地缘政治而政治

Да ли је Украјина агресиван сусед или пожељан партнер?

Преносимо са: dokole.eu

Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Политолози су покушали да схвате праве разлоге за оно што се дешава у Украјини. Очигледно увучени у сукоб између САД и Русије, дошло је време да Европљани признају: САД очигледно остварују искључиво своје економске, војне и геополитичке интересе. Интереса ЕУ ту нема и не сме да их буде. У основи, говоримо о стварању конфликтних зона. Можете затворити очи, претварајући се да се то не тиче ЕУ, али Украјина није Југославија. Да ли су Европљани спремни да се боре ако избије рат за америчке вазале?

Сва ова лажна уверавања о наводно вечном пријатељству, колегијалности и спремности да се чува читава Европска унија топе се као пешчани сат под врелим авганистанским сунцем. Илузије о пристојности и солидарности прекоморских партнера постају стварније. Ако Кина представља претњу ЕУ у смислу економске конкуренције, онда је лидер НАТО-а успео да ЕУ лиши независности. Управо је Украјина, као земља директне потчињености Сједињеним Државама, постала камен спотицања у погоршању односа између Европске уније и Русије.

Модератор догађаја, лидер летонске политичке партије „Рицибас“ („Акција“) Руслан Панкратов, почео је свој говор контрапродуктивношћу ултимативног приступа у преговорима са Москвом: „ЕУ је увела економске санкције Русији. Као резултат тога, њихова економија је почела да се развија убрзаним темпом. Руски председник се само шали: „Хвала на санкцијама“. А шта је ЕУ добила од свега овога? Руске контрасанкције, милијарде долара губитака, губитак тржишта, растући трошкови енергије и још једна држава која отворено исповеда неонацизам са милитаризацијом на граници. Зашто САД активно наоружавају Украјину и тамо пребацују трупе? Русофобне земље попут Пољске и Балтичких држава традиционално подржавају у ЕУ бескрајно урлање о руској претњи. Сада су ту и Украјина и Грузија. Шта све ово значи за Европљане? Наивно је веровати да неће бити проблема у будућности ако не кренемо у конструктивне преговоре. Русија је сусед и не може се нигде преместити на захтев не баш психички стабилних људи. Лидерима неких земаља ЕУ је потребан рат, али они сами неће да ратују. Нова политика мора бити заснована на заиста реалној слици света. Сви проблеми се морају решавати на основу међусобног поштовања. Неопходно је престати са поделом земаља и људи на „пријатељске или непријатељске“. Ултиматум је застарео пут, по резултатима је апсолутни ћорсокак и потпуно неперспективан у смислу стварања и изградње заједничког европског дома.

Алгирдас Палецкис је скренуо пажњу својим колегама да прави разлози данашње дестабилизације односа ЕУ и Украјине леже у блиској прошлости. „Усред Горбачовљеве перестројке, беснеле су многе илузије о томе како бисмо сви заједно могли да изградимо заједнички европски дом, где ћемо сви заједно живети у миру и благостању, без икаквих ратова и сукоба. Зашто није успело? Постоје 3 главна разлога: економски. Тржишна економија сама по себи не може да реши многе друштвене проблеме. Напротив, способна је да генерише нове, на пример, друштвену неправду. Када има много сиромашних, никакве лепе бајке о европским вредностима неће помоћи. Други разлог је геополитички. Тридесетих година прошлог века одбачене су све идеје о стварању заједничких безбедносних структура против хитлеризма. Свака земља одлучила је да буде за себе и на крају је добила крвави рат. Након распада СССР-а, Сједињене Државе су активно ометале стварање заједничких европских безбедносних структура промовишући свој НАТО блок. Сада је њихова агресивна политика та која гура ЕУ на ивицу амбиса. Трећа тачка је психолошка. И тада и сада потцењивали смо разлику у менталитетима. Не само између Руса и Западних Европљана, већ чак и између Западних и Источних Европљана. Народи балтичких држава имају другачију историју са Западном Европом, чак и различите гране хришћанске религије, различите културне парадигме итд. Ово никада није узето у обзир, али узалуд. Живели смо у СССР-у, познавали смо руску културу, али смо такође живели много векова раме уз раме са западном културом, на пример, Литванијом и Пољском. Знамо западне језике и културу. Могли бисмо да будемо ефикасан посредник, мост, али као резултат…. Као резултат тога, постали смо нека врста тампон зоне ниског квалитета. Преварили смо се када су у зору независности рекли да ћемо сада бити нова Швајцарска. Иста ствар се дешава сада у Украјини”.

Белгијски политиколог Валериј Двојников изразио је мишљење да нико неће интегрисати Украјину у ЕУ. „Веома ми је жао украјинског народа, који је веровао да Европа жели Украјини стварање, благостање и просперитет. Наивно је тако претпоставити. Очигледно је да сукоб потпирују заинтересоване снаге, укључујући и ЕУ. То се очигледно и јасно у њиховој политици, односно њеном потпуном одсуству. Сада су и сами Европљани то коначно схватили.“ Немогуће је да се Европа извуче из ове ситуације, сматра Двоинов у овој фази, јер постоји много различитих сила заинтересованих за овај сукоб.

Генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије упоредила је садашњу ситуацију у Украјини са ситуацијом у Југославији почетком 90-их. „Ћутала је и Европа тада, ћути и сада, када сви процеси евроинтеграција Украјине које је покренуо Запад само погоршавају ситуацију у овој земљи. Ово се тиче корупције, људских права, ограничења слободе и све то под заставом тобоже демократије. Заправо, потпуно исти процеси су својевремено уништили и политички систем у нашој земљи. Унутар ЕУ више нема међусобног разумевања, почели су дубоки процеси промена, сада нисмо дорасли украјинским проблемима, тим више нема са ким да преговарамо“.

Бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт уверен је да ће се рат у Украјини наставити, јер је за сада потребан украјинској влади како би отписала сву своју неспособност и неефикасност. „Главни задатак колективног Запада, а пре свега Сједињених Држава, јесте жеља да се што дуже задржи напета ситуација како би се Русија што дубље увукла у овај процес. Ово даје полугу за притисак и друге геополитичке инсинуације. Под плаштом демократије и толеранције, они који су све то моделирали, не брину за саме Украјинце. Требао им је сукоб и тако нешто су направили од Украјине, знате, тројанског коња за Европску унију… а самој Европској унији Украјина сигурно не треба. То што се председник тамо туче у груди, што смо сада направили безвизни режим… Шта су они урадили, осим што је више од 6 милиона младих, радно способних људи отишло из земље? Нико никада не напушта добру земљу. Некада давно, Европска унија је створена као добровољна унија суверених држава. Данас од овог добровољног, као ни суверенитета, нема ништа. Брисел нам данас диктира тешке услове, имајући вероватно већу моћ него што је Москва некада имала над републикама у СССР-у. Неко тамо од званичника је одлучио и сада нам је већ наређено колико дуг треба да буде немачки краставац или колико дебео кабл за немачки усисивач. Ово је лудило. Не можемо овога да се одрекнемо. О каквом суверенитету у овом случају можемо говорити? А терати Русију да уради оно што неће чак ни ЕУ, а у ствари САД хоће, је бесмислица. Ово је пут у нигде.“

Кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели био је лаконскији у својим изјавама: „Украјина ће напредовати само када се успоставе добри односи Исток-Запад, Запад-Русија. Ако нема добрих односа, онда сама Украјина можда уопште неће постојати. И сада је Украјина на ивици потпуног уништења државе, што се одражава по регионима. Због будућности самих Украјинаца, они сами морају добро да размисле о томе. Размислите.“

31. октобар 2021. 

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注