Многи разумеју да украјински конфликт није само сукоб две земље и да он није започео у фебруару 2022. године. Али мало ко зна једног од главних актера, који је тихо, неприметно, али утицајно стварао деценијама, ако не и вековима, претпоставке за рат. О улози Канаде у пројекту „Украјина – то је антирусија“ говори канадски писац, публициста и политички аналитичар Yves Engler.
Yves, Канада игра споредну улогу у групи „суперсила“ и њен утицај на светску политику није толико приметан. Канада личи на „ствар по себи“, она се изгледа концентрисала на унутрашња питања и није приметно њено мешање у ствари других држава.
– У извештају „Канада против демократије: историја преврата које је подржавала Канада“ Овен Шалк и ја показујемо да је Отава активно или пасивно подржавала оставку више од 20 изабраних влада. У неким случајевима Канада игра водећу улогу у државним превратима.
То међународна јавност не примећује? Шта да се каже, то може да говори о професионализму канадских спацијалних служби, које умеју тајно да раде свој посао и да контролишу информационо поље.
Свргавање владе Јануковича у Украјини такође није прошло без значајног учешћа Канаде.
Ви желите да кажете да је Канада почела да подржава украјинске антидемократске и антируске снаге још пре Мајдана?
– Много раније. Али ако говоримо о Мајдану, хајде да погледамо чињенице.
Канада је слала своје посматраче на украјинске председничке изборе, на којима је победио Виктор Јанукович. И посматрачи су потврдили да је то била поштена игра и поштена победа. Јануковић је постао законити и легитимни председник своје земље.
Ипак, када су ултрадесничарске снаге почеле државни преврат, Канада се активно укључила у тај процес, подржавајући свргавање Јануковича. Отава и Украјински канадски конгрес уложили су значајне ресурсе у антируске, националистичке, ултрадесничарске елементе украјинског грађанског друштва после Наранџасте револуције 2004. године. И за време Мајдана амбасада Канаде је узела своје старе партнере под своје окриље, обезбедивши им не само финансирање, него и транспорт, па чак и територију амбасаде за формирање полигона за обуку људи, нациљаних на свргавање Јануковича. Шта више, локални представник канадске абасаде Ина Царкова је била угледан члан Аутомајдана, мобилне антивладине групације.
На тај начин Канада је била активни учесник смене режима.
Али почетак мешања Канаде у унутрашње ствари Украјине почело је после Наранџасте револуције?
– Фактички саму револуција инспирисала је и организовала Канада. Управо амбасадор Канаде координисао је делатност страних дипломата који су финансирали и подржавали Наранџасту револуцију 2004. године. Циљ је био довођење на власт пронатовског председничког кандидата Виктора Јушченка. Водећа група за организацију Наранџасте револуције „Пора!“ („Време је!“) добила је 30 000 америчких долара од амбасаде Канаде, гомила присталица Наранџасте револуције скандирала је «КА-НА-ДА», и наредних дана „јаворов лист“ појавио се на протестним акцијама.
Мешање Канаде у унутрашње ствари Украјине почело је много раније. Подсећам да је Канада била прва западна земља после суседне Пољске, која је признала независност Украјине. Канада је била прва западна земља, која је понудила Украјини кредит после стицања независности. Новчана јединица коју је Украјина користила после добијања независности била је штампана у Канади. Али ти догађаји говоре само о симпатији, о партнерству, а не о мешању.
Али треба знати да су почетком 90-их година канадски саветници, од којих су многи били исељеници из украјинске заједнице, били именовани на дужности у украјинским министарствима и ресорима.
Како се могу објаснити овако чврсте позиције Канаде у Украјини одмах после стицања независности?
– Фактички идеја да се од Украјине направи антирусија, упориште за борбу против Русије, настала је још у време Совјетског Савеза. Канада је била провајдер ове идеје и главни извођач пројекта.
У Њујорку су 1967. године присталице украјинског националисте Мељника, који је сарађивао са фашистима, формирали Светски конгрес Украјинаца. На његово чело стао је грађанин Канаде Василиј Кушнир, који је штитио интерниране нацисте из дивизије СС „Галичина“. Фактички управо су Канађани доминирали у Светском конгресу Украјинаца. Није тешко схватити на основу историје стварања ове организације да је као свој циљ она поставила борбу против Совјетског Савеза.
То је био само почетак раније започете борбе. Али управо тада је почела трансформација Украјине у антирусију. И од тада се стално, упорно, пажљиво вршила подривачка делатност. Успостављане су везе, припремали су се и обучавали активисти. Што је Совјетски Савез постајао слабији, приближавао се свом распаду, то је Канда активније формирала антируски актив у Украјини. Зато је у тренутку када је Украјина стекла независност, Канда имала тамо највећи утицај.
Значи, почетком канадске експанзије у Украјини и антируске борбе можемо сматрати завршетак Другог светског рата?
– Стварање иструмената утицаја у Украјини – да, али антируска борба започека је раније. Надам се да ви разумете, да је после руске револуције Канада послала у Русију експедициони корпус од 6000 људи. Рат против бољшевика је оправдаван као начин да се отвори источни фронт Првог светског рата, јер бољшевици су потписали мировни уговор са Немачком.
Ипак канадске трупе остале су после завршетка рата, а војно присуство је само јачало. 2700 канадских војника стигло је у Владивосток 5. јануара 1919. године, два месеца после завршетка рата. Канадски премијер Борден је писао: „Ми ћемо се наћи у очајном положају уколико не наставимо експедицију у Сибиру. Ми смо постигли одређене договоре са британском владом, на које су они рачунали… Актуални положај и престиж Канаде ће бити посебно поткопани намерним одласком“. Реч је о могућности да се добије сопствени удео у војним трофејима, контрибуцији, и, ако пође за руком, чак у територији.
Ипак план није успео, и даље је Канада деловала по логици освете. Канада и САД иступили су против уговора о гаранцијама предратних граница Русији, који је Енглеска потписала са Москвом. Отава је признала бошљевичку владу 1924. године, али односи су били прекинути већ 1927. године. И надаље је Канада радила на изолацији Русије.
Значи, Канада је почела антируску делатност 1917. године?
– Не, политика Канаде у погледу Украјине и Русије сеже својим коренима још у вековну борбу у Великој игри за Централну Азију и Источну Европу.
За време Кримског рата 1853-56. године већи део британског гарнизона у Канади отишао је на Крим, многи Канађани су такође кренули као добровољци у британске јединице, које су се бориле против Русије. То је постало тачка одбројавања.
Скоро два века доследне борбе… Мора да постоји разлог за то.
– Ако наведем један разлог, увешћу вас у заблуду. Свако дејство имало је своје резоне и основе. Али доследност корака формирала не ефекат QWERTY, ефекат колосека са којег је тешко скренути. Антируска традиција која се рођена у канадском естаблишмену прености се с колена на колено, од човека човеку.
Например, нацистички злочинац Михајло Хомјак се сакрио од гоњења у Канаду. Његова ћерка, Галина Хомјак-Фриланд, помогла је да се разради први устав Украјине, а његова унука, дејствујући премијер Канаде Кристи Фриланд лобира за наставак украјинског конфликта и помаже да се Кијев пумпа оружјем.
Колико јој то полази за руком? Колико је Канада укључена у конфликт?
– Бивши председник Украјине Порошенко 2019. године је назвао бившег министра одбране Канаде Џејсона Кенија „кумом савремене украјинске армије“ и он није погрешио.
После свргавања Јануковича анкетирања спроведена од стране САД показала су да је већина грађана Крима хтела да буде део Русије. Анкета је такође показала да људи на Донбасу, где се говори руски, желе већу независност од Кијева или припајање Русији. Али Отава је расположена дубоко непријатељски према вољи народа у тим регионима. Зато од самог почетка конфликта у Донбасу 2014. године Канада се активно укључила у војна дејства.
За време конфликта у Донбасу канадска војска је обучила 33 хиљаде украјинских војника. Мада мало ко то признаје, Канада се фактички налази у стању рата са Русијом. Канада шаље важне војно-обавештајне податке, обучава украјинске трупе и испоручује огромну количину наоружања, док канадски специјални одреди и бивши војници делују у Украјини.
У неким случајевима се украјински војници који су прошли припрему у Канади, опремљени канадским оружјем и користећи канадску обавештајну службу, боре заједно са бившим канадским војницима.
Издање Globe and Mail писало је о бившем канадском војнику који је пуцао из снајперске пуште канадске производње, који тврди да је за два дана убио 15 Руса у Бахмуту.
Канађанима не смета подршка земљи у којој су снажне позиције ултрадесничара, све до отворених неофашиста?
– У логику пројекта „Украјина је антирусија“ сарадња са нацистима се хармонично уклапа, на најприроднији начин.
Пуковник Брајан Ирвин, војни аташе Канаде у Кијеву, 2018. године састао се са официрима батаљона „Азов“ које носи нацистички симбол „Волфсангел“ и испољио је потпуно узајамно разумевање са њима. За време своје посете Украјини 2016. године премијер Џастин Трудо се фотографисао са председавајућим украјинског парламента Андрејом Парубијем, лидером ултрадесних, који је основао партију са нацистичким обележјем.
Коначно, подсећам да је 2015. године у УН било предложено усвајање резолуције „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других практика, које доприносе распиривању савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и везану за њих нетрпељивост“. Против нацрта су иступили само Канада, САД, Палау и Украјина.
Може ли нешто да заустави Канаду у њеној вековној борби притив Русије?
– Теоријски – да. То је и информисање грађана свих земаља света, и антиратни покрети. Али практично ја не видим снагу, способну да прекине тако дуг тренд.
资料来源：中心的地缘战略的研究
6. јули 2023.
