Пише: Ивана Вуковић
Global Energy Monitor (GEM), организација са седиштем у Сан Франциску, Калифорнија, објавила је 04. фебруара 2020, године извештај: „Гас на прекретници – зашто ЕУ не би требало да настави развој своје гасне инфраструктуре“ у којем наводи да су планови Немачке (ЕУ) и Уједињеног Краљевства за достизање нулте емисије гасова стаклене баште до 2050. године у супротности са бројним инвестицијама за развој мреже гасовода и ТНГ терминала у Европи.
Даље наводе да су улагања практично и непотребна јер је потрошња гаса у Европи тренутно два пута мања од капацитета постојеће мреже за увоз гаса, а у наредном периоду инвестираће се у проширење капацитета за додатних 30%, односно 233 милијарди кубних метара годишње. Од тога, 138 милијарди m3 из гасовода и 95 милијарди m3 са ТНГ терминала.
Са друге стране, у саопштењу које је издала 11. фебруара Међународна агенција за енергетику, наводи да је у 2019. години укупна глобална емисија угљен диоксида из енергетског сектора стала након две године раста. Вредност је непромењена и износи 33 Gt еCo2 иако је светска економија била у порасту за 2,9%. Као главни разлози за овакав тренд наводе се повећано учешће обновљивих извора у производњи електричне енергије, као и транзиција бројних система и термоелектрана са угља на гас. Од тога, емисије у Европској унији смањене су за 160 милиона тона у односу на највише вредности, односно 5%, у 2019. години, потакнуте смањењем из електроенергетског сектора. Са даљим улагањем у гасификацију, овај тренд може бити само наглашенији.
Извештај Института за европску политику заштите животне средине (IEEP) за 2019. годину о успешности Европе у постизању 17 циљева одрживог развоја УН утврдио је да се Немачка и даље суочава са „значајним изазовима“ како у постизању циљева климатских акција, тако и по приступачној чистој енергији.
Достизање карбонске неутралности до 2050. године коју је зацртала Немачка, у ствари је представљено кроз Националне климатске циљеве достизања смањења емисије гасова стаклене баште (GHG) за 80 – 95% у 2050. години у поређењу са нивоима из 1990. године. (Bundesministerium für Wirtschaft und Energie). Немачка ће вероватно пропасти у многим циљевима транзиције које је наметнула себи, каже експертска комисија коју је именовала влада задужена да надгледа напредак немачке енергетске револуције у свом мишљењу у Шестом извештају о праћењу енергетске транзиције савезног Министарства економије и енергетике.
Међу три елемента владиног такозваног циљног троугла енергетске политике – сигурност снабдевања, приступачност, животна средина и клима – комисија за праћење приметила је највећи неуспех у односу на зацртане циљеве у сектору ублажавања климатских промена у односу на циљеве за 2020. годину.
Европа није та која ће омогућити да раст просечне годишње температуре не пређе 1,5 ̊C до 2050. године. За остварење тог циља, потребно је да се укључе и остали континенти. Један од великих светских загађивача, САД, повукао се из Париског споразума о климатским променама, а готово је немогуће тражити од земаља у развоју, нарочито на Афричком континенту, Азији и Јужној Америци да се одрекну свог привредног и социјалног напретка у наредним годинама.
Гас јесте еколошка опција. Није савршена опција у контексту циљева нулте емисије, али свакако немерљиво боља од угља и нафте у контексту заштите животне средине. А из перспективе многих урбаних центара широм Европе, али и Србије, који бележе рекордне концентрације ПМ честица (прашкасте материје – particular matters) у јануару 2020. године (у Београду до 228 µg/m3 на локацији Београд Стари град [SEPA] према подацима Аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у Републици Србији), гас је најдоступнија и најпогоднија опција за директно решавање проблема. Обновљиви извори енергије јесу наша будућност, уз развој модерних, безбедних нуклеарних термоелектрана, али остаје да се види да ли је за неке могућа и карбонска неутралност до 2050. године.
Европа није Данска. Има ту и даље много земаља које су дугорочно ослоњене на енергетске системе чији је удео примарне енергије из угља огроман и где даља гасификација може само допринети смањеном загађењу ваздуха, не повећању истог. Наравно, не треба заборавити мере енергетске ефикасности као и циркуларну економију које ће дугорочно значајно смањити потрошњу.
Ипак.. ЕУ је и раније постављала циљеве, у циклусу који се управо завршава са 2020. годином (Циљеви 20-20-20: повећање енергетске ефикасности 20%, смањење емисије CО2 за 20% и повећање учешћа обновљивих извора енергије за 20% до 2020. године). Према извештају европске агенције за заштиту животне средине из 2019. године, већ у 2015. години, емисије гасова са ефектом стаклене баште биле су већ́ за 22% мање од нивоа из 1990. године. Да би се постигао тренутно предложени ЕУ циљ од 30% за енергетску ефикасност за 2030. годину, потрошња примарне енергије ц́е требати да се смањи 23% у поређењу са нивоима из 2005. године. ЕУ је тренутно на путу да испуни свој циљ да 20% енергије долази из обновљивих извора до 2020. године. У просеку, овакви резултати показују да се ЕУ придржава примене задатих мера из акционих планова, што значи да би се такав тренд могао наставити и у будућности.
На основу изјава канцеларке Меркел, карбонска неутралност подразумева да ће се, ако до 2050. године још увек постоји емисија CО2, пронаћи алтернативни механизми за складиштење CО2 или његово надокнађивање. Ако се на прави начин ангажују ти механизми, циљ делује много ближи, али свакако не значи „нулту емисију“. Такође, у том контексту треба направити разлику између навода GEM-а и циљева и изјава челника ЕУ. GEM говори о нултој емисији гасова стаклене баште, док се у ЕУ говори о значајним редукцијама емисија GHG 和 карбонској неутралности – што су ипак два различита појма.
21. фебруар 2020
