经济

Драгана Трифковић: Последице антируских санкција за европске државе

Напомена: Текст је објављен у јануарском броју часописа Delovoy Grozny

У децембру претходне године, лидери Европске уније су усвојили девети пакет санкција против Русије. У оквиру овог пакета санкција, ЕУ је заправо проширила санкциони списак са додатних 168 појединаца  и ентитета по њиховим тврдњама повезаних са војним и индустријским комплексом, и замрзла средства још две руске банке. Осим тога покренут је процес за суспендовање дозвола за емитовање још четири руске телевизије. Потребно је напоменути да се колективни Запад претходних деценија декларативно залагао за слободу говора, односно слободу медија и неприкосновено право приватне имовине физичких и правних лица. Дакле сви поступци које Запад предузима против Русије заправо су противни свим принципима на којима је Запад базирао своју политичку доктрину претходних деценија и због којих је критиковао „диктаторске режиме“. То недвосмислено указује на чињеницу да Запад одређене ставове заступа само на речима, док је у пракси сасвим другачије. Међутим од чињенице да ЕУ губи свој углед али и значај на међународном нивоу, за грађане европских држава много су важнији економско-финасијски губици.

Наиме санкције које ЕУ уводи Русији, највише погађају саме грађане европских држава, посебно уз узвратне мере из Москве. Брисел је до сада већ исцрпео практично сва могућа економска ограничења у економском рату који води против Русије, али она нису ни приближно дала очекиване резултате. Механизам економских санкција до сада је Западу најчешће омогућавао да дубоко уздрма државе које су јој на мети. Рецимо у случају Југославије, економске санкције Запада су убрзале процес распада државе који је био праћен ратовима на овом подручју. С друге стране Иран већ годинама успева да се одупре санкцијама, иако уз велике потешкоће и проблеме са којима је суочен. Сви ови и многобројни други примери очигледно су добро послужили Русији да се припреми на оно што је било неизбежно, а то је вишеслојни сукоб са Западом где је економски сегмент важан интегративни део конфронтације.

Русија по својој велични, географском положају и ресурсима које поседује јесте самоодржива земља. Међутим у међународним околностима када је читав светски економски систем западноцентричан, то може да представља велики проблем чак и за земље које су самоодрживе.

Најзначајнији фактори који су омогућили Русији да амортизује ефекат западних санкција су постојање алтернативих међународних економских платформи попут ЕАЕУ И БРИКС, политичко савезништво са државама у развоју попут Кине, Индије, латиноамеричких, блискоисточних и афричких земаља, као и развој домаће привреде односно реиндустријализација Русије.

Али да се вратимо на европске земље, чије економије још увек заузимају високо место у рангирању, посебно када је реч о животном стандарду грађана. Оно што је Европи омогућило благостање и висок животни стандард последњих деценија, то су јефтини енергенти из Русије и увоз јефтине робе из Кине.

Највећи ударац за европску привреду изазван је растом цена енергената који се десио у претходној години, што се одразило и на све друге економске параметре тржишта. Овај утицај је хетероген у различитим државама ЕУ, јер су оне различито зависне од руских енергената, неке мање, а неке више. Као против меру европске државе су усвојиле политику диверсификације извора снабдевања енергентима, али проблем је у томе што не постоји адекватна замена за руски гас. Европа намерава и да се фокусира на „зелене енергенте“ односно увећа проценат коришћења обновљивих извора енергије, али ни ова мера нема никаквог изгледа да надомести сигурност енергетског снабдевања каква је постојала коришћењем јефтиних енергената из Русије.

Ипак најспорнија идеја европских држава, која уз то крши сва правила слободног тржишта тј. још једног начела западне политике, да ограничи цену руских енергената. Као очекивани одговор, Русија је увела забрану извоза купцима који ограничавају цену ове робе. По свему судећи, европске државе ће морати да се навикну на чињеницу да јефтиних енергената из Русије више неће бити, а да ни адекватне алтернативе за сада нема на видику. Многобројне компаније из ЕУ већ траже алтернативне могућности где да пребаце своје фабрике. У вези са тим појавило се повећано интресовање и за српским тржиштем, с обзиром на то да Србија још увек добија јефтин гас јер није увела санкције Русији. Међутим Брисел захтева да Србија усклади своју спољну и безбедносну политику као држава кандидат за чланство у ЕУ. Уколико се тако нешто догоди, српска привреда ће се суочити са истим проблемима које имају и друге европске државе.

Немачка као најјача економија ЕУ трпи и сама огромне губитке. Производња у хемијској индустрији је крајем прошле године нагло опала. Више од 25%. компанија хемијске индустрије у Немачкој смањило је производњу у распону од пластике до ђубрива. Многе компаније су најавиле да ће трајно смањити производњу због растућих трошкова енергије и неизвесне регулације. Међу њима и водећа фабрика BASF што је за Немце прилично шокантно. Слични су трендови и у хемијској индустрији Румуније и Словачке. Потрошачи у Немачкој се суочавају са увећаним трошковима за енергију који износе од 30-80% у односу на раније. Руководство државе за сада издваја ограничена средства за помоћ, али немачки министар економије Роберт Хабек је признао да неће бити могуће да се апсорбују све последице. Немачка је покренула планове за ванредне ситуације са гасом, међутим проблем је да постоји ризик од дугорочне несташице гаса за који нема решења. Све ово долази после двогодишњих мера која су се тицала пандемије и које су такође озбиљно уздрмале економију готово свих европских држава. Француска као друга по снази у ЕУ, нема ништа мање проблема од Немачке. Крај године у Француској обележила је вест да је велика прехрамбена компанија Cofigeo обуставила рад у четири фабрике у овој земљи, због високих трошкова енергије. Без посла је остало око 800 радника. Крај године у Француској обележили су многобројни штрајкови радника железнице и авио компаније Aair France, који су тражили веће зараде. У Италији генерални штрајкови Синдиката радника организовани су током децембра у свим регионима, због усвајања буџета за 2023. годину и новог закона који по тврдњама синдикалаца има за циљ да деконструише редовно тржиште рада у корист несигурних облика уговора који су мање заштићени у погледу права. Постоји бојазан да би то омогућило лакше отпуштање радника.

Поред енергетске кризе, смањења производње и незадовољства радника, европске државе се суочавају и са слабим растом истовремено комбинованим са високом инфлацијом. Чак и без нових поремећаја у снабдевању енергијом, инфлација би могла дуже остати виша. Већи део досадашњег скока инфлације вођен је високим ценама роба, пре свега енергије, али и хране.

Ипак европске економије за сада још увек делују јако, што би могло да се промени у 2023. години. Наиме за ову зиму су европске државе имале обезбеђене одређене залихе гаса уочи грејне сезоне, али даљи поремећаји у снабдевању енергијом могли би да доведу до још већег економског бола.

Највећи проблем у тој ситуацији је што политичке елите у ЕУ не желе да прихвате свој део одговорности за новонасталу ситуацију изазвану бумеранг ефектом санкција које су увели Русији, већ виде кривца за сопствене проблеме у држави којој су увели санкције.

Неопходно је додати да и друге политичке одлуке европских лидера додатно угрожавају интересе грађана европских земаља.

На истом самиту на коме су увели дедвети пакет санкција Русији, они су договорили додатну финансијску помоћ Украјини у износу од 18 милијарди евра за 2023. годину. Током заседања путем видео линка се укључио Владимир Зеленски који је затражио већу подршку европских држава, пре свега у средствима против-ваздушне одбране и енергетске опреме.

Дакле осим што енергетска криза у ЕУ због поремећених односа са Русијом највише погађа привреду и грађане, ти исти грађани су дужни да издвоје средства из свог буџета како би финансирали политички авантуризам (траги)комичара у Кијеву. Уз то потребно је имати у виду да грађани европских земаља издвајају и велика средства за помоћ украјинским избеглицама које су примили, за трошкове њиховог смештаја, лечење, школовање и бригу о деци и старима. Нарастајући проблеми и незадовољство у европским државама, према упозорењима многих аналитичара, могу да имају ефекат темпиране бомбе. Да ли о томе размишљају доносиоци одлука у Бриселу?

19. фебруар 2023. 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注