Информативно-политички часопис „Личност земље“ започео је нови пројекат – Дискусиони клуб „ПОЗИЦИЈА“, у којем ће његови учесници моћи да размене мишљења и изнесу своје ставове о најхитнијим питањима са којима се суочава међународна заједница.
Прва дискусија одржана је на тему: „Централна Азија и Русија. Проблеми, изгледи и наде„.
Већина земаља централне Азије приступила је Организацији турских држава. У Русији се ова ситуација доживљава негативно. Шта треба учинити да две цивилизације нађу заједнички језик?
О овој теми разговарали су представници стручне, новинарске, информативне и политичке заједнице.
Модератори:
Роман Серебрјаниј – новинар и секретар Савеза новинара Русије;
Олег Глухик – новинар, секретар за штампу часописа „Личност земље“.
говорници:
Дмитриј Видрин – политиколог, новинар, публициста (Русија);
Андреј Грозин – стручњак, кандидат историјских наука, Центар за средњоазијске студије, Институт за оријенталистику Руске академије наука (Русија);
Саидбег Магомеднабиев – заменик главног и одговорног уредника часописа Личност земље (Русија);
Виктор Надејн-Рајевски – експерт, директор Института за политичка и друштвена истраживања (Русија);
Роман Перевезенцев – новинар, војни извештач, члан редакције часописа „Личност земље“ (Русија);
Александар Сосновски – политиколог, новинар, главни уредник немачког издања „Светска економија“, академик Руске академије природних наука (Немачка);
Драгана Трифковић – политиколог, директорка Центра за геостратешка истраживања (Србија);
Саид-Абдулазиз Јусупов – стручњак за азијске земље, новинар (Узбекистан);
Александар Никонов – експерт у области међународних односа и светске политике (Русија);
Марина Шпаковскаја – доктор историјских наука, професор Катедре за теорију и историју међународних односа Руског универзитета пријатељства народа;
Влалимир Јераносјан – експерт Бироа за војно-политичке анализе, капетан 1. реда (резерви), кандидат политичких наука;
Представници стручних заједница Сирије, Киргизије и др.
Целу дискусију можете да погледате у видео прилогу:
已经Trifkovic, директор Центра за геостратшке студије, у свом излагању се осврнула на сличне проблеме Балкана и Централне Азије:
Оно што смо недавно могли да видимо у Казахстану, био је покушај државног удара кроз злоупотребу државног безбедносног апарата од стране спољних сила. Истовремено у држави су избили протести који су веома брзо прерасли у жестоке сукобе испровоциране такође од стране спољних сила. Сада је очигледно да су активиране терористичке ћелије међународне терористичке мреже и да су се у Казахстану појавили страни борци, служећи се бруталним методама које су карактеристичне за ову мрежу.
Подетићу јавност да када је избио рат у Босни и Херцеговини током распада Југославије, у Босни су се 1992. године појавили терористи са Блиског истока који су формирали јединицу Ел муџахедин. Они су ратовали на страни муслиманске Армије Босне и Херцеговине, а оставили су трага као терористичка јединица која је чинила стравичне злочине. Морам да напоменем да је током рата у Југославији читав западни и исламски свет био уједињен против Срба.
Такође, током рата у Босни и Херцеговини појавио се амерички концепт сукоба цивилизација на основу ког је Хантингтон написао истоимену књигу. Након завршетка ратова на простору бивше Југославије, јединство исламског света је нестало, а терористи из Босне су отишли у Сирију и Ирак да убијају муслимане. Део терориста је остао у Босни и Херцеговини и данас несметано делује кроз разне псеудо хуманитарне организације. Овакве организације које се под маском хуманитарног рада баве радикализацијом муслимана, постоје и у Србији, посебно на Косову и Метохији. Њихов рад финансира се из иностранства преко Саудијске Арабије, Катара, Турске и других земаља.
Фокусираћу се на улогу Турске, с обзиром на то да утицај Турске значајан у Централној Азији, као и на Балкану. Наравно иза двоструке улоге Турске, увек треба рачунати и на утицај и интересе Велике Британије и САД.
У неоосманском концепту Ердоганове Турске, Балкан има посебну важност као територија на коју по овом концепту, Турска полаже право. Последњих година Турска је уложила много труда да појача свој утицај у балканским земљама које су некада биле под окупацијом Османског царства. Ово се односи и на Србију, која са Турском данас има јаке политичке и економске везе. Истовремено док развија чврсте веза са Србијом, Турска снажно подржава албанске терористичко-сепаратистичке структуре на Косову и Метохији. Током посете Призрену на Косову и Метoхији, 2013. године, током сусрета са ратним злочинцем Хашимом Тачијем, Ердоган је изјавио: Косово је Турска и Турска је Косово. Уз САД, Турска улаже велика средства у обуку и наоружавање нелегално формиране војске Косова, потпуно игноришући међународно право.
У јулу прошле године председник Турске Ердоган изјавио је да та земља ради на новим признањима тзв. Косова и да ће о томе разговарати са америчким председником Џозефом Бајденом.
Турска као велика сила има право да шири свој утицај али не путем кршења међународног права, подржавања сепаратизма и тероризма. Развој добрих политичких и економских веза Србије и Турске је важан, али однос турског режима према косовском проблему је неприхватљив.
Ако погледамо улогу Турске у многобројним сукобима у Украјини, Азербејџану, Либији, Казахстану, Сирији, уочићемо две ствари. Да је она паралелна дејству терористичких организација (Ал каида, Исламска држава, Муслиманска браћа и др.) као и деловању САД, Велике Британије и НАТО, и да је усмерена против руског интереса. Ту постоји сличност у односу на сукобе на Балкану, где је усмерена против српског интереса. У том смислу у концепту сукобљавања цивилизација, конректно у креираном сукобу православног и исламског света, Турска игра важну улогу која веома одговара Лондону и Вашингтону. Такође и Ердоганов концепт Великог Турана где је укључио већину Централне Азије и огромне делове Русије, кинеску провинцију Синђанг, Монголију, Иран и Балкан. То смо могли да видимо на мапи Великог Турана коју је у новембру Ердогану поклонио лидер Странке националистичког покрета крајње деснице Девлет Бахчели.
Насупрот америчком концепту сукоба цивилизација је руски концепт мирног суживота и развоја. За разлику од Запада који исламски свет користи за сукобе као пешадију, злоупотребљавајући ислам, Русија своје односе са исламским светом заснива на међусобном уважавању.
Ово чињенице рецимо нису јасне многим муслиманима на Балкану, због тога што заснивању мишљење на ранијим догађајима и подршци коју су добили од Запада, изузимајући све друге околности, посебно оне на Блиском истоку. Централна Азија као и Европа посебно Балкан, за америчко-британске геополитичке планове, треба да остану ван превеликог утицаја Русије и Кине или да постану извор нестабилности који би служио за слабљење тог утицаја.
Због тога решење лежи у дијалогу, предочавању чињеница и супротстављању концепту сукоба на миран културан и цивилизован начин.
2. фебруар 2022.
