Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.
Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.
Хапшење је уследило након низа протестних акција и иступа против укидања права рускојезичног становништва. Овакве поступке литванских власти, анализирала је Драгана Трифковић у тексту: Шта су за ЕУ људска права?
Поводом објављивања књиге „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“ организована je дискусија у оквиру видеоконференције у којој су учествовали научници из балтичких земаља, Русије, Белорусије, Украјине и Србије.
У уводној речи, Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије из Србије, рекла је: „Књига се појављује у веома важном моменту, када се одвијају динамични процеси у свету и спроводи преформатирање постојећих система.
Оно што је важно, то је да су у књизи сагледани историјски и свеобухватно процеси који су постављали темеље друштвене архитектуре.
Без тако дубоке анализе процеса и утицаја различитих сила, није могуће ни сагледати појаву нацизма и фашизма у двадесетом веку.
Данас такве идеологије не постоје, али постоје другачији слични облици тоталитарно екстремистичке природе, који су веома опасни.
У књизи су сагледани и различити економски модели који су допринели изградњи социјално-друштвеног система“.
У даљем излагању Трифковић се осврнула на актуелна дешавања у свету: „Оно што је за нас битно да разумемо због актуелне ситуације је то како различити економски модели утичу на архитектуру друштва.
Јасно је да либерализам као идеологија такође више не постоји и да је она доживела свој врхунац а затим и крај. Ширење америчке демократије, слободне трговине и суровог капитализма, нељудског система вредности, пратило је уништавање традиције, историје и културе и довео је до крајње тачке негативног развоја хуманости и културе људске цивилизације.
Професор Гапоненко у свој књизи Европски фашизам описује ове процесе и њихове рушилачке резултате.
С обзиром на то да сам из Србије, рекла бих да сам веома захвална што су описани и догађаји из деведесетих година двадестог века у контексту реалне анализе нео фашистичко-нацистичке идеологије у различитим формама.
Оно што је Америка спроводила последњих деценија кроз своју политику интервенционизма је управо један од облика такве политике. Укидање међународног права и увођење права силе уз медијско оружје које је превазишло Хитлерову пропагандну машинерију, довело је до данашње глобалне дестабилизације“.
„Размишљала сам много о томе зашто је Америка постало то што јесте и дошла сам до закључка да је прекретница у том правцу креирања центра америчке светске силе са рушилачким капацитетима настала после Другог светског рата. У књизи је описан судски процес у Немчакој који је привео к правди истакнуте вође нацистичке идеологије и војне агресоре. Међутим многи нацисити су након Другог светског рата били ослобођени одговорности и награђени добром перспективом у америчком друштву.
САД су желела да искористе научни потенцијал нациста и употребе га за остваривање својих циљева. Мислим да је то кључ кроз који треба да се анализира америчка улога у монополарном светском систему. У правцу те анализе корисна је и књига Џона Лофтуса Нацистичка тајна Америке.
За време рата у Југославији деведесетих година двадесетог века, одвијао се један експеримент који је требао да оцени употребу савремених метода хибридног рат, таквих као што су специјалне операције, медијске манипулације, обојене револуције и сл.
Креирању рата претходило је продубљивање различитости кроз које је оформњен сукоб према концепту Сукоба цивилизација америчког политиколога Хантигтона“ – рекла је Драгана Трифковић.
У наставку излагања Трифковић је напоменула: „Америчке приватне војне компаније и инструктори имали су улогу у обуци хрватских и муслиманских снага, а затим и у реализацији многобројних ратних операција као што су операција етничког чишћења Хрватске, Олуја.
Данас опет имамо нове процесе креирања и продубљивања различитости као и покушаје креирања нових сукоба. Очигледан пример, сличан хрватском односу према Србима је и однос украјинских националиста према руском становништву. Укидања права изражавања своје културе, језика, писма и религије- руском становништву се дешавају и у балтичким као и другим земљама бившег СССР. Сличан проблем имају и Срби у Хрватској, Македонији, Босни и Херцеговини, до недавно и у Црној Гори, као и на окупираној територији Косово и Метохија.
Неколико пута сам се обратила комесару за људска права Савета Европе г-ђи Дуњи Мијатовић у вези са тим проблемима, али није уследила никаква реакција са стране комесара за људска права што говори у прилог томе да структуре ЕУ игноришу такве проблеме.
Са друге стране имамо и екстремистичко левичарске покрете који кроз политику заштите права мањина заправо намећу у најмању руку девијантне појаве у друштву.
Да резимирам, свет се налази у опасној ситуацији глобалне дестабилизованости до које је довела политика западног интервенционизма предвођена САД и наметања дремократије и наводно слободе, силом и оружјем, целом свету.
Подржавају се разни облици екстремизма који доводе до стварања сукоба а са друге стране створена је превелика разлика између малог броја пребогатих људи и великог броја веома сиромашних људи на овом свету.
Очигледно је да Запад нема излаз из такве ситуације и да не нуди нове идеје и решења.
Због тога је веом важно да на основу историјског искуства и знања које поседујемо, креирамо нови систем који ће задовољити потребе развоја људске цивилизације. Књига професора Гапоненка доприноси осветљивању различитих историјских епоха и процеса који су довели до креирања друштвених система и њено објављивање у овако преломном тренутнку има немерљив значај“.
„Надам се да ће књига ускоро бити преведена на српски језик и објављена у Србији, ми смо већ почели да радимо на томе. Хвала вам на пажњи и хвала професору Гапоненку на храбрости и истрајности у борби за бољи свет“- закључила је Драгана Трифковић.
28. март 2021.