经济

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

(Економски панел на тему: Mогућности Донбаса за развој економске сарадње у оквиру Украјине са другим државама)     

Тема излагања Драгане Трифковић: Поуке из Србије, сличности и разлике између Србије и Донбаса     

На самом почетку желим да вам пренесем поздраве из Србије, и да вам кажем да ми из Србије са великом пажњом пратимо дешавања у Донбасу. Сценарио рата у Украјини нам је више него познат, и он је само наставак рата који је почео на простору бивше Југославије пре више од две деценије  у оквиру стратегије опкољавања Русије.  Сва страдања која је српски народ преживео у њему, сада преживљавате ви овде. Од увезене револуције, преко медијских манипулација и лажи, до бомбардовања цивила и крвавог рата који се води. Нажалост део народа у Украјини који је индоктриниран мржњом, не може да схвати да узрок рата није етничке, већ политичке природе, и да су рат покренули политичари које је Запад изманипулисао.      

Још једна тешка заблуда је вера у то да ће  ЕУ донети Украјини просперитет. Имамо случајеве нпр. Бугарске, Румуније и Грчке које су осиромашиле уласком у ЕУ, као и пример моје земље која је кроз петнаестогодишње европске интеграције доведена у положај колоније. Већем делу Европе је јасно да ЕУ није модел који може да опстане на добробит свих који у њој живе и да је потребно пронаћи нови. ЕУ је у дугогодишњој економској али и политичкој кризи, из које се за сада не види излаз. Од како је економска моћ померила своје тежиште са Запада на Исток, Европа није успела да пронађе место у измењеним околностима. Она има потребу да се економски и енергетски повезује са евроазијским простором, али главна препрека томе су САД.  У томе и лежи узрок  рата у Украјини. Међутим сигурно  је да се процес промене односа светских снага који је у току неће зауставити, нити ће се односи вратити на на пређашње стање.  Брже прилагођавање променама омогућиће бољу позицију оним странама које су довољно мудре да их препознају и узму у обзир.     

Ја бих желела да вам пренесем искуство из Србије, као лош пример који може да вам укаже на то како не треба да поступате. Србија је прошла кроз економске санкције и крваве ратове а након тога је бомбардована 1999. противправно, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација  од стране НАТО алијансе коју је тада сачињавало 19 држава. Бомбардовање Србије оставило је трајне економске, еколошке и здравствене последице, бројне цивилне жртве и велику материјалну штету која се процењује на сто милијарди долара. Уништени су инфраструктурни и индустријски објексти, који су били и главни циљеви бомбардовања. Након тога имали смо такозвану револуцију коју је подржавао и финансирао Запад и на власт су дошле демократске и либералне структуре. Тада почиње разарање свих институција изнутра, а оне су данас доведене до огољене силе која спроводи туђе интересе. Одмах након доласка на власт прозападних структура, уништен је домаћи банкарски систем чије место су заузеле западне банке. Западне банке су Србији дале кредите са високим каматама за обнову онога што нам је Запад порушио. Као што сам већ напоменула, процес евроинтеграција довео нас је до економске неодрживости. Србија је као гест добре воље почела једнострано да примењује Споразум о стабилизацији и придруживање са ЕУ. Успостављањем зоне слободне трговине између Србије и ЕУ и укидањем царина на увоз робе из ЕУ и онако уништена српска привреда је дотучена. Српски пољопривредни производи нису могли да конкуришу европским из једноставног разлога што Србија издваја 2% из буџета за пољопривреду а ЕУ око 40% укупног буџета.  Због тога је Србија од пољопривредне земље која је накада извозила своје производе, постала земља која увози страну робу, док домаћи произвођачи немају могућност пласмана на нашем тржишту под таквим условима.  Још једна кључна ствар која утиче на свеукупни негативни  економски биланс је то што Србија не улаже у домаћу привреду већ је усмерена на привлачење страних инвеститора, који у Србији траже јефтину радну снагу и увећање сопственог профита. Поред тога руководство Србије под утицајем запада, жели да прода стратешки важне државне ресурсе као што је предузеће за телекомуникације и Електро-привреду Србије, чиме би се они нашли у рукама странаца. Недавно су српске власти потписале са НАТО који је извршио агресију на Србију, споразум Индивидуални акциони план партнерства, којим су обавезали Србију на не само војну, већ и економску и енергетску сарадњу са НАТО земљама, али и на унутрашње  уређење земље према потребама НАТО у готово свим областима. Ово нажалост није први споразум који су у име Србије потписале прозападне власти иако је чак 80% грађана Србије против сарадње Србије са НАТО.     

Са друге стране Србија је једина земља ван простора бившег Совјетског савеза која има потписан Уговор о слободној трговини са Руском Федерацијом, али пошто је српска привреда уништена Србија не може у довољној мери да користи тај уговор. Недавно је Србија, такође под уценом Запада, одбила понуђену помоћ и инвестиције од стране Русије за развој српске привреде, на сопствену штету.       

Из овога можете да закључите да морате да пођете од сопствених интереса и да се ослоните на сопствене ресурсе како бисте били заиста слободни. Ако ми данас поставите питање да ли је теже поднети рат или мир под окупацијом, мислим да вам се не би свидео мој одговор. Први приоритет за Донбас је успостављање мира, али то само по себи не подразумева и слободу.  Да бисте били слободни, треба да имате јаке институције, да сачувате своје ресурсе и да развијате сопствену привреду, невезано за одлуку о вашем будућем статусу.  Вама нису потребни кредити Међународног монетарног фонда, када имате ваше руднике угља, хемијску индустрију, металургију, наменску и пољопривредну индустрију. Потребно је  да добро управљате њима, да развијате домаћу привреду и да нађете тржишта на која можете да пласирате производе. Поред традиционално блиских веза са Русијом, Евроазијска економска заједница пружа огромне могућности.  Биће потребно доста рада и труда на обнови свега што је у рату уништено, али са јасно постављеним циљевима и народним консензусом можете да будете сигурни у успех.     

Уверена сам да ћете се суочити са свим изазовима и да ћете успети у изградњи, односно обнови ваше куће, као што сте се изборили за то да сами у њој доносите одлуке.     

Поред туге коју са вама делимо  због трагичних дешавања, делићемо у будућности ваш мир и напредак. Ви ћете за нас бити весник неке боље будућности.     

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије     

15. мај 2015. 

 

 
 

Поделиться…

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注