Пише: Драгана Трифковић
Америчке операције на Блиском истоку довеле су до дугорочног разарања многих држава, односно до дестабилизације читавог региона. Наводна америчка борба против тероризма, резултирала је експанзијом тероризма не само на Блиском истоку, већ и у Африци и Европи. Осим од раније познате Ал Каиде, појавила се и „Исламска држава“ преко које се шири талас тероризма. Поред тога што је Авганистан дугогодишња ратна зона где су присутне јединице америчке војске и њихових партнера, затим Ирак, Сирија и Јемен које су у ратном стању, ту је и Либија у којој у сваком моменту може да ескалира сукоб између подељених страна. Актуелни конфликти такође лако могу да се прошире и на друге земље, посебно оне које су лако рањиве. Рецимо на Либан, који је етнички и религијски хетероген, и где су односи оптерећени не тако давним сукобима. Иако Јемен није главна тема у медијима када се говори о конфликтима (поред Сирије и Ирака), ова земља је ушла у трећу годину сукоба.
Рат је почео у априлу 2015. операцијом међународне арапске коалиције на челу са Саудијском Арабијом и уз подршку САД. Јемен је земља која има стратешки положај на Арабском полуострву, пре свега због значајних поморских праваца који пролазе близу његових обала и мореуза Баб ел Мандеб који спаја Црвено море са Индијским океаном.
Јемен је најсиромашнија земља полуострва, јер не производи велике количине нафте. Производња нафте се последњих година смањивала због сталних сукоба, а сматра се да су досадашња налазишта нафте скоро исцрпљена. Због тога се у случају Јемена не може говорити о рату за ресурсе, већ су разлози политичке природе.
Историја сукоба
На територији Јемена су постојала различита племенска краљевства кроз дугу историју. После периода Османског царства, формирана је Краљевина Јемен у северном делу земље, где је утемељена верска заједница шиитског зеидизма (умерена шиитска секта-утемељивач имам Зеид Ибн Али). Јужни део Јемена је од почетка 19. века до 1967. године био под контролом Британаца. Након одласка Британаца из Јужног Јемена, проглашена је Демократска Народна Република Јемен, а у Краљевини Јемен је 1962. дошло до смене режима (државног удара) и формирања Јеменске Арапске Републике.Након тога, почео је сукоб између те две земље. Интересантно је чињеница да је у рату који је избио након смене владајуће династије Краљевине Јемен, Саудијска Арабија помагала присталице краља, односно шиитску заједницу коју данас бомбардује, док су се са друге стране налазили републиканци из Јужног Јемена које је подржавао Египат.
Сукоб је са прекидима трајао све до уједињења две земље у Републику Јемен 1990. године (садашње границе), међутим уједињење није утицало на смањење подела у друштву, а север земље је био незадовољан и сматрао је да у уједињеном Јемену зеиди имају превелики утицај.
Јемен је не само историјски и културолошки подељен, већ и религијски. У северном Јемену је утемељен шиитски зеидизам који исповеда око 40% становништва, а у јужном делу земље остатак чине већином припадници сунитског ислама (око 55%). Шиитски зеидизам и Јемену има свој континуитет од 9. века а верске вође су истовремено биле и световна и врховна власт све до револуције 1962. године, када су зеиди остали без имама. Касније су се јавили зеидски покрети за очување верског идентитета, преко којих је настао покрет Хута. С обзиром на то да је први председник уједињеног Јемена постао Али Абдулах Салех, који је пре тога од 1978. био председник Јеменске Арапске Републике (Северни Јемен), а његов потпредседник вођа јужног Јемена Али Салим Ел Беид, сунити из јужног Јемена су сматрали да је превагу однео север. Шиитски зеидизам је осамдесетих година у Јемену почео да јача, и тада долази до формирања нових покрета, а с друге стране јавља се фундаменталистичка сунитска секта салафита коју Мукбил Хади бин ал Вади пропагира у Јемену преко института Дар ал Хадит који оснива у провинцији Сада на северу.
Текође, у северном Јемену је 1992. године Хусеин Бадредин Ал Хути основао организацију Шабаб Ал Мумин (Верујућа омладина) с циљем обнове и јачања зеидизма. Организација је замишљена као модеран теолошки покрет који заступа мир и толеранцију. Спроводила је политичку и филозофску обуку омладине кроз летње кампове, где су им лекције држали и припадници либанског шиитског покрета. Касније је ова организација прерасла у покрет Ансар Алах (Божији помоћници) а познатија је под именом Хути који је добила по оснивачу покрета.
Неуспела интеграција Јемена
Процес интеграције северног и јужног дела се одвијао уз потешкоће, и истовремени пораст незадовољства северног Јемена који се све више сматрао дискриминисаним и економски запостављеним што је довело до тензија и новог оружаног сукоба 1994. године. Сукоб је убрзо окончан победом севера, а председник Али Абдулах Салех је учврстио своју власт. Међутим председник Јемена је победио платио лошим компромисом, који је дугорочно условио пораст исламског екстремизма. Он је 1994. године примио џихадисте из Авганистана које је употребио у грађанском рату, али је тиме допринео јачању Ал Каиде у Јемену која је касније почела да организује терористичке акције. Након завршетка грађанског рата, расло је незадовољство свих страна. У северном делу земље је јачала идеја зеидизма, у јужном сепаратистички покрети који су желели одвајање, а такође је јачала и терористичка Ал Каида. Председник Јемена је донекле успевао да контролише ситуацију преко корумпираног система, али када су ствари почеле да измичу контроли председник Јемена је позвао САД у помоћ, што је још више подигло тензију с обзиром на то да је анти-америчко расположење било у порасту након америчке објаве рата „исламском тероризму“. Председник Али Абдулах Селех је на незадовољство Хута одговорио репресивним мерама, што је покренуло протесте, на којима су Хути износили анти-сунитске, анти-америчке и анти-израелске ставове. Вођа Ал Хути је убијен 2004. године, када је председник Јемена покушао насилно да угуши протесте, што је довело до контрапродуктивних мера. Убиство вође је подстакло Хуте на борбу и од 2004. године трају сукоби безбедносних снага Јемена и побуњеничких јединица Хутија, који су после Арапског пролеће прерасли у рат у који су се умешале и стране силе. Поред сукоба са Хутима, јеменске безбедносне снаге су се обрачунавале и са Ал Каидом, која је искористила нестабилну ситуацију за додатно јачање. До почетка Арапског пролећа, званичне власти већ нису контролисале многе делове земље. Север земље су контролисали Хути и почели су да заузимају главни град Сану, а поједине делове у јужном делу земље су биле под контролом Ал Каиде.
Арапско пролеће у Јемену
На таласу арапског пролећа 2011. године, почеле су масовне демонстрације у Сани и нападнуте су многе државне институције. Демонстранти су тражили смену режима и оставку председника Салеха. Протести су одржавани не само у Сани, већ и у другим градовима, а снаге режима су се брутално обрачунавале са демонстрантима, што је довело до губитка људских живота. С друге стране, побуњеници су организовали нападе на државне институције. У једном од напада побуњеници су погодили председничку палату и приликом тог напада озбиљно је рањен председник Јемена. Након напада председник Салех је отишао у Саудијску Арабију на лечење, а његове дужности је преузео потпредседник Абд Рабо Мансур ел Хади. После опоравка председник Јемена се вратио у земљу. Међутим, пошто нису успели покушаји да се нађе решење за сукоб, одлучио је да потпише претходно одбачен план о транзицији који је предложио Заливски савет за сарадњу. Након потписивања документа сва овлашћења је пренео на потпредседника Хадија, усмереног на САД и Саудијску Арабију. Почетком 2012. у Јемену су одржани председнички избори, на којима је победио једини кандидат дотадашњи потпредседник Абд Рабо Мансур ел Хади. Као део транзиционог плана, власт и опозиција су се 2013. договориле о заједничким корацима, доношењу новог Устава који би децентрализовао и федерализовао земљу. Присталице бившег председника Салеха су се придружиле отпору Хутија, а сам Салех је и даље имао одређен степен утицаја на дешавања у земљи преко својих присталица. У септембру 2014. године председник Хади је распустио Владу у покушају да заустави демонстрације Хута и позвао на формирање Владе националног јединства. Међутим Хути заузимају главни град Сану почетком 2015. а председник Хади одлази на југ земље у град Аден. Тада се Хутима придружује и значајан број активних припаднигка јеменских безбедносних снага. Како би зауставио напредовање Хута и присталица бившег председника Салеха ка Адену, председник Хади позива на војну интервенцију страних сила. Хути формирају нову власт-Револуционарни савет, а председник Хади напушта земљу и одлази у Саудијску Арабију.
Војна интервенција Саудијске Арабије и партнера
Саудијска Арабија је пружала и финансијску и политичку подршку председнику Хадију, међутим он није успео да одржи своју моћ. Након што су Хути заузели Сану покренули су офанзиву на Аден. Саудијска Арабија је у ноћи између 25. и 26. марта 2015. покренула ваздушне ударе против Хута у Јемену, како би спречила њихово напредовање. Саудијски краљ Салман је рекао како ће спроводити војне акције у Јемену, све док се поново не успостави „безбедност и стабилност“. Осим Саудијске Арабије, која је предводник агресије против Хута, у коалицији су и Уједињени Арапски Емирати, Катар и Бахреин, а имају подршку Египта, Судана, Марока и Јордана.
Многи аналитичари овакав однос противничких снага посматрају кроз сукоб сунитске коалиције и шиита, односно Саудијске Арабије и Ирана, који се сматра заштитником Хута у Јемену. Политички гледано, Саудијска Арабија не жели утицајну шиитску заједницу у свом окружењу и на њу гледа као на стратешку опасност по сопствене интересе.
Ако погледамо данашњу мапу конфликтних зона у Јемену, уочићемо да су остале исте поделе у друштву на северни и јужни део (шиитски и сунитски), уз присуство терористичких групација Ал Каиде и ИСИЛ које контролишу одређене делове јужног Јемена.
Дакле са једне стране у јеменском конфликту учествују сунити из Јужног Јемена, Ал Каида, ИСИЛ, Међународна коалиција коју предводи Саудијска Арабија уз подршку САД али и приватна војска попут „Academi“ (Blackwater), а са друге стране шиити из Северног Јемена, односно Хути. САД, Велика Британија и друге западне земље наоружавају саудијску војску и дају јој логистичку подршку. САД и ВБ су продали велике количине наоружања Саудијској Арабији, које су плаћене милијардама, а највећи део тог оружја се користи у Јемену.
Саудијска Арабија и коалициони партнери спроводе ваздушне нападе у Јемену, у којима страда углавном цивилно становништво. Саудијска коалиција је више пута погађала циљеве као што су стамбени блокови, болнице, верски објекти, кампови за расељене и сл. Такође, постоје извештаји о коришћењу недозвољеног оружја у Јемену, од стране која интервенише. Према проценама УН, до сада је преко 10 000 људи изгубило животе, 50 000 је рањено, и око два и по милиона присилно расељено. Међу погинулима је много деце. Земља се налази у стању хуманитарне катастрофе, где милиони људи једва преживљавају глад. Осим тога, у Јемену је завладала епидемија колере која је додатно повећала смртност.
Стратешки ризик Саудијске Арабије
И поред несразмерног односа снага, коалиција која интервенише је претрпела знатне губитке не само у људству већ и у техници. Саудијска Арабија није остварила никакве војне успехе у Јемену, а има проблема и на својој територији где су Хути у приграничним областима Наџран, Асир и Џизан, спровели успешне војне операције. Те територије су некада улазиле у састав Јемена, тако да Хути виде прилику да поврате своје територије. И у самој саудијској коалицији која бомбардује Јемен, почеле су да расту несугласице. С друге стране, терористичке организације у Јемену користе војну интервенцију СА за ширење свог утицаја. Огранак Ал Каиде Арапског полуострва, који је 2009. објединио Ал Каиду Саудијске Арабије и Јемена, направио је упориште у Јемену и сматра се најопаснијим огранком ове терористичке организације.
Саудијска Арабија је кренула у интервенцију охрабрена САД, без икакве стратегије, као што то САД већ годинама чине због остваривања својих политичких циљева. Такво понашање ове силе довело је до ескалације многобројних жаришта, дестабилизације читавих региона, ширења тероризма и до историјске мигрантске кризе. Саудијска Арабија се овом интервенцијом вероватно умешала у дуготрајни војни сукоб, који није у стању да реши. Показало се да Саудијска Арабија и коалиција коју она предводи немају довољно снаге а ни морала да поразе Хуте, упркос апсолутној супериорности у наоружању, посебно у авијацији. Неслога у коалицији Саудијске Арабије, и даљи сукоби који могу из тога да произиђу, додатно ће погоршати незавидан положај Ријада, а то ће далеко утицати на позицију Саудијске Арабије на Блиском истоку. Међутим ствари треба посматрати у ширем геополитичком контексту. Победа Хута у Јемену довешће до јачања шиитског блока који предводи Иран, што ће значити и јачање савезништва са Русијом, која заједно са Ираном подржава борбу званичних државних структура Сирије против терориста. На крају, може да се деси да и Јемен позове Русију у помоћ, по узору на Сирију. У сваком случају Саудијска Арабија се суочила са великим стратешким ризиком, уз мале шансе да ситуацију може да преокрене у своју корист.
3. јул 2017.
说明：
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/jemen-u-saudijskom-udaru-ubijene-zene-i-djeca
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1059160
http://csef.ru/ru/oborona-i-bezopasnost/340/jemenskie-bazy-ozhidayut-rossiyan-6966
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/pocela-nova-faza-intervencije-u-jemenu
http://balkans.aljazeera.net/tema/rat-u-jemenu
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/mirovni-plan-za-bliski-istok-u-2017
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/jemenski-pobunjenici-lansirali-balisticku-raketu-na-rijad
http://www.dw.com/sr/jemen-rat-sa-mnogo-lica/a-19062252
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/jemen-zbog-rata-mjesecno-umire-100-civila
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/donatorska-konferencija-o-jemenu-krinka-za-posrednicki-rat
https://russian.rt.com/world/news/403139-voz-iemen-tysyacha-pogibli-holera
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1274072
http://pescanik.net/nesrecni-jemen/
http://www.latimes.com/world/middleeast/la-fg-yemen-us-arms-2017-story.html
