地缘政治而政治

Почетак краја светске трговинске организације

Пише: Милош Здравковић

 

Шта у ствари значи Индијско „не“, на споразум о слободној трговини (ФТА), најбоље означава један наслов Британске агенције Ројтерс : „Може ли Индија означити крај Светске трговинске организације?“ Ипак, догодило се незамисливо! Једна бивша колонија је одбила да потпише нешто, јер није добила гаранције за своје становништво.

Светски значајни догађаји и процеси, осветљени егзактним и неумољивим бројкама, нижу као на траци. Успостављање БРИКС, Азијска инфраструктурна инвестициона банка, Брикс Банка…Сједињене Америчке Државе су одустале од бомбардовања Сирије, Индија постала највећи увозник наоружања из Руске Федерације, Кина добила први тендер за набавку стратешког наоружања у Турској (чланици НАТО)…Да се постојећи светски поредак брзо мења доказује и то што је Кина постала земља са највећим бруто националним доходком (БДП), док је Индија постала светска економија број три. После више векова, центар моћи са Атлантика сели се на Пацифик! Чини се да демографски и економски бум Азије, ништа не може да заустави.

Упркос вишедеценијском неразумевању (већина аутора би рекла и отвореном непријатељству) Индија и Кина постају све блискије, како економски тако и политички. Метод „завади па владај“ све мање је примењив на азијском континенту. Најмногољуднија земља света (Кина) има све више подршке и разумевања од најмногољудније државе број два (Индија), а у блиској будућности број један.
Ипак, основни разлог је што Њу Делхи разуме значај односа Кине и Индије за развој и просперитет ових великих нација . Индија не може приуштити губитак кинеске подршке , која јој треба као мотор за економски и технолошки развој земље. Осим тога , Њу Делхи је од Москве службено преузео председавање групом БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка). Из америчке перспективе, Кина, Русија и Индија су опасне због статуса суперсила, а САД сигурно не желе видети јачу Индију.

Велика привреде се такмиче међусобно, али то не значи да су постале противници. Дефиниција „новог света“ настала је у Индији, за разлику од западног погледа на ривалство. Три чланице групе БРИКС (Кина, Индија и Русија) истовремено су и три највећа акционара у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци (АИИБ) на челу са Кином. У банци Кина има право гласа са уделом од 26,06%, Индија 7,5 одсто и Русија 5,92% . На четвртом је месту Немачка са 4,15% , потом следе Кореја, Аустралија, Француска, Индонезија, Бразил, Велика Британија, Турска, Италија, Саудијска Арабија, Шпанија и друге чланице .
Развојна банка БРИКС, Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ) и „Нови Пут свиле“ су иницијативе које предводи Кина у настојању да се пронађу нови начини глобалног финансирања и развоја , а Индија и Русија су склопиле партнерство са Кином на свим наведеним пројектима.

бриц-2020-wхат-wилл-тхе-брицс-лоок-лике-ин-тхе-футуре-4-638.јпг
Напори Вашингтона да спречи „нову поделу карата“

После последњих парламентарних избора у Индији, стратези у Вашингтону и Бриселу су прослављали пад бившег премијера Манмохана Синга, оцењеног као непријатног и оданог групи БРИКС. Након ликовања што је изборе добио националиста и тржишно оријентисани Моди, 2014. године Индија је убрзо одбила да потпише „Глобални споразум о либерализацији тржишта“ (ФТА), што је био велики ударац за САД и Светску трговинску организацију.

Тада је амерички државни секретар Џон Кери, кренуо у очајнички напад на јединство БРИКС, покренувши пети индо – амерички стратешки дијалог. Кери се састао и са неколико високих индијских државних званичника. Разговарало се о јачању билатералних односа, укључујући и јачање сарадње у сектору одбране , енергије и глобалне трговинске сарадње. Целокупна америчка стратегија је била заснована на принципу повећавања антагонизма на осовини Делхи-Пекинг. Ипак Кери је морао да саслуша низ притужби које је Њу Делхи упутио Вашингтону. Гласило комунистичке партије Кине, Глобал Тимес, приметило је да овог пута Америчка политика „завади па владај“ није донела резултат.

Државни секретар Џон Кери дошао је у Њу Делхи с надом да ц́е Индо – амерички односи бити једно од најважнијих партнерства 21. века. Кључно питање за које се Кери надао да ц́е се договорити са индијским лидерима је противљење Њу Делхија реформи Светске трговинске организације (WТО) и предложеним глобалним трговинским реформама , које су тако дизајниране да иду у прилог западним привредама. Ипак у први план је избила афера прислушкивања.

Нова индијска влада је Керију одмах дала до знања да је неприхватљиво шпијунирање америчке Националне безбедносне агенције (НСА), која је прислушкивала комуникације у Индији , посебно политичара – лидера странака и друштвених група. Иста очекивана реакција америчких „савезника“ у Европи је изостала, иако је НСА прислушкивала и саму немачку канцеларку Ангелу Меркел.
Споразум, би требало да олакша трговину на глобалном нивоу, а на неки начин да успостави глобалну зону слободне трговине. Светска трговинска организација (WТО) је тражила да ступи на снагу од јула 2015. године, наводећи како би тиме глобална економија зарадила више од 1000 милијарди долара годишње. То је можда и тачно предвиђање, али се не говори о коначном одредишту вец́ине профита. Индија је одбила да потпише овакав споразум под изговором сигурности у прехрани становништва.
Индија је критиковала споразум , јер се њиме нимало не дотиче питање безбедности исхране за Индијце. Њу Делхи троши велики новац на субвенције (око 30 милијарди долара годишње), а још додатно подстиче програме за дистрибуцију субвенционисане пшенице и пиринча за 800 милиона људи. Све је то у циљу сузбијања неухрањености, што је још започела претходна влада. Субвенционирање пољопривреде и дистрибуције хране су у одређеним границама у супротности са правилима WТО.

Ипак, свет другачије дише, односно вербалне „пацке“ са запада више не брину много Индијце. То је показао смешак премијера Модија када му је Џон Кери поручио како одбијање потписивања трговинског споразума може озбиљно нашкодити имиџу Индије.
Можда су се западни лидери надали да ц́е Индија сменом власти променити курс , будуц́и да је бивша влада Сингха чврсто везана за групу БРИКС, тражила реформе међународних организација као што су ММФ, Светска банка и WТО. Међутим, нова националистичка влада у Индији је остала при истом ставу и у том смислу се није ништа променило.

Западни стратези су очекивали да споразум буде тачка на БРИКС и надали се да ц́е WТО постиц́и јединствени успех у 19 година свог постојања, те обесмислити Азијске економско – политичке интеграције. Америчке дипломате су били шокирани када је Индија искористила своје право вета и након 11 сати тешких преговора одбила потписати Споразум о слободној трговини (ФТА). Индија је добила критике више светских лидера , који су изјавили како Њу Делхи доводи у питање будуц́ност саме Светске Трговинске организације и мултилатералног система. Неке водеће западне земље, већ су разговарале о плану да се Индија искључи из уговора о олакшицама и да се иде напред без обзира на њен вето. Неуспех споразума значи да се земље одмичу од монолитним појединачних уговора, какви су се унутар WТО дефинисали вец́ деценијама.

Шта у ствари значи Индијско „не“, најбоље означава један наслов Британског Ројтерса: „Може ли Индија означити крај Светске трговинске организације?“ Експерти који су коментарисали одлуку Индије кажу да је она уследила због правила WТО која углавном погодују организацијама као што је споразум о Транспацифичком партнерству (ТПП), створен под окриљем владе у Вашингтону. Такве организације имају своја правила и механизме за решавање спорова, што може довести до поделе света у различите трговачке блокове. Ипак догодило се незамисливо. Једна бивша колонија је одбила да потпише нешто јер није добила гаранције за своје становништво.
Осовина Русија – Кина је вец́ чврсто осигурана, групи се придружила и последња, критична евроазијска сила, Индија. Русија сигурно није била прва која је проценила кључни значај склапања можда најважније геополитичке осовине у историји човечанства у којој мора бити места за Индију. Била је то Кина, вишедеценијски ривал Њу Делхија.

Још пред крај мандата прошле владе и почетком владавине премијера Модија, поставило се питање да ли ц́е Индија пригрлити осовину САД-ЕУ-Јапан, а напустити савезнике из групе БРИКС, Русију и Кину. Вето на либерализацију светске трговине је био најновији шамар којег је примила америчка глобална хегемонија, јер WТО, као и ММФ и Светска банка су све само не „међународне организације“.

Илузије бившег америчког државног секретара (а можда и будуће председнице) Хилари Клинтон и актуелног председника Обаме , који су уверени да је довољно негде одлетети авионом и да је све решено- дефинитивно су разбијене. Десио се пораст свести о сопственим интересима у Европи и отрежњење да Европска унија није САД-где ефикасност привреде зависи од доминације у свету- због чега Европска Унија може да буде флексибилнија од Америке. И могла би то да искористи, да под утицајем туђих интереса није дозволила да буде увучена у сукоб с Русијом, у којем се, узимајући у обзир и утицајне савезнике Русије, налази у неповољном положају. Беспотребно је рећи да је то резултирало је повећањем анти –америчког расположења на целом континенту.
Став владе у Њу Делхију о реформама WТО, оптужбе због шпијунирања америчке НСА, непристајање на санкције против Русије и јасно одбијање било каквог савезништва с америчком морнарицом у Јужном кинеском мору на штету Кине, знак су да се у протеклих неколико година све више земаља у међународним односима супротставља ултиматумима америчке владе. Историја ц́е показати да ли је премијер Моди изабрао погрешан пут конфортације са Вашингтоном, или је требао кренути линијом мањег отпора и под изговором глобализације пригрлити либералну демократију и слободно тржиште као универзални модел живљења.

16. март 2016.

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注