Округли сто „Пропаст униполарног геополитичког светског поретка“ одржан је 24. септембра у прес центру новинске агенције Јавна новинска служба. Главни организатор догађаја био је Координациони савет некомерцијалних организација Русије.
На округлом столу су узели учешће стручњаци из Русије, Белорусије, Србије и Сирије.
Преносимо обраћање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије:
Пре свега желим да се захвалим Координационом савету невладиних организација Русије на позиву да узмем учешће на округлом столу. Ја руководим Центром за геостратешке студије из Београда, и наравно геополитичке теме су нешто што мене лично веома занима.
Као што назив овог округлог стола говори, монополарни светски систем је на свом заласку и ми смо већ прешли на мултиполарни систем који ће се у будућности развијати, у зависности од многобројних процеса.
Ми живимо у једном заиста преломном времену, које ће имати свој историјски значај.
Завршетак ере монополарног светског система праћен је глобалном дестабилизацијом, пре свега економском, политичком и безбедносном.
Као резултат спољне политике америчког интервенционизма, политике војне агресије на друге државе, смене неподобних режима, мешања у унутрашња питања других држава и непоштовања међународног права, дошло је до дестабилизације многих региона, као што су Балкан, Источна Европа, Блиски Исток. Америчка борба против тероризма довела је до експанзије међународног тероризма и подизања овог проблема на виши ниво. Свему томе треба додати и економску кризу која је почела 2008. године у САД, а затим се проширила и на Европу.
С друге стране, за то време се економска моћ преселила са Запада на Исток, па је Кина данас постала најјача светска економија, а политичка и војна моћ САД је такође опала, тако да САД данас нису ни једина ни најјача политичка или војна сила. Практично се и економска и војна и политичка моћ, која је некада била сконцентрисана само на Западу, прерасподелила и на друге велике силе као што су Русија, Кина, Индија, Бразил, Јужноафричка Република и др. Велику улогу су добиле земље у развоју, а евидентно је да ће и у будућности њихова улога наставити да расте.
Истовремено, Европа је изгубила своју историјску улогу и значај, и у свету утицаја великих сила, постала не тако значајан фактор.
Оно што је међутим и даље велика снага и предност САД, је то да могу да утичу на светске процесе и промену тока тих процеса.
До недавно су САД заговарале либерализам, слободан проток људи и робе, брисање граница. Међутим, оног тренутка када су схватиле да то више није у њиховом интересу, и да Кина са својим стратешким планом Један појас-један пут, преузима тржишта и шири свој утицај, да Русија шири војни утицај на Блиском Истоку и ствара савез са Ираном, да постаје све значајнији фактор у међународном односима, решиле су да потпуно промене тактику.
То што се у САД води унутрашња борба различитих структура за превласт, нема никаквог утицаја на стратешке правце америчке спољне политике. По мом мишљењу, циљеви су остали исти, само је промењена тактика. Јасно је и да се америчка моћ протегла много више што реално има капацитета, и да ће она неминовно слабити, али ће циљ САД остати да је задрже колико је год то могуће. Управо то је и био разлог за промену тактике, где сада САД заговарају суверенизам, затварање граница и ограничен проток људи и робе. Приоритет за САД у будућности неће бити вођење ратова како је то до сада било, већ политичка и економска борба у спречавању растућих утицаја других сила у разним регионима.
Ми то можемо сасвим јасно да видимо у Србији, након што је председник Србије потписао Израелско-палестински споразум у Вашингтону који нема везе са Србијом, већ је усмерен управо на спречавање ширења кинеског и руског утицаја на Балкану. Тим уговором САД, које заговарају политику суверенизма, задиру директно у суверенитет Републике Србије. Међутим, и до сада смо имали једну демократију за САД, а другу за друге државе. Тако ће сада бити са суверенизмом.
Што се тиче Русије, мислим да се она води пре свега потребом да сачува сопствени суверенитет, који је сада изменама Устава учвршћен и да шири утицај у бившим совјетским републикама. Не видим да Русија има амбицију да усмерава светске токове, као што то раде САД.
За Русију је од кључне важности да јача своју економију и да истовремено стабилизује друштвене прилике. Било какви друштвени ломови би за Русију били крајње лоши. Поред тога, Русија треба да развија свој технолошко-научни потенцијал.
За ширење руског утицаја на простору бивших совјетских република, Русија мора да нађе софистициране механизме који ће бити прилагођени потребама друштва у бившим републикама. Запад је уз помоћ таквих механизама успео да прошити свој утицај у многим деловима света, кроз рад невладиних организација. Руска мека моћ није постигла резултате у досадашњем раду, због тога што је функционисала по совјетским а не савременим стандардима и није се прилагођавала потребама друштава у којим је хтела да шири утицај, већ је промовисала сопствену агенду. На примеру Србије могу да кажем да је Русија покушавала да прошири свој утицај кроз тематику Другог светског рата, која је у Србији изразито непопуларна због тога што се код нас водио грађански рат под окриљем другог светског рата између монархиста и комуниста. За већину у Србији је то и дан данас болна тема.
Поред тога, Русија би требало да повећа свој утицај у светским организацијама као што су УН, ММФ, Светска банка и слично.
У будућим светским процесима, Русија ће моћи или да се интегрише у међународни систем, или да остане изолована, што ће имати утицаја на међународне односе.
Креирање даљих светских процеса ће вероватно остати у надлежности Запада, пре свега САД, докле год то буде било могуће. Са друге стране, однос Запада и Кине ће такође имати великог утицаја на светске токове. Поред тога, економске везе које се сада редефинишу у великој мери ће утицати и на политику. Остаје да се види и каква ће у свему даље бити улога наднационалних структура, које су јачале за време монополарног система под вођством Америке.
На Русији је да балансира између истока и запада и да не упада у замку америчко-кинеског конфликта, већ да искористи такву ситуацију најповољније за себе.
29. Септембар 2020.
说明：
