科学和社会

IN MEMORIAM: Мануел Оксенрајтер (1976-2021), главни уредник часописа ZUERST и сарадник Центра за геостратешке студије

У августу прошле године, изненада је преминуо Мануел Оксенрајтер, главни уредник немачког часописа ZUERST, војни извештач, аналитичар и сарадник Центра за геостратешке студије. Пријатељи Мануела Оксенрајтера су у октобарском броју овог часописа објавили своје опроштајне речи и сећања. 

Директорка Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, опростила се од свог пријатеља и блиског сарадника следећим речима: 

 

Вест о смрти блиског пријатеља и колеге, погодила ме је као гром. Само неколико дана пре тога, послала сам му поруку на коју нисам добила одговор. Требало је да се сретнемо, а ја нисам ни слутила да до тог сусрета неће доћи.

Нико неће моћи да заузме место Мануела Оксенрајтера у мом животу. Он је био колега са којим сам највише волела да радим. Само он је могао да се смеје са мном док око нас падају ракете. Посао новинара који обилази конфликтне зоне је захтеван, ризичан и стресан. Захтева разне вештине међу којима су и прибраност, добру интуицију и оштроумност. Мануел је све то поседовао, уз велику дозу духовитости и шарма. Посебно сам ценила код њега како је реаговао у стресним ситуацијама, око тога смо се одмах нашли. Нисам никада могла да поднесем људе који имају хистеричне реакције у ситуацијама када је прибраност неопходна. Нисмо о томе никада разговарали, али мислим да је био истог мишљења. Због тога су наше заједничке мисије у ратна подручја деловале као забава. Звучи у најмању руку чудно, али тако је било. Позвала бих га телефоном и рекла: „Мануеле, имам предлог да идемо заједно на једну журку.“ Он би са одушевљењем одговорио: „Ја сам увек расположен за журке.“

И поред лакоће са којом смо прихватали изазове, посао смо увек обављали веома професионално и строго. Могли смо лако да комуницирамо, чак и без речи. Из једног погледа могла сам да схватим да му је нека ситуација непријатна или да га нека особа иритира. Увек смо добро функционисали као тим, од самог почетка наше сарадње. А почели смо је на Косову и Метохији.

Фото: Драгана Трифковић и Мануел Оксенрајтер у Призрену 2014.

Мени је то био први одлазак у животу на Косово и Метохију. Мануел Оксенрајтер је те године дошао у Београд на конференцију поводом 15. годишњице од бомбардовања Југославије. До тада смо се познавали виртуелно преко интернета и друштвених мрежа. Говорио је о томе да је интервенција НАТО у Југославији била крајње погрешна и да би он проблем са сепаратизмом на Косову решио тако што би исплатио Србији обештећење за бомбардовање. Његови ставови су ми били познати од раније. Након конференције смо се упутили са главним уредником Геополитике Слободаном Ерићем на Косово и Метохију. За два дана успели смо да обиђемо Косовску Митровицу, Газиместан, Ораховац, Велику Хочу, Зочиште, Грачаницу, Призрен и Пећку патријаршију. Сећам се коментара једног искушеника у манастиру који је након разговара који смо Мануел и ја водили рекао: „Живот ствара чудна савезништва.“

Дуго смо путовали из Косовске Митровице за Београд, прво немачким школским аутобусом, затим возом па таксијем. Једва смо успели да стигнемо на авион за Берлин. Са тог путовања остало ми је у сећању Мануелово одушевљење српским манастирима и духовношћу коју је осетио. Такође велики утисак на обоје оставило је српско гробље у Ораховцу које смо посетили, са порушеним надгробним плочама, ђубретом и животињским костима које су ту доносили локални Албанци.

Мануел Оксенрајтер је објавио репортажу о нашем путовању у часопису ZUERST, у којој је веродостојно описао све чињенице. Ретки западни медији извештавају истинито о ситуацији и дешавањима на Косову и Метохији. Након тога смо наставили сарадњу на обострано задовољство и сретали се на разноразним местима, а најчешће у ратним зонама.

Фото: Драгана Трифкоивић и Мануел Оксенрајтер у Луганску 2014.

Мануел Оксенрајтер је био војник истине и правде, увек спреман на сваку жртву зарад тих вредности које је заступао. Његов прерани одлазак је ненадокнадив губитак.

Царство небеско драги Мануеле и вечна слава. Остаћеш у вечном сећању. 

Објављено у октобарском броју немачког часописа ZUERST

2. фебруар 2022. 

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注