地缘政治而政治

Млађан Ђорђевић, бивши савјетник предсједника Србије, Бориса Тадића рекао је да лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић учествују у игри у којој предсједници Црне Горе и Србије Мило Ђукановић и Александар Вучић помажу један другом.

Ђорђевић, бивши савјетник предсједника Србије Бориса Тадића, рекао је да предсједник Црне Горе Мило Ђукановић помаже предсједнику Србије Александру Вучићу да се представи као заштитник Срба и Српске православне цркве (СПЦ), а да Вучић узвраћа Ђукановићу истом мјером. 

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.

Пише: професор Дејан Мировић

Нобеловац Петер Хандке је у свом чувеном есеју „Правда за Србију“ приметио да су током 90-тих западни медији развили својеврсну „уметност одвраћања пажње“. Ова пропагандна техника је имала за циљ да створи неистиниту слику догађаја на простору бивше СФРЈ. Две деценије касније, слична „уметност одвраћања пажње“ се примењује у односима Београда и Подгорице. Након одлуке Подгорице од 25. маја да не отвори граничне прелазе за грађане из Србије, Београд није издао дозволу за слетање компанији Montenegro airlines. Српски премијер Брнабић и министар иностраних послова Дачић су, грубо мешајући приватно и јавно право, позивали српске туристе да не иду у Црну Гору. Вучић је изјавио да је „срамота то што Црна Гора ради“. Створена је (предизборна) слика о наводном сукобу две власти која траје и после 1. јуна и делимичног отварања граница.

Пише: Слободан Самарџић

Пре неколико дана јавност је из саопштења-једне-реченице Уставног суда Србије (УСС) сазнала да је овај Суд одбацио све иницијативе за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања. После пар дана на порталу УСС појавио се текст Решења о одбацивању (вид. овде). Најблаже речено, ово је по својој форми документ омаловажавања свих иницијатива и њихових подносилаца. Њих је, колико ми је познато, било десет, али УСС није ни једног удостојио свог појединачног одговора, већ је лиферовао скупни текст (Решење) као да је реч о заједничком раду десет иницијатора, а не о десет посебних прилога.

На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.

Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.

У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.

Павел Тихомиров,  Драгана Трифкович 

Сегодня Балканский клуб РНЛ продолжает обсуждение черногорского кризиса. Помощник главного редактора «Русской народной линии» Павел Вячеславович Тихомиров беседует с нашим постоянным автором – руководителем Центра геостратегических исследований (Белград) Драганой Трифкович.

Пише: Драгана Трифковић

На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.

Пише: Слободан Самарџић

Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. овде). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.

Южный сербский край Косово и Метохия находится в серьезном политическом кризисе, который разрешится не скоро. Об этом ИА REGNUM заявила директор Института геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович.

Пише: Драгана Трифковић

Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца.