地缘政治而政治

Драгана Трифковић: Уместо европских интеграција Србији се нуде албанске интеграције

Интервју Драгане Трифковић за научни часопис: Евроазија експерт

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је 26. априла да ће дијалог између Косова и Србије бити настављен 11. маја у Бриселу. Изјава је дата током заједничке конференције Бореља и председника Србије Александра Вучића. Каква су ваша очекивања од ових преговора? Да ли треба очекивати било какав напредак по косовском питању?

ЕУ већ годинама покушава да реши косовску кризу на онај начин на који су то осмислили Американци као главни спонзори косовске независности. ЕУ нема капацитета да се бави тако озбиљним проблемом, а у садашњим околностима ЕУ губи међународни значај. Свакако највећи парадокс је у томе да западне силе желе да „реше“ косовско питање заобилажењем међународног права што би представљало озбиљан преседан и дало додатни импулс многим сепаратистичким покретима свуда у свету.

Очигледно је да западне силе по сваку цену настоје да преговоре који се воде на погрешним основама доведу до краја и тиме преко пројекта косовске независности учврсте контролу над Балканом. Свакодневно можемо да чујемо изјаве западних званичника да очекују потписивање свеобухватног договора између Београда и Приштине којим би се наводно решио косовски проблем. Моје мишљење је да присилна решења никада нису била права или добра решења и да се таквим путем косовски проблем још више продубљује. Једино шта може да се очекује у преговорима који се воде на платформи ЕУ је одустајање Србије од своје државности. Надам се да се тако нешто неће реализовати. У сваком случају, чиме год да резултирају преговори у Бриселу, коначну одлуку доноси СБ УН. Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је Резолуција 1244 СБ УН. Уколико преовлада потреба за очувањем међународног права у СБ УН, за шта се залаже Русија, али и Кина, неће доћи до реализације сепаратистичких тенденција Албанаца на Косову и Метохији, које здушно подржавају западне силе.

Амбасадор Сједињених Држава у Србији Ентони Годфри рекао је 26. априла да промене у америчкој администрацији нису промениле став земље о дијалогу између Косова и Србије: нормализација односа требало би да укључује међусобно признање. Када Србија планира да призна Косово?

САД нису мењале своју политику према Балкану још од 90-тих година прошлог века. У њој су кључне две ствари, јачање војног присуства САД на Балкану и реализација пројекта такозване косовске независности. На територији Косова и Метохије је нелегално изграђена највећа америчка војна база у Европи – Бондстил. У том смислу амбасадор Годфри је потпуно у праву да се ништа не мења променом фигуре у Белој кући. Сматрам да је државно руководство Србије за последњих неколико година направило низ уступака сепаратистичкој страни, које су нанеле штету заштити територијалног интегритета и прекршиле Устав Републике Србије. Ту најпре мислим на Бриселски договор из 2013. године којим су угашене институције државе Србије на територији јужне српске покрајине, али и на Вашингтонски споразум потписан прошле године, којим се Србија обавезала да ће престати да води дипломатске разговоре о повлачењу признања Косова.

Мислим да нико не би смео да донесе такву одлуку у име Србије, којом би се ми одрекли 15% своје територије и то у мирнодопским условима. Тако нешто би био историјски преседан.

Оно што је проблематично, то је да западне силе покушавају да дају Србији ситне уступке у замену за одрицање Србије од Косова. У Бриселу смо чули о кредиту за пругу између Србије и Северне Македоније, која нама није неопходна. Такође чули смо похвале на рачун српске економије и развоја, што нема никакве везе са реалношћу. Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе. Разговара се о томе да се формира Заједница српских општина која би функционисала по Уставу Републике Косово и не би имала никаве надлежности. Заједница српских општина као и посебан статус за српске манастире и Север Косова где живе Срби, било би представљено као велики успех и уступак српској страни. Ситни уступци и похвале имају за циљ да преусмере пажњу јавности и одобровоље је. Признање Косова би требало да се реализује уз потписивање свеобухватног споразума, али би се Србији дозволило да обмане сама себе. Шта то конкретно значи. Србија би уговором дозволила Косову да аплицира за столицу у УН, као и да конкурише за место у свим другим светским организацијама као независна држава, али нигде у уговору не би писало да Србија признаје косовску независност. Тиме би се Србија одрекла своје територије и државности, али би то било представљено у српској јавности као велики успех који даје наду у „бољу“ будућност.

Јасно је да Запад подстиче Србију да призна Косово. У случају признања, кога ће, према вашем мишљењу, Европска унија примити у своју породицу – Србију или Косово?

Мислим да ЕУ нема намеру у скорије време никога да прима. Процес проширења ЕУ је заустављен, а у међувремену је ЕУ ушла у процес дезинтеграције, изласком Велике Британије. ЕУ се налази у свеобухватној кризи, коју ни сама не зна како да решава. Чули смо да лидери ЕУ сматрају да је неопходно да се Унија реформише. Све то доводи у питање и саму будућност ове наднационалне организације. Јано је да Балкан који и сам има сопствених проблема, може само да закомпликује ситуацију у ЕУ. Због тога су лидери ЕУ решили да форсирају пројекат економских и политичких интеграција балканских земаља ван оквира ЕУ. Ове земље би тиме остале на периферији али би ЕУ задржала своје позиције даљом куповином времена док се не разјасни ситуација. Парадоксално је да се Србији уместо европских интеграција, тиме нуде албанске интеграције. По логици ЕУ, пошто призна Косово, Србија може да се удружује са својом некадашњом покрајином кроз инвестиционе и друге пројекте, као и са Албанијом, Северном Македонијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином. За Албанију верујем да то може да буде утешна награда, али за Србију је то сасвим погрешно.

У војно-безбедносном погледу, циљ западних сила је да интегришу у НАТО остатак балканских земаља, за шта је кључно заокруживање косовске независности. Након остваривања независности Косово би било примљено у пуноправно чланство НАТО, а затим би и Србија (па Босна и Херцеговина) била принуђена да се интегрише у војно-политичку организацију која је извршила агресију 1999. године.

Како српско друштво реагује на дијалог Србије и Косова, на могућност признања Косова?

Српска јавност је поприлично уморна од дуготрајних и исцпљујућих политичких процеса који код нас трају већ више од 30 година. Други проблем је да многи медији константно дезинформишу јавност у Србији, па просечан грађанини и нема праву слику о томе шта се догађа. Ипак јасно је да је апсолутна већина грађана против тога да се Србија одрекне Косова и да то не жели да прихвати ни по коју цену. Управо је због тога за Запад важно да се процес признања реализује кроз својеврсну обману јавности. Тешко је предвидети да ли ће таква манипулација успети и како ће грађани Србије реаговати. Ипак мислим да такав потез не може да прође глатко и да би он изазвао дуготрајне негативне последице, не само по Србију већ по читав Балкан, у различитим формама. Тиме западне силе поново својим поступцима могу да дестабилизују Балкан, како су то учиниле и почетком деведесетих година прошлог века.

Европска унија позива Србију да се придружи режиму санкција заједнице у припреми за приступање ЕУ. Ово је 26. априла најавио високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ. Како ће Србија поступити? Да ли ће Београд послушати Борељову препоруку?

Београд већ годинама покушава да седи на више столица иако околности то не дозвољавају. Наиме процес европских интеграција подразумева усклађивање спољне политике Србије са заједничком спољном политиком ЕУ. У том смислу изјава Жозепа Бореља није изненађујућа.

Од Србије се у вези са тим очекује да окрене леђа Русији, односно раскине низ договора о сарадњи које има са Русијом (од којих се многи и не реализују због захтева Запада) и да Русији уведе санкције. Поред тога у ЕУ је било речи о реструктуирању Србијагаса, предузећа које се бави транспортом руског гаса у Србији што је вид борбе против руског енергетског утицаја. Томе треба додати и да се Србија Вашингтонским договором обавезала на диверзификацију извора снабдевања гасом, па је тим поводом председник Србије недавно боравио у Бахреину како би договорио куповину гаса.

Што се тиче евентуалног увођења санкција Русији, то би био крајње непопуларан и неприхватљив  потез за српску јавност, али видели смо случајеве да су многе политичке одлуке нпр. у Црној Гори или Северној Македонији спроведене без сагласности грађана.

Србија очекује да ће од Европске уније добити од 600 до 700 милиона евра за изградњу железничког коридора од Србије до Северне Македоније. Ово је у понедељак најавио председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жоуепом Борељом у Бриселу. Зашто је Србији потребан овај пројекат? Како ће то користити Србији? Колико је Северна Македонија заинтересована за овај пројекат? Какве су опште перспективе за пројекат?

Мислим да сам на ово питање већ одговорила. Србији није неопходан такав пројекат, као ни Северној Македонији. То је замисао ЕУ да балканске земље држи под контролом иако је процес интеграција крајње неизвесан. Сви предузети потези имају за циљ да задрже позиције ЕУ и САД на Балкану, иако не нуде никакве гаранције за будућност. С друге стране идеја је да се планираним пројектима конкурише руским и кинеским пројектима као и да се утицај Русије и Кине блокира.

2. мај 2021.

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注