Zа правду» ушла на територију града Лисичанска у Луганској Народној Републици, прво што сам помислила било је да је Лисичанск имао много више среће него Волноваха у Доњецкој Народној Републици, коју смо обишли крајем марта. Дочекали су нас цели квартали неоштећених вишеспратница и цивили на бициклима, „окићеним“ празним петолитарским боцама у потрази за водом.
The rise of racism and Nazism in Europe presents a challenge to the world as a new global human rights system needs to be built. Dragana Trifkovic, political scientist, director of the Belgrade Center for Geostrategic Studies, and OSCE observer from Serbia, spoke about the first steps in this direction and where the human rights movement was heading in an interview with Russkiy Mir.
信息服务的人民运动的塞族人从科索沃和梅托希亚的"祖国"
Одлука владе самопроглашене републике Косово да примора Србе из јужне покрајине да се одрекну српских регистарских таблица као и личних докумената издатих од Републике Србије јесте у светлу геополитичких збивања на тлу Европе односно сукоба Украјина-Русија. Наиме Аљбин Курти жели да искористи своју подршку Украјини и НАТО пакту и стога је добио подршку земаља Квинте за овај политички корак који угрожава интересе српског народа на Косову и Метохији.
Преносимо са портала zurnal.me
Државника Дритана Абазовића је државни врх Србије дочекао раширених руку, с искрама истинске среће у очима. Државника Абазовића, да поновимо!
То је свакако лијепо али носи и мноштво разних важних порука „између редова“. Наиме, тиме се шаље порука онима који сумњичаво врте главом како „Албанац не може бити премијер Црне Горе“, а који су фанови Вучића, да Албанац може бити премијер Црне Горе и да га Београд без проблема топло и срдачно прихвата.
Center for Geopolitical Studies expert and human rights lawyer currently based in Damascus Arnaud Devaley shares his analysis of Erdogan’s recent moves at the Syrian front.
Пише: Милош Здравковић
Државе Југоисточне Азије велика су конкуренција ЕУ у куповини гаса из Туркменистана, последње државе на чији гас је ЕУ рачунала. Одсечена од гаса из Ирана и Туркменистана ЕУ ће морати да прави компромис у догледно време. Стога процењујем да ће се политика европских санкција према Русији, односно, руским енергентима – пре свега гасу, ускоро завршити. А са њима и ратна дејства у Украјини.
