经济

Крај једне игре

Пише: Милош Здравковић

 

Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.

Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.

У ситуацији када руска привреда директно зависи од извоза енергената, прилива страних инвестиција и нових технологија, Русија поучена не тако давном прошлошћу, може да уради само једно. Да одигра тотално супротно у односу на крај осамдесетих година прошлог века. Треба бити објективан, па истаћи да ситуација није баш идентична. Са једне стране Русија више није суперсила која може да парира Америци у сваком погледу, пре свега војно, не постоји Варшавски пакт, поље руског утицаја је значајно смањено, а НАТО је дошао на саме границе Русије. Али постоје и компаративне предности на које стратези у Кремљу могу да се ослоне. Испоставиће се да ће оне бити одлучујуће.

Руски народ не гаји више илузије да је Запад спреман да их интегрише/фузионише у свој свет, већ је јасна жеља за пљачком природних ресурса, пре свега оних у Сибиру. Кина и Индија нису више тигрови од папира, већ прва и трећа економија света, самим тим представљају велико тржиште како за руске сировине, тако и за војну, индустријску и космичку технику. У томе су Руси одржали амерички ниво квалитета, а мање цене.

Прелазак са планског на тржишни модел пословања, осамостаљивање бивших совјетских република, пре свега Украјине, преусмерио је Русију са константног увоза, ко-оперантске привреде на домаћу производњу. Русија је данас први светски произвођач пшенице, а ниво индустријске производње растао је темпом да су се у последње три године у Русији отварала једна и по фабрика на дан (Извор: ММФ/Светска банка). Русија данас не улази у сулуду трку у наоружању, не покушава да парира Американцима у изазовима које не може да плати (сматра се да је СССР банкротирао јер је покушавао да парира америчком програму „Рат Звезда“), не финансира режиме који се противе вољи САД…

Последњи пут је амерички председник Реаган акцијом снижавања цена нафте имао „успеха“, а то је временом довело до слабљења и каснијег распада Совјетског Савеза. Но, историја се не понавља вечно. Овај пут су ствари другачије, али на Западу. Колико год то било чудно, Путин не смањује производњу нафте и гаса. Управо обрнуто, Путин на све начине подстиче пораст производње и продаје руску нафту и гас за злато. Наравно, формално то није тако, Русија још увек прихвата долар као средство плаћања, али доларе моментално мења у злато.

Пошто Русија има константан прилив долара од продаје нафте и гаса, биће могуће да се ови долари замене за злато по тренутним ценама. Америчке федералне резерве и ЕСФ (Фонд за стабилизацију размене САД) путем тржишних манипулација вештачки спуштају цену нафте, а самим тим и злата. Значи колико год земље-извозници нафте (Русија, Казахстан, Азербејџан) изгубе на цени нафте, толико добијају на страни куповине злата. Треба нагласити да су истовремено ове земље, уз Кину и Индију, највећи купци злата у последње три године. Не треба посебно помињати да је злато дефицитарна роба.

Са друге стране, Кина је у мају, уз учешће Шангајске берзе злата, основала највећи златни инвестициони фонд на свету, вредности 16 милијарди долара. Инвеститори фонда су две највеће кинеске компаније за експлоатацију злата, које ће улагати средства у пројекте за експлоатацију племенитог метала дуж евроазијског „Пута свиле“, укључујући територију Руске Федерације.

ЗАТВАРАЊЕ И ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ПРОЗОРА

У финансијском свету је опште прихваћено да је злато анти-долар и обрнуто. Вредност злата је отрпилике једнака вредности долара. Председник Ричард Никсон је 1971. године затворио „златни прозор“, окончавајући слободну размену долара за злато, коју је гарантовао споразум из Бретон Вудса 1944. године. Чини се да је почетком 2014. године руски председник опет отворио тај исти „златни прозор“.

Тренутно Запад ради све што је у његовој моћи да сузбије цене злата и нафте. С једне стране чини то због раста америчког долара, а са друге стране да уништи руску економију.

Сада Путин продаје руске енергетске ресурсе у замену за америчке доларе, које Запад вештачки подупире. Путин овим доларима моментално купује злато, које је вештачки обезвређено америчким штампањем долара. Ту је још један интересантан елемент – уранијум. Свака шеста сијалица у САД зависи од допремања уранијума, који Русија продаје Америци за доларе. (Извор: http://www.americanenergyinstitutes.org/)

Не треба посебно помињати да је са свиме овим морала да се сагласи Кина. Ако се узме у обзир растући дефицит трговине између Кине и САД (у корист Кине), онда би у преводу на финансијски језик то значило: „Кина престаје да продаје робу за доларе“. Проблем је што Кина неће буквално одбити да продаје добра за америчке доларе, већ ће их само прихватати као посредну валуту, после чега ће их одмах мењати у злато неку другу резервну валуту.

ЗЛАТО ПРЕУЗИМА ОБРА УНСКУ ФУНКЦИЈУ

Због ових аспекта су руско-кинески односи екстремно важни за Москву и Пекинг. Русија купује добра од Кине директно за злато по тренутној цени, док Кина купује руску енергију за злато исто тако по тренутној цени. Нема више места за амерички долар. Он постаје посредни финансијски инструмент.

Битно је нагласити да се за размену користи искључиво злато у физичком облику, а не у облику „папира“. Запад се надао да ће Русија, Кина и Индија прихватити „папирно злато“ (бондове/обвезнице и вредносне папире Западних банака) за плаћање енергетских ресурса и добара, али то није случај. Нови/стари дивови прихватају само право злато. Да је став Русије и Кине исправан, индикативно је то што је на жељу владе Немачке да врати део злата које се држи депоновано у америчким Федералним резервама, одговор САД био негативан. (Извор:http://www.dw.com/sr/ko-%C4%8Duva-nema%C4%8Dko-zlato/a-16325866)

Потребно је нагласити и све већи утицај и значај Индије на светска дешавања. Индија, која је до пре седамдесет година била колонија Уједињеног Краљевства, данас је друга најмногољуднија држава света (са перспективом да 2040. буде прва), трећа економска сила, са изузетно образован и стручном радном снагом. Она на пример школује и светском тржисту даје 30% електро-инжињера и сваког трећег програмера на свету.

Очити проблем је што залихе физичког злата које поседује Запад нису неограничене. Дакле, што више Запад снижава цену нафте и злата у односу на долар, брже губи своје обезвређено злато из ограничених резерви. Дакле, ово је тотално супротно дешавањима са краја осамдесетих. Бивши СССР је тада убрзано продавао злато за време пада цене нафте. Данас Русија убрзано купује злато.

Сада је кључно питање може ли Запад без јефтиних руских енергената и сировина, јефтине кинеске робе и индијске ИТ индустрије? Не тако давно, британски научници су дошли до закључка (који се показао исправним) да Европа неће моћи да преживи без енергије (пре свега гаса) која долази из Русије, кинеског и индијског тржишта.

Ако су креатори споразума у Бретон Вудсу били у праву да „ко има више злата поставља правила“, тешко да ће неко на Западу моћи да одговори на неколико простих питања која се намећу:

Шта је то што Запад може да понуди азијским гигантима да задрже петродолар!?
Који је то производ/технологија који ће Запад вратити на примарно место у светској економији?
Колико ће дуго Запад моћи да купује нафту и гас од Русије у замену за физичко злато?

31. август 2015. 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注