地缘政治而政治

Милош Здравковић: Другосрбијански наступ мирише на сатиру !!!

Пише: Милош Здравковић

Када би Срби заиста пристали на класичну грађанску државу, перијанице “Друге Србије” би се прве бориле против ње. Њима је пуно ближа она која се може ишчитати из речи палестинскога вође Јасера Арафата који је једном приликом бошњачком лидеру Алији Изетбеговићу рекао: „Узми, Алија, па макар била као авлија.“ (Буквални превод Фахрудина Радончића, власника Дневног Аваза)

Готово у свим цивилизацијама на цени су били мудри старци који су својим саветима доприносили разборитим одлукама млађих нараштаја. Нажалост, у Србији, наравно само у неким круговима (али изузетно добро медијски пропраћени) на цени су они старци који мудрују без добрих намера.

Једино у Србији постоји групица стараца, сада и наследника (директних потомака) урбано прозвани “Друга Србија” која чини све да завади људе како би могла да задржи привилегије из Титових времена. Иако на први поглед подупиру европску, прозападну, либералну и надасве демократску политику, њима је заиста, чини ми се стало само до њихових личних интереса. Пре свега стало им је до задржавања оних привилегија које су стекли у време Титове диктатуре, односно система који је био све само не либералан и демократски. Истина, мудрији међу њима су схватили да се поједине политичке групације служе њиховом склоношћу једноумљу како би остварили властите политичке циљеве, те су се повукли из јавнога живота. Управо из тог разлога скокне с времена на време до њих и покоји истрошени српски политичар глумећи да му је драг Тито, док у реалном животу гледа са оба ока у правцу Западне Европе.

Нажалост, таквих има и у позицији и опозицији који је задњих дана причају „мудром кружоку“ једно, док истовремено сањају нешто друго. Искрено говорећи власт. Сва та прича о грађански уређеној Србији без приче о већинском народу, култури и најстаријим институцијама народа који је створио ову државу али и државе у окружењу је само игра која треба да донесе поене код оних грађана који су чврсто (интересно) повезани на неке иностране фондове и институције а које у задње време окрећу леђа од људи који су политички истрошени.

Добро је познато у “кругу двојке” да од грађанске државе која би покушала умањити права већинског народа нема ништа. Али они то и не желе. Њих занима добијање што је могуће већег медијског простора (јер појединци само у медијима политички преживљавају) на којем би могли да изградите политичку платформу у пре свега у опозицији (мада ни учешће у омраженој “радикалској” власти некима не би било страно). Класична грађанска држава, држава владавине права, медијских слобода би дугорочно гледано била велика препрека стварању либералне државице устројене по узору на Титову Југославију у којој је мањина под плаштом једнакости уживала права и привилегије на грбачи оних мало мање једнаких.

У том контексту је занимљив њихов наступ пред „мудрим старцима“. Зна „кружок стараца“ јако добро да истрошени политичари не мисле оно што пред њима говоре, па ипак им аплаудирају. Исто тако знају и лидери “Друге Србије” да им „кружок стараца“ не верује, па ипак уживају у њиховом лажном аплаузу. Добра политичка сатира. Човек би могао слатко да се насмеје, кад се иза свега не би крила врло опасна игра. То је и разлог да је мало публике која у ужива у тој сатири. Људи су заокупљени егзистенцијалним проблемима о којима истрошени политичари и „мудри кружок“ не морају да размишљају. Уосталом, глумци редовно живе боље него публика. Упркос томе није незанимљиво бацити поглед на реторику оних који би да унесу пометњу у опозиционе редове, рекао бих пред судбоносне изборе који следе Србији (мада је судбински избора било на претек). Рекао бих да у вокабулару људи који су пропали на претходним изборима има подоста бедастоћа које немају везе с реалним политичким стањем у демократском свету.

У те бедастоће спада и њихова прича да „грађански принцип чува супстанцу мултиетничких заједница у Србији и региону“. Јасно је њима да само уважавање етничкога принципа у мултиетничким заједницама води до остварења грађанских права свих грађана. Управо је то био почетак стварања модерне Швајцарске у којој етничке групе око којих су створени кантони одлучују чак и о томе ко на њихову простору може да добије швајцарско држављанство. Наиме, на тај начин се пази да не дође присилним методама до етничких промена на штету домицилнога становништва. Уосталом, како би то неко могао у мултиетничкој заједници остварити пуна грађанска права, ако су му укинута етничка? То је могуће само у глави „мудрих стараца“ који још увек живе од сећања на она времена у Југославији кад је етничко било, наводно, опасност по мир и јединство. Било је опасно само по комунистичко једноумље. Таква размишљања би била смешна да нису и опасна. За државу и народ који у њој живи.

А колико такве идеје могу бити опасне видели смо из прошлога рата на простору бивше државе. Тај рат је знатним делом био последица комунистичке и југославенске идеологије потискивања етничког, српског у корист грађанског, југословенског, боље речено у корист једне политичке групе, то јест оне комунистичке.

Неко би могао да помисли како део “опозиционе јавности” није научио ништа из прошлости. Лично мислим да је њима јако добро јасно да би сличан покушај у Србији довео до сукоба и њеног нестанка. Кад би Срби заиста пристали на класичну грађанску државу, чланицу ЕУ, коју карактерише владавина права, одсуство непотизма, они би се први борили против ње. Њима је пуна ближа она која се да ишчитати из речи палестинскога вође Јасера Арафата који је једном приликом рекао: „Узми, Алија, па макар била к’о авлија.“ Авлија, по српски двориште, означава простор који власник може да уреди, мање-више, како хоће. У грађанској држави европској и демократској Србији “деца комунизма” не би у идућих 20-ак година имали прилику да сањају ни о парламенту а камоли о власти. А за 20 година доћи ће до промена и у свету у којем политички “либерални поредак” неће више одређивати шта се сме, а шта се не сме. Зато им се очито жури. Дакле, није њима до грађанске државе, него до тога да остваре своје циљеве, да авлија буде већа него им компањони из власти сада нуде. Са Вучићем се не упуштају у велике препирке, јер, нажалост, и сами наивно верује да је СНС недодирљива. Циљ је изиграти такозвану бојкоташку опозицију. Шта ће се у будућности догађати између њих и других компањона у опозицији, не занима пуно становнике ове државе. Важно је да се не поиграва правима већинског народа и не покушава на његов рачун да се прошири авлија.

4. април 2021.

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注