Драгана Трифковић за информационо –политички часопис „Личност земље“
Добро осмишљена Стратегија националне безбедности Русије је предуслов успешне активности на сузбијању претњи националној безбедности.
Нова стратегија националне безбедности Русије представља континуитет смерница одређених у претходним документима из 2009. и 2015. године, уз актуализацију стратегије у складу са тренутним околностима и светским трендовима.
У општим одредбама документа изнети су већ раније дефинисани приоритети унутрашње политике Руске Федерације који се односе на јачање одбрамбене моћи, на модернизацију економије и способности државе, јачање унутрашњег јединства и политичке стабилности, као и развој домаће привреде, што Русији омогућава да води независну спољну и унутрашњу политику и да неутралише притиске спољних фактора.
Јака економија у циљу заштите националних интреса, била је једна од полазних основа америчке стратегије 70-тих и 80-тих година прошлог века, док је сада америчка стратегија усресређена на ширење утицаја свуда у свету, управљање кризама и глобалним процесима.
Средином двадесетог века, дошло је до економског слабљења СССР, што је уз друге околности довело до распада ове државе деведесетих година. Након периода транзиције која је на Русију оставила велике последице, долази до постепене консолидације након одласка Бориса Јељцина са власти. Приоритет председника Владимира Путина од доласка на власт, био је јачање државних институција и посебно одбрамбене моћи државе. Из данашње перспективе можемо да закључимо колики резултати су постигнути, с обзиром на то да је Руска Федерација данас једна од војно најјачих светских сила. Савремено наоружање и убрзан развој нових технологија у војном сектору, обезбедили су Русији велики углед у свету.
У новој стратегији националне безбедности Русије, у делу који се тиче позиције Русије у савременом свету, дефинисано је да се савремени свет налази у периоду трансформације који доводи до појаве нових глобалних центара моћи и формирању нове архитектуре, правила и принципа светског поретка. Истовремено западне силе, пре свега САД желе да задрже улогу светског лидера, шта их ставља у конфротирајућу позицију са земљама које се убрзано развијају. Тежља САД да самостално управља процесима глобализације, директно је противречна руској стратегији која је усмерена на јачање суверенитета. Уколико САД не одустану од потребе да намећу другим државама своја правила, долазиће до све веће конфронтације између америчког и руског концепта, иако је она и данас присутна у различитим облицима. Оно што је веома важно, то је да се руска стратегија националне безбедности позива на уважавање међународног права и постојећих међународних институција као што су УН, у циљу превазилажења постојеће глобалне кризе. С друге стране САД су последњих деценија игнорисале међународно право и примењивале су употребу силе без сагласности у УН.
У стратегији националне безбедности РФ детерминисано је као посебно опасно дејства одређених сила која су усмерена на стварање конфликата и подстицање дезинтеграционих процеса на подручју Заједнице независних држава. Такође, стратегијом је дефинисан проблем субверзивног деловања страних обавештајних служби и ширења пропаганде која највише утиче на омладину, чиме непријатељски расположене спољне силе желе да изазову немире у Русији.
Досадашњим институционалним деловањем и законодавним мерама, Руска Федерација је већ утврдила механизме за спречавање ових појава.
Оно чему се даје посебна пажња у стратегији националне безбедности је заштита традиционалних и културно-историјских вредности које су уз социјално-економску политику усмерене на обезбеђивање услова за достојан живот и слободан развој човека. Један од највећих потенцијала Русије је људски фактор који има велике капацитете развоја у свим областима. Због тога је улагање у развој људског потенцијала најбољи гарант дугорочног развоја Руске Федерације.
Ако говоримо о развоју стратешким праваца, можемо да уочимо да су се они у одређеним сегментима променили у односу на ранији период. Наиме у првој стратегији националне безбедности Руске Федерације након распада СССР, која је усвојена 1997. године на спољнополитичком плану је стављен акценат на развој равноправних и обострано корисних односа са великим светским силама. У новој стратегији националне безбедности РФ међу приоритетима је прерасподела светског потенцијала развоја и формирање нове светске архитектуре. У стратегију је укљученаи формулација о потребама развоја равноправног и обострано корисног дијалога, али – са свим заинтересованим странама. Акценат у развоју међународних односа стављен је на Заједницу независних држава, затим Азију тј. Кину и Индију и развој сарадње кроз постојеће међународне организације као што су Евроазијски економски савез, ОДКБ, затим ШОС и БРИКС.
Ово говори о једној сувереној и сигурној позицији Руске Федерације на међународном плану лишеној ранијих предубеђења да је са западним замљама могуће развијати сарадњу на равноправним основама. Тежња САД да задрже позицију једине силе која управља глобалним процесима, правилно се разматра као опасност по друге државе.
За достизање спољнополитичких циљева РФ, стратегијом су дефинисани јасни задаци. Од највеће важности је побољшање стабилности међународно-правног система и учвршћивање међународног мира и безбедности, спречавањем примене војне силе без сагласности УН.
Сматрам да су дефинисани задаци као мере противдејствовању претњама националне безбедности крајње сврсисходни и јасно дефинисани.
Очигледно је да је Русија своју стратегију националне безбедности дефинисала употребом високоинтелектуалних ресурса који су узели у обзир целокупан историјски развој руске државе, сагледавши све актуелне проблеме и предвиђајући даље тенденције развоја међународних односа. Такође јасно је да Руска Федерација данас посебно третира питање националне безбедности и да је она један од приоритета државне политике.
31. јули 2021.
说明:
http://www.kremlin.ru/supplement/424
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8426/2017/0042-84261708017M.pdf
https://miit.ru/content/%D0%A1%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B5.pdf?id_vf=11428