Пише: Миланко Шеклер
|
Нико у Србији не жели да се толико жртвујете за све нас. Нико од вас то није тражио никада, и нико од вас то и не очекује, као што нико у Србији не жели да се лично осећа одговорним за нарушавање вашег здравље. Зашто би било ко у Србији требало да се осећа одговорним за нарушавање било чијег здравља, а посебно здравља премијера! Па бар ви, који не радите код сурових страних инвеститора, као што то морају да раде они запошлени у „Јури“, или „Фијату“, или „Конфециони Андреа“ у Јагодини, можете себи то да приуштите. Бар ви не морате да стојите цели дан, идете у тоалет једном у смени, и не једете скоро ништа, како бисте уштедели новац! Ви ипак имате среће што вам је послодавац цела Србија. Запослени сте на оним истим државним „јавним“ јаслама (читавог живота, и ви и ваша цела породица), као и толике стотине хиљада других, које критикујете, као највеће зло у Србији. Знам да се са тих „јасала“ тренутно отпуштају десетине хиљада радника, али то није разлог да ви, у сопственом страху за ваше тренутно радно место, угрожавате сопствено здравље, радећи свих седам дана у недељи, целе целцате године! Верујте ми, многи су тако радили у јавном сектору, несебично и деценијама, да би сада били најурени и отпуштени, од стране оних, који су „обезбедили“ „куповне“ дипломе економских факултета (смер напредњачко-управљачко-председнички)! И шта свима њима сада значи што су толико радили, када су сада тако нарушеног здравља, и у годинама када их ниједан приватник више неће запослити, остали без посла. Знате и сами,да вам за очување вашег места тренутног у Влади више вреди чланска карта напредне странке, него сав несебични труд који показујете, или диплома државног универзитета! И одмах да додам, лично вам се дивим и честитам што се ни по тој чињеници ваша лична судбина ни по томе не одваја од судбине већине народа у Србији: свима све зависи од партијске чланске карте, а не од способности! И сами, сигуран сам, као мудар човек, знате сигурно да набројите бар десетак људи из Србије који би били бољи премијери Србије од вас, али нисте им ви ништа криви што они једноставно неће да се баве политиком или да се бар учлане у вашу странку!
Зато вам понављам и то искрено из срца да нико у Србији не жели да ви од исцрпљености умрете на вашем радном месту. То нико у Србији не жели никоме, а вама понајмање. И зато вас још једном молим, опустите се и идите на годишњи одмор. Добро ће доћи и вама и нама. Осим тога, да не понављам, имате право да искористите субвенцију за годишњи одмор, уколико се одлучите за неку дестинацију у Србији (5000 динара ипак није за бацање)! Вашим одласком на одмор сви ћемо понешто добити! Замислите само како би било лепо да не морате да устајете десетак дана у 5 изјутра и читате домаћу штампу до 8 сати. Признајте, да повремено не знате од које вам је штампе већа мука: од оне примитивне „увлакачке“, или од оне „нападачке и критичке“. Замислите, да не морате десетак дана, да од 08.00 до подне читате „досадне“, „злонамерне“ портале, као и све оне силне коментаре, које остављају у љутом боју, читаоци и ваши СНС „ботови. Замислите, да не морате десетак дана, да од подне до касно по подне, пратите резултате испитивања јавног мњења, као и програм националних телевизијских канала! Замислите да десетак дана не морате да се „оглашавате“ и коментаришете сваку глупост (урађену или изјављену, свеједно) од стране ваших, у свему недораслих сарадника, ни вама, ни Србији (ни по искуству, ни по култури, ни по образовању), које сте ви тако несебично изабрали и псотавили на та места! Замислите да не морате десетак дана да се свакодневно бавите спречавањем објављивања личних будалаштина, које је направио или ваш брат, или ваши „пријатељи“, „кумови“, или неки непосредни сарадници. Замислите да не морате десетак дана да свакодневно пратите сва дешавања у Србији (што одузима цео дан) и да онда неки од вас лично изабрани „догађај“ у Србији, за који тог тренутка ви процените да је у самој жижи јавности, искоментаришете на такав начин да покажете „народу свом“ да сте ту и да о свему мислите и све пратите и знате, за његово добро, а не ваше. Замислите да не морате да цело јутро и цео дан се преслишавате ко је шта написао о вама, и да не морате да запамтите имена свих новинара и не-новинара (пискарала разна) у Србији, па да их онда можете на вашим конференцијама за штампу сами ословљавате по личном имену (дајући им тиме до знања, да их „знате“, да пратите шта пишу и раде (не знам ниједног државника који на сопственим конференцијама за новинаре, сами прозивају новинаре по имену и дају им прилику да их нешто „питају“). Замислите само колико би по ваше здравље била благотворна чињеница да можете десетак дана да се не чујете са уредницима и власницима „Информера“ и „Пинка“. Замислите само десетак дана у којима нећете морати да свакодневно „маштате“ о неком измишљеном државном удару против вас, који би био тако „дивна прилика“ да имате и ви вашу „Сабљу“, али много бољу, и много успешнију, од оне „жуте“. Да не помислите да сам пристрасан, и да само на Вашу личну корист мислим, морам да вам укажем и на огромну корист коју би имала читава Србија, од тог вашег, више него заслуженог одмора! Ја знам да сте ви убеђени (нема везе што сте само ви и ваши најближи сарадници у то убеђени!) како сте се већ толико жртвовали за будућност Србије да сте и за вашега живота заслужили свој споменик! Лично мислим да би сте ви, негде у дубини душе, највише волели, када би ваш споменик, био само надоградња оног истог споменика Михајлу Обреновићу испред Народног позоришта, али на тај начин, што би вашу фигуру, само дадали, да јаше иза Михајла Обреновића. Неколико пута сте емотивно, и недвосмислено изјаснили, да ви интимно мислите да је Србија, као народ и држава, ужасно незахвална према тој вашој „великој“ немерљивој жртви коју сами подносите. Насупрот Србији, ја вама потпуно верујем да се ви никада не бисте двоумили да поднесте сваку могућу жртву за Србију, па чак и ако би та жртва захтевала и ваш живот. Али, хвала Богу и срећом, ситуација није таква, па то ни Србија, нити ико у њој, нити тражи, нити очекује од вас. Али ја мислим да се ипак указала велика шанса да нешто велико и важно урадите за Србију и све нас који је волимо и коју ви не смете нипошто пропустити. Мислим да је то најмањи могући заједнички ујединитељ и именитељ, који све нас у Србији може усрећити, а то значи и ваше партијске пријатеље и љубитеље и нас, ваше искрене и политички независне критичаре. Зато немојте пропустити ову сјајну прилику да уједините читаву Србију. И то једним јединим гестом, једним јединим потезом. А знам колико би вам значила да коначно, бар једном, доживите јединствену и неподељену подршку целе Србије. И ево, тај дан је коначно дошао, наш драги премијеру! И сами сте толико пута у својим наступима истакли како Србија више неће водити такву политику да људи гину, већ политику која ће водити једином другом циљу, а то је да људи у Србији треба да живе боље и лепше! Не могу а да се не сложим са тим да је тај ваш циљ и хуман и добар за све грађане Србије! И зато га подржавам, али уз једну малу опаску! Ви први требате да покажете вашим примером да више није циљ да се за Србију даје живот и умире, већ да се живи боље и срећније. Зато, ако сте били поптуно искрени када сте рекли да је доста умирања за Србију и да се треба окренути животу за Србију, онда морате прво ви да својим гестом то и покажете! Доста нам је више да читамо, гледамо и слушамо: како вам повремено није добро и падате у несвест од исцрпљености, како вам дају инфузије и згради владе (уместо да једете ко човек, вас хране преко игле!), како од нервозе ломите кваке на вратима у згради Владе Србије, како се нервозни и исцрпљени издирете на најближе сараднике, и то на јавним ТВ седницама владе (на пример у време поплава!), како од исцрпљености спавате и лежите по подовима ходника у Бриселу, како скачете у намете снега и пловите побеснелим рекама спасавајући несебично људе, како лепите знакове „Мерцедеса“ на „Икарбусове“ аутобусе, како „спонтано“ од умора и исцрпљености употребљавате економске термине на „енглеском“ јер не знате како се преводе и шта значе на српском језику, итд. Зашто да ви једино умирете данас за Србију (и то још незахвалну)? Зашто да једино за вас не важи јавно од вас лично издекламовани „нови“ циљ, а то је да треба да се живи, а не умире? Ако сви ми треба да живимо боље, али само ако је вама лоше толико да и своју главу и живот ризикујете, онда је цела Србија, будите убеђени, против те ваше жртве?! Ја вас разумем да сте током вишедеценијског вођења „радикалске“ политике стекли и неке за ту политику тада добре, а за данашњу вашу политику веома „лоше“ навике, којих сада не можете да се лако отресете и које вас прогањају и повремено „искоче и испливају“, на вашу велику „жалост“! Једна од тих старих и за вас сада тако ружних „навика“ које вас и даље прате из ваше прошлости и прогањају је и та, да са пуним срцем желите и дан-данас да покажете свима у Србији како сте спремни да и даље дате и свој „живот“ за „српску ствар“ (исто онако као што сте некада и сами лично били „радикалски добровољац“ на ратишту изнад Сарајева)! Иако дубоко у себи знате да то више не треба да радите, и да нико више не тражи ту врсту жртве, ви повремено не можете себе да обуздате! Једноставно, као да вас нека виша сила обузме, и ви морате повремено да кажете, како сте спремни и да се лично „жртвујете“, да би само у Србији било боље! Заборављате на трен, да више немате оружје у рукама, да нисте на ратишту, и да се сада борите за „бољи живот“ у Србији! А бољи живот у Србији, подразумева мирна средства борбе, и никако не тражи ничије жртве, поготову те ваше „архаичне и више вербалне“! Са друге стране, ја не могу и нећу да верујем како ви вашим понашањем хоћете да утичете на народ Србије да попут вас умире на радном месту да би другима било боље! Јадно нам то „боље“, ако је по цену вашег живота, као и било ког другог грађанина Србије. Молим вас, не подговарајте вашим примером људе у Србији да попут вас не иду на одмор и да раде упркос сопственом здрављу и ризику по живот! Па чак и у рекламама за пасту за зубе и лекове на крају иде упозорење „да се пре употребе консултујете са лекаром или фармацеутом“! Мислим да и у овом случају када ви рекламирате целодневно и без одмора „умирање“ на радном месту, треба на крају да стоји да се ипак о томе консултујете са својим лекаром! Поготову вас молим да то не радите у тренутку док десетине и десетине хиљада остаје без посла, у јавном сектору, у коме и ви радите, јер шта ће се десити ако многи помисле да би могли тај „ваш приступ“ да искористе, како би по сваку цену сачували своје радно место, исто онако како га и ви чувате! Сталним целоденевним присуством на њему! Злонамерни ће рећи да кад не знаш свој посао да радиш и организујеш, онда ти остаје само да на њему спаваш, а то значи да проводиш по цео дан! Тако ће многи помислити како много радиш! Зато вас молим, у име целе Србије, идите на „одмор“, идите на рекреацију, купајте се, скијајте се, пошаљите нам слике са тог „одмора“, да вас коначно видимо „опуштеног и насмејаног“, и да знамо да сте добро и да ће вам после одмора бити боље него сада! С обзиром на то колико вас људи у Србији воле и колико вас подржавају, немате разлога да бринете да ће вас неко у међувремену „отпустити“! Зато се ослободите „стреса“ и живите мало живот, и покажите свима, како треба да се живи и како изгледа заслужен одмор у Србији! Ја знам да ви мислите какав би то био превелики шок за све облике живота у Србији да вас нема на вашем уобичајеном радном месту и да вас Србија не чује и не види данима, и како се бојите да ће све кренути лоше по Србију ако ви не „гинете“ и не радите даноноћно! Али, драги мој премијеру, то је све ипак само једна илузија! Верујте ми, кажем вам то из личног искуства. Водио сам једну јавну установу, потпуно се предајући њој и обавезама око ње, немајући ни секунд слободног времена за себе! На крају сам, логично, неколико пута завршио у Хитно помоћи и био принуђен да одем на одмор! Тада сам увидео, на своју велику радост, да установа, у којој је изграђен добар систем управљања и одговорности и где свако зна шта је његов посао, није угрожена одсуством ниједног појединца: то јест, кога нема, без њега се може! Другим речима: „Изем ти установу или институцију, или државу, било коју, која зависи од једног човека, па макар тај човек био и лично данашњи премијер Србије!“ Зато, правац на годишњи одмор. Ако ништа друго, нека вам буде забавна чињеница да сте Србији приуштили да види како изгледа то, када вам види леђа! Па макар то било и на само десетак дана! Срећан пут, леп провод и добро се одморите! 1. јануар 2016. |
