中心的地缘政治研究组织的30个。 一月在贝尔格莱德的新闻中心的新闻工作者协会，塞尔维亚会议的主题："确定因素，破坏教堂：谁关心的信仰及如何争取其保存?". 组织者说，继续攻击在传统的教会和宗教社区，以及侵犯人的宗教权利，已经成为一个燃烧的问题对于国际社会，但这个话题没有给予足够的重视和完全被忽略的许多机构。
Скупу су присуствовали духовници из Српске православне цркве, велики број угледних јавних личности, као и представници научне и новинарске заједнице.
На конференцији су говорили: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, отац Јован Пламенац, свештеник Српске православне цркве, Диогенис Валаванидис, директор Центра за заштиту хришћанског идентитета, Дејан Мировић, професор међународног права и Василијана Мерхеб, теолог из Бугарске.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије обавестила је јавност да ова организација покреће кампању под називом „Блокада агресије на цркву“ у циљу прикупљања подршке грађана и подношења грађанске инцијативе Савету за људска права ОУН, Организацији за сигурност и сарадњу у Европи и Савету Европе.
Отац Јован Пламенац је у свом излагању на конференцији указао на проблеме са којима је суочена Српска православна црква (СПЦ). Он је навео да данас црква страда због духовне раслабљености: „У прошлости је црква страдала у материјалном свету да би опстала у духовном, данас црква да би опстала у материјалној, страда у духовној сфери“. Напоменуо је да црква не штити народ од агресивних ЛГБТ, џендер и других агенди које преко марионетске власти спроводи евроатлантски лоби. „Због компромисног односа према политичком режиму у Србији потчињеног колективном Западу изостао је и активни одговор високог клира СПЦ на пузајуће признање Косова за државу од стране тог режима. Компромис је довео и до признања аутокефалности Македонске православне цркве. Компромис је и службена сарадња у неколико епархија СПЦ са шизматицима римокатолицима. Хришћански живот није у компромисима, него у држању уз истину“, навео је отац Пламенац.
У завршетку свох говора отац Јован Пламенац је закључио да је спасање српског народа, као и других народа у покајању, али не у празним речима о покајању: „На покајање је позван првенствено клир, што виши положај у цркви тим на ревносније покајање. Коме је Бог више дао, од њега више и тражи“.
У свом говору на конференцији Драгана Трифковић је указала на проблем односа заробљене државе ка цркви и агресије која се спроводи над традиционалном црквом. „Незаконитом сменом режима у Кијеву на власт су дошле милитантне националистичке структуре које су традиционалну културу, веру и језик сопствених грађана препознале као „непријатељски елемент“. Овде је неопходно напоменути чињеницу да је обојена револуција у Кијеву била финансирана и подржана од стране владајућих структура САД и ЕУ, што званичници ових држава и не крију“, напоменула је Трифковић.
Прогон Украјинске православне цркве (УПЦ) је према њеним речима кулминирао нападом на свештенство и отимањем имовине канонске Украјинске православне цркве која је под јурисдикцијом Московске патријаршије: „У црквама и манастирима УПЦ могу се видети полицајци са оружјем који врше претрес. Организују се насилни упади у цркве где се употребљавају димне бомбе и друга средства, како би радикални елементи заузели цркве. Врши се хапшење и малтретирање свештеника и епископа, воде се судски процеси против њих под лажним оптужбама“.
Драгана Трифковић је закључила да се ради о системском нападу на православље који је део геополитичке борбе САД против Русије, усмерен на слабљење и поделу јединства православне цркве на територијама Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Балкана, Средње Азије и балтичких држава.
Диогенис Валаванидис је говорио о цепању „живог ткива“ Српске православне цркве давањем аутокефалности Македонској православној цркви (МПЦ), чему се противио патријарх Герман, као и патријарски Павле и Иринеј. Издавачка кућа Пешић и синови недавно је објавила Валаванидисову књигу „Истина о патријарху Герману и питање такозване Македонске православне цркве“. Он се критички осврнуо на изостанак реакције српске јавности у вези са давњем аутокефалности МПЦ: „И овога пута је логореична и по правилу брбљива српска јавност, која увек све зна и о свему расправља, кукавички заћутала. Занемела је Српска православна црква као и сви политичари. Занемела је власт, али и опозиција. Сви интелектуалци на челу са Српском академијом наука, Матицом српском, Удружењем књижевника Србије, једном речју сви“, навео је Валаванидис.
У наставку говора он је истакао да је Македонска православна црква комунистички пројекат који је осмишљен у циљу разбијања Српске православне цркве и православља у целини. Обавестио је јавност да је у својству директора Центра за заштиту хришћанског идентитета затражио пријем код српског патријарха Порфирија у жељи да добије одговор од СПЦ због чега је дала томос вештачкој творевини Македонској православној цркви, али није добио одговор. Са тим у вези он је на конференцији поставио питање патријарху Порфирију да ли је овим поступком извршен суицид над нашом црквом и због чега је то урађено? Да ли је то урађено под утицајем геополитичких, источнопапистичких или локално секуларних разлога? Било шта да је у питању то ће довести до озбиљних последица по СПЦ и српски народ у целини, закључио је Валаванидис.
Он је скренуо пажњу на то да патријарх Вартоломеј у свом обраћању јавности више не користи израз Српска православна црква већ православна црква Србије и поставио питање да ли то указује да Вартоломеј наступа даље и целокупну дијаспору СПЦ која се налази ван званично признатих граница Србије намерава да стави под своју јурисдикцију.
Професор међународног права Дејан Мировић, говорио је о проблему непоштовања људских права и слободе на вероисповест што је најизраженије у нападу на Украјинску православну цркву од стране режима Владимира Зеленског. Подсетио је на то да је митрополит Онуфрије подржао литије у Црној Гори 2020. године када је Српска православна црква била под ударом режима Мила Ђукановића и да ми имамо моралну обавезу да помогнемо УПЦ. Мировић је критиковао поступак супруге председника Србије Александра Вучића која је са расколницима ПЦУ посетила Кијевско-печерску лавру и ћутање Српске православне цркве која се није оглашавала о том скандалу.
У вези са непоштовањем верских права на Косову и Метохији као и правним статусом СПЦ у јужној српској покрајини Мировић је поставио питање ко је овластио Александра Вучића да преговара о статусу Српске православне цркве на Косову и Метохији: „Члан 7. Француско-немачког плана дефинише да ће две стране (од којих је једна Александар Вучић који је на то усмено пристао) регулисати статус Српске православне цркве на такозваном независном Косову. Ко је овластио Александра Вучича да то уради? Црква, Свети архијерејски сабор, Синод, патријарх или епископ Бачки? Говори се о томе да се спрема потписивање темељног уговора између Српске православне цркве и власти у Приштини, а Српска православна црква не одговара на захтев делегације Срба са Косова и Метохије да их прими у Патријаршији“, нагласио је Мировић.
Василијана Мерхеб, теолог из Бугарске је говорила о нападу на Украјинску православну цркву: „У 2018-2019, насилно је припремљен неканонски „томос“ „аутокефалности“ без преседана против воље народа Божијег Украјинске православне цркве за расколничку структуру Православна црква Украјине (ПЦУ). Присталице ПЦУ нису чак ни расколници у класичном смислу те речи, јер не само да немају апостолско прејемство, него неки од њих нису ни крштени, они су преваранти, сплеткароши, самозвани самосвети“.
„ПЦУ која има све знаке тоталитарне секте је хибридна творевина, резултат завере између политичке украјинске власти и цариградског патријарха Вартоломеја. Вартоломеј је својим саслужењем са расколницима из ПЦУ и предајом лажног томоса 01.06.2019. године потврдио свој пад као православни патријарх, који је уместо да својим делима проповеда Христа и Његов мир, свргнуо себе, водећи „црквени Мајдан” у Украјини“ навела је Василијана Мерхеб.
У закључку, Мерхеб је навела да је у Украјини успостављен институционални тероризам: „УПЦ је од почетка СВО донирала више од 140 милиона гривни (више од 3 милиона евра) и око 7 хиљада тона хуманитарне помоћи за потребе цивила страдалих током борби, Оружаним снагама Украјине и Служби безбедности Украјине. И поред свих настојања УПЦ да на сваки могући начин сарађује са властима, тактика није успела, а репресије против УПЦ су се појачале”.
1. фебруар 2024.
