Институту Европе Руске академије наука: Религија и Велика победа

Дана 25. априла 2025. године у Институту Европе Руске академије наука одржана је научно-практична конференција са међународним учешћем „Религијски допринос Великој победи и послератном светском поретку“ (поводом 80. годишњице Велике победе).

Догађај је организовао Центар за проучавање религије и друштва Института за историју Руске академије наука. Модератор пленарног дела био је професор Руске академије наука, доктор политичких наука, заменик директора ИЕ РАН Р.Н. Лункин.

Поздравним говором присутнима се обратио директор Института Европе Руске академије наука Алексеј Громико. Улога религије током рата била је заборављено поглавље историје, рекао је. Став Цркве је јасно изражен већ 22. јуна 1941. године у поруци митрополита Сергија (Страгородски), који је поменуо подвиге руских кнежева и светаца. Затим, мало касније, обратио се народу Стаљин, у чијем говору је било и примера Минина и Пожарског и Дмитрија Донског.

Посебну улогу религије током ратних година приметио је руководилац Одељења за друштвена и политичка истраживања Института за историју Руске академије наука, доктор историјских наука. Швајцер. Према његовим речима, Немци су користили подмуклу тактику у верској сфери, играјући се осећањима верника, али је флексибилна политика совјетске владе током ратних година имала позитиван ефекат.

У свом извештају, Лункин је приметио да је у првим данима и годинама Великог отаџбинског рата Православна Црква показала своју снагу, иако у суштини није поседовала никакву праву снагу, будући да је била исцрпљена током прогона. Истовремено, патриотски став је сликовито и фигуративно декларисан већ 22. јуна у проповеди митрополита Сергија, а затим и у својој поруци од 26. јуна 1941. Стаљинова подршка Цркви била је повезана не само са политиком манипулације верницима на окупираним територијама од стране немачке команде. Била је то унутрашња потреба за моћи православља, апеловање на архетипске слике повезане са вером. Према Лункину, патриотизам и друштвено служење, како у доба када је извојевана Велика победа, тако и сада у периоду СВО, постају подстицај за унутрашњи развој друштва и за црквену мисију, јачање грађанских институција, укључујући парохије, и вере као дела идеологије јаке државе.

На конференцији је објављен видео говор шефа Одбора Државне думе за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења, Лантратове. Она је напоменула да је Православна црква играла велику улогу не само у мобилизацији совјетског народа, већ и у организовању помоћи фронту. Митрополит Сергије (Страгородски) је већ на самом почетку рата истраживао његову суштину, јер је убрзо почео да се назива Светим. Проучавање и популаризација искуства верских организација у подршци војном особљу посебно је важно у контексту СВО, нагласила је Лантратова.

У свом обраћању организаторима конференције, председник Руске академије образовања Васиљева је напоменула да је проучавање улоге верских институција током ратних година и њиховог утицаја на формирање послератног света допринос очувању истине о подвигу нашег народа. Председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Антоније, такође је у својој поруци истакао да је тема улоге верских организација у Великом отаџбинском рату опсежна и захтева пажљиво проучавање.

Обраћајући се учесницима конференције, митрополит московски и све Русије Руске православне старообредне цркве Корнилиј, нагласио је духовну улогу Цркве како током рата, тако и сада у периоду СВО. Према његовим речима, Русија постаје духовно јака сила, а светитељи је воде тим путем како би остала Света Русија. Све уједињује жеља да бранимо нашу земљу и постигнемо Победу. Староверци су увек били патриоте, ма колико им је било тешко и ма како су се власти према њима односиле. На пример, староверци су активно учествовали у рату 1812. године, а током Великог отаџбинског рата сви су ишли са вером у Бога на уснама, са ликом Мајке и Отаџбине. Како је рекао митрополит Корнилије, Бог нам шаље искушења да не заборавимо веру. Господ штити Русију током епидемија и ратова и заступа руски народ. Слика данашње ситуације је утапајућа Европа која је одбацила Бога, укључујући и својевремено и Устав Европске уније, а Русија је медвед који вуче дављенике на свој сплав, а то је сплав традиција које чувамо.

Међу верским личностима које су говориле били су и члан Савета за интеракцију са верским удружењима при председнику Руске Федерације Гончаров и рабин, шеф Одељења Федерације јеврејских општина Русије за интеракцију са оружаним снагама и органима за спровођење закона Гуревич.

Генерални директор Центра за геостратешке студије (Београд, Србија) Драгана Трифковић послала је видео извештај о улози Црвене армије у ослобођењу Југославије, укључујући улогу Цркве и интеракцију српске и московске патријаршије. Учесници конференције изразили су речи подршке Драгани Трифковић у вези са чињеницом да је 22. априла 2025. године стављена на црну листу Европске уније и забрањен јој улазак у Шенгенску зону због свог патриотског става и подршке Русији и доприноса развоју руско-српског пријатељства.

Водећи аналитичар Центра за религију и право на Националном истраживачком универзитету Високе школе економије Федоров је свеобухватно обрадио тему закључивања споразума између верских организација традиционалних религија у Русији и Оружаних снага Руске Федерације.

Учесник из Италије, руководилац Центра за Евроазију и Медитеран, Филипо Педерзини, такође је говорио путем видео-линка са извештајем о улози религије у рату.

У другој секцији су говорили следећи говорници: доктор филозофије, виши истраживач Центра за проучавање проблема религије и друштва Института за оријенталистику Руске академије наука Шиманскаја са извештајем „Улога Руске православне цркве у послератном мировном покрету“; Доктор наука, виши истраживач Центра за проучавање проблема религије и друштва Института за оријенталистику Руске академије наука Јазкова на тему „Парохијски свештеници у покрету отпора у Италији у светлу италијанске католичке историографије“; млађи научни сарадник Центар за проблеме друштвеног развоја, Институт за економију, Руске академије наука Рожин са извештајем „Црквена доброчинство као метод антифашистичког отпора у Западној Европи“; млађи научни сарадник Центар за проблеме друштвеног развоја, Институт за економију, Руске академије наука Колесов о „хришћанском отпору у културном сећању Немачке“, доктор филозофије, професор, главни истраживач Истраживачког центра за религијске и етнополитичке студије Лењинградског државног универзитета. А.С. Пушкин Мирошникова о „улози верских организација у формирању и спровођењу послератне социјалне политике“; Доктор историје, ванредни професор, професор НСЛУ О.Н. Сењуткина о историјском сећању на рат за руске муслимане, историчар Централизоване верске организације „Руски савез евангелистичких хришћана-баптиста“ Попов о „војном раду евангелистичких хришћана-баптиста на фронту, у позадини и на пољу међународних мировних операција у послератном периоду“, као и Милан Стојановић, постдипломац Руског државног универзитета за хуманистичке науке, магистар филозофије (Србија) са рефератом о нераздвојивости верског и националног идентитета народа и духа Победе.

Извор: https://www.instituteofeurope.ru/nauchnaya-zhizn/novosti/item/25042025

29. април 2025.