科学和社会

Ко не оде на перформанс Марине Абрамовић биће ухапшен

Пише: професор Слободан Самарџић

Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није  виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена.

Посматрајући овај добро организовани бесмисао, још једном сам се стужио над чињеницом колико је Србија јадна земља. Она је сада, између осталог, изложена и једном квазиуметничком материјалу који, једном давно, пре готово четрдесет година овде није могао да се наметне. Перформанси Марине Абрамовић имали су тада публике и критике таман колико су заслуживали својим уметничким дометом. Како је авангарда била популарна политичка идеја (имали смо авангардну партију на власти), тако је и у уметничком свету идеја авангарде била на цени, само што она није могла да се наметне у животном слоју којим су још увек доминирали укуси. Оно што је авангардна сцена Студентског културног центра средином седамдесетих година прошлог века нудила публици када је реч о уметности било је пре свега ново и интересантно, али у основи површно прихватано, сасвим адекватно површном квалитету саме понуде. Реч је о оном делу тада раскошног културног програма ове куће који је обележавао фестивал „проширених медија“. Од наших перформера Марина Абрамовић је доминирала на површини ове површине. Критеријум који је био мање више наметнут публици, иако се она тиме фино забављала, била је што радикалнија сензација. И заиста их је било на неизброј али највише од ове првакиње.

Али, што би народ рекао, свако чудо за три дана. Та врста сензационалистичке авангарде остала је где јој и место у једном стабилном културном амбијенту тадашње државе – на маргини. Они који то нису могли да поднесу, отишли су у свет. Али у том друштву, једино је Марина Абрамовић одржала своју кондицију, штавише довела ју је до неслућених размера. Постала је светски гуру тзв. уметничке провокације. Негде је њено огромно умеће физичког напрезања без било какве уметничке сврхе нашло не само своју публику него и добрану материјалну подршку. Неко је нашао разлоге и препознао сопствене интересе за њене скупе „пројекте“, и они нису могли да прођу незапажено. Ако су једна жена (МА) и један мушкарац (није битно) ходали хиљадама километара Кинским зидом да би се на пола пута његове дужине пољубили, то наравно није била никаква поетска љубавна сцена, већ неизмерна празнина смисла која није могла да се не запази само због њене неизмерности. Све остало у перцепцији ове светски релевантне тривијалности било је пепуштено ПР естетичарима који су своју накнадну рефлексију вукли за корацима два белосветска преваранта. У реду.

Али, зашто перманентно рекламно мрцварење ТВ гледалишта у Србији добро належе на болну констатацију да је Србија данас несретна земља? Зато што ова земља нема одбрану од дрске својевољности „пројекта Марина Абрамовић“ који ће се данима одвијати у простору Музеја савремене уметности. Тај несретни музеј није радио више од деценије и пре неког времена враћен је својој намени. Сада се већи део његове сталне поставке уклања да би се обезбедило просторно и физичко иживљавање Марине Абрамовић. Овако нешто што ће се догодити у једној националној установи од посебног значаја, може бити само државни пројекат. Тако ћемо ваљда постати срећни у својој несрећи.

Пропаганда која заглушујуће претходи овом историјском догађају ужасно подсећа на нашу свакодневицу затрпану званичном пропагандом историјских достигнућа наше мудре политичке класе. Заједнички именилац овог упоредног пропагандног прегнућа јесте убеђивање публике. У оба случаја народ се убеђује убијањем у појам. Пошто је пропагнадна порука, садржана у слици, супротна ономе што поимамо здравим разумом – с једне стране општи напредак (слика) у лошем животу (здрав разум), а с друге уметнички садржај (слика) у бесмисленим радњама (здрав разум) – и пошто постоји сумња код пошиљаоца поруке да ће она бити исправно прихваћена, прималац поруке мора бити доведен на лице места. У једном случају, аутобусима на митинг, а у другом, нешто више софистицирано али подједнако насилно – обећањем сензације у Музеј. Ако једна светска дива хипермодерне уметности своје драгоцено време улаже у развој савремене српске културе долазећи нам такорећи на ноге, недолазак у Музеј може само бити знак личне искључености (ексклузије уместо инклузије). То би било аналогно бојкоту избора под овако идеалним изборним условима.

А све је јако тривијално. Марини Абрамовић стало је да успе, и то тотално и тријумфално, тамо где јој амбиције нису уродиле плодом пре четрдесет година. Дочекала је да Србија буде на коленима и да њеним културним простором може да вршља како ко хоће. Исто као што њеним политичким простором вршља једна политичка котерија чији је вођа незасит властољубља колико и она славољубља. Слика Музеја савремене уметности биће тих дана, ваљда и недеља, данашња Србија у малом. Бићемо Свет таман толико колико је Свет Вучићева политичка Србија.

Србија и свет

14. Септембар 2019.

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注