国防和安全

战争的威胁

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

 

Последњих година тензије у свету расту. Свакодневно слушамо вести о актуелним конфликтима и новим потенцијалним сукобима. За сада уопште не делује да ситуација може да се смири. Напротив. У Норвешкој се управо одржавају највеће НАТО војне вежбе од завршетка Хладног рата у којима учествује око 50 хиљада војника. Вежбе се изводе на самој граници Русије, уз употребу великих количина војне технике и авијације.

Ако погледамо уназад, видећемо да се војне вежбе интензивно спроводе и на истоку и на западу. НАТО је распоредио хиљаде војника и тешко наоружање у југоисточној Европи и балтичким земљама. У Румунији је отворена против-ракетна база НАТО (1) а Пољска преговара о отварању нове америчке војне базе(2). Русија је до сада више пута упозоравала да на такво понашање САД и НАТО гледа као на угрожавање безбедности. Можемо да приметимо да НАТО окружује са свих страна Русију и звецка оружјем на њеним границама а истовремено нас упозорава на опасност од руске агресије.

Фото: novostipmr.com

У септембру ове године Русија је одржала војну вежбу „Восток 2018“ (3) на истоку Сибира у којој је учествовало 300 хиљада војника и чак 36 хиљада тенкова и борбених возила. Кина и Монголија су узеле учешће у вежбама и послале одређени број војника (4). Русија и Кина не граде само економску сарадњу, већ и војно-безбедносну. Партнерство Русије и Кине, како на економском тако и на војном плану, представља највећу препреку доминацији САД. Стратегија ширења НАТО-а према истоку је директно угрозила безбедност Русије и изазвала реакције. Русија и Кина су постале партнери управо због осећаја угрожености америчком експанзијом.

Након Другог светског рата, потписивањем низа договора, изграђен је систем безбедности. Он се базирао на успостављеној равнотежи две супротстављене силе.

НАТО је формиран 1949. године с циљем успостављања колективне одбране западне алијансе од „комунистичке претње са истока“. Као одговор на могућу претњу са Запада, источне земље су формирале „Варшавски пакт“ 1955. године. Овде морамо да приметимо да су источне земље формирале војни пакт шест година након што су то прво урадиле западне земље. Ако је НАТО од почетка тврдио да је основан у циљу одбране, било би логично да је обрнуто. Од завршетка Хладног рата и распада Варшавског пакта, апетити агресивног НАТО-а континуирано расту. Пре свега, потреба за постојањем западног војног пакта је престала оног момента када се распао Совјетски Савез и када је престала „претња од комунистичког истока“. Али уместо да се након Горбачовљевог помирљивог повлачења САД задовоље својим успехом, оне неуморно крећу у прекрајање читавог света. Укључују се у многобројне конфликте или креирају нове према сопственим потребама. САД остављају међународно право по страни и уводе право силе. НАТО започиње агресију на Југославију без одобрења СБ УН а западне силе уводе нове експерименте спровођењем специјалних операција, креирањем такозваних ненасилних промена режима и применом пропогандне машинерије. Такво деловање довело је до нестабилности у многим регионима а коначно и до опште дестабилизације.

У свом обраћању УН 2015. године председник РФ Владимир Путин је поставио питање западним силама: „Да ли сте ви уопште свесни шта сте урадили?“(5).Он је коментаришући ситуацију на Блиском Истоку констатовао да је мешање Запада у суверенитет других земаља, насилна смена режима и агресија довела до експанзије тероризма (6). САД су након напада 11. септембра 2001. године објавиле рат тероризму а ако данас погледамо резултате видећемо да је тероризам присутнији него икада. Није у проблему само Блиски Исток већ читава Европа у коју су стигле избеглице из ратних подручја. НАТО који чини стуб безбедносне Европе, на проблем тероризма нема никакав одговор. Терористички напади су организовани у многим градовима Европе па и у самом Бриселу, седишту НАТО(7).

Русија је војно веома моћна, али не показује агресивност већ демонстрира спремност да се брани у случају напада. То су две потпуно различите ствари. Када је Владимир Путин дошао на чело Русије, он је желео да изгради партнерство са западом засновано на обостраном уважавању. Предложио је да се Русија учлани у НАТО. Међутим Запад није желео да гради партнерство са Русијом, већ да је потчини. Русији је остало да бира између две могућности, или да се потчини или да се одупре таквим тежњама Запада. Заправо ту није било никаквог избора. Кад је Путин схватио да је Русија мета, наредио је комплетну обнову и модернизацију оружаних снага. Такав труд је уложен како би се направио темељ за даље јачање државе. У чувеном говору на Минхенској конференцији за безбедност 2007. године, Владимир Путин је први пут јасно ставио Западу до знања да се Русија неће даље повлачити и да ће бранити сопствене интересе(8). Руска дипломатија је постала веома софистицирана а спољна политика Владимира Путина је усмерена на сарадњу са свима. Русија не жели конфронтацију али не жели ни да се повлачи пред агресивним деловањем западних сила. То је руска црвена линија одбране али и линија судара два различита концепта.

Фото: tsargrad.tv

Иако су САД предузеле све како би изоловале Русију и економски је ослабиле, то им није пошло за руком. Руска дипломатија је активнија него икада а економске санкције Запада подстичу стратешки развој Русије. Ни Русија ни САД не показују намеру да одустану од зацртаног политичког правца који води све већој конфронтацији. Једина препрека избијању директног сукоба две супротстављене силе је атомско оружје. Други светски рат је завршен употребом оружја за масовно уништење од стране САД, при чему су оне показале апсолутну војну надмоћ поседовањем таквог оружја.  Атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки 1945. године су показале до тада невиђену разорну моћ. И Први и Други светски рат су донели огромна страдања али је појава атомског наоружања потпуно променила концепт вођења рата. У интервјуу који је директор ФСБ Александар Бортников прошле године дао медијима(9), говорио је о томе да су Велика Британија и САД још у априлу 1945. године почеле планирање напада на Совјетски Савез, без обзира на савезнички однос у Другом светском рату. Изнео је тврдње да су САД планирале да употребе атомско наоружање тестирано у Хирошими и Нагасакију против СССР. У наредних четири године развијен је план напада, који је одобрен 1949. године.  Он је предвиђао покретање НАТО агресије која је требало да започне бомбардовањем 100 совјетских градова уз употребу 300 нуклеарних бојевих глава. Информације о тим плановима до којих су Совјети дошли обавештајним каналима, својевремно су представљене лично Стаљину. За то време Совјетски Савез је развијао програме како би направио сопствену атомску бомбу. САД су процењивале да СССР неће имати своју атомску бомбу до средине педесетих година, међутим 29. августа 1949. године совјетски физичари су остварили успех. Тада је почела трка у нуклеарном наоружању. С обзиром на то да су САД имале предност у нуклеарном наоружању али и авијацији тј. стратешким бомбардерима, Совјетски Савез је ставио акценат на развој ракетне технологије. У августу 1957. године, Совјети су лансирали ракету која је прелетела скоро 6 хиљада километара. Данас Русија развија пету генерацију нуклеарног ракетног наоружања и има несумњиву предност када је у питању то оружје. Чувене интерконтиненталне ракете „Војвода“ и „Топољ-М“ су добиле наследнике „Сармат“ и „Јарс“(10) . Развојем ракетне технологије омогућено је да се циљеви гађају са великих раздаљина. Поред Русије и САД постоји још неколико земаља које поседују интерконтиненталне ракете, а то су Кина и Француска, док неке земље попут Северне Кореје покушавају да доспеју у ту категорију. Русија и САД поседују 93 одсто светског нуклеарног наоружања, док се још као нуклеарне силе воде Кина, Велика Британија и Француска а поред тога нуклеарно наоружање поседују и Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја. Иако СССР није могао да достигне америчку предност у нуклеарном наоружању, данас је ситуација потпуно другачија. Русија је највећа нуклеарна сила на свету и поседује највећи број нуклеарних бојевих глава (11).  Она је у стању да одговори на потенцијални напад и нанесе непријатељу несагледиве штете.

Ове чињенице представљају највећу сметњу избијању новог великог ратног сукоба а са друге стране, у атмосфери нарастајућих тензија изгледа као да су сукоби неизбежни. Садашње тензије су на вишем новоу него у периоду највеће кризе за време Хладног рата 1962. године (Кубанска ракетна криза).

САД желе да сруше све споразуме на којима се заснива међународни систем стратешке безбедности. Недавно је амерички председник Доналд Трамп објавио намеру Вашингтона да се повуче из Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета који су потписали Роналд Реган и Михаил Горбачов 1987. године (12). Претходно је администрација Доналда Трампа донела одлуку да се повуче из нуклеарног Споразума са Ираном (13) а у САД постоје заговорници напуштања и СТАРТ 3 споразма који се тиче ограничавања броја интерконтиненталних балистичких ракета и бојевих глава. Војни буџет САД вишеструко премашује војне буџете других држава(14). Доналд Трамп је за следећу годину одредио војни буџет од 717 милијарди долара, што је за 20 милијарди више него у текућој години (15). Овакви потези су разумљиви ако узмемо у обзир чињеницу да  Доналд Трамп има подршку јаког војног лобија у САД.

Фото: interpolit.ru

С друге стране Русија је свесна тога да Горбачовљево повлачење није одвратило западне силе од кофронтације, агресивности и експанзије и да политика помирења какву Запад предлаже, може да се спроводи само на штету државних и националних интереса РФ. Због тога спољна политика Владимира Путина нуди другачију врсту сарадње уз међусобно уважавање и разумевање.

Међутим, САД не мењају своју спољну политику која се и даље заснива на претњама целом свету (16). На недавном заседању УН, руска страна је одговорила на америчке оптужбе да се Русија припрема за рат (17).   Заменик шефа департамента за контролу оружја МИД Андреј Белоусов је изјавио: „ Да Русија се спрема за рат ја то потврђујем. Припремамо се за одбрану наше земље, наше територијалне целовитости, наших принципа, нашег народа. Ми се припремамо за такав рат. Али ми се озбиљно разликујемо од САД. У лингвистиком смислу ова разлика се састоји само од једне речи, како на руском тако и на енглеском језику. Руска Федерација се спрема за рат а САД спрема рат“. Забрињавајуће је и упозорење председника Путина да европске земље које размештају америчке ракете на својој територију доводе земљу у опасност од руског одговора. Заправо америчке ракете средњег и малог домета за Русију не представљају опасност уколико су инсталиране у САД, јер имају домет до 5,5 хиљада километара. Опасно је што САД имају намеру да ракете размештају у Европи. Таквим поступцима САД провоцирају сукоб између Европе и Русије. При недавној посети Болтона Москви, било је разговора и на ове теме, али није деловало да две стране могу да се разумеју по тим питањима (18). У сваком случају ти разговори су били припрема за састанак Трампа и Путина који треба да се одржи 11. новембра у Паризу. Остаје много неизвесности у чекању да се велике силе договоре по питању безбедности, посебно због тога што кораци које САД предузимају воде ка рушењу свих постојећих договора, даљем наоружавању и ширењу НАТО.

 

31. Октобар 2018. 

 

说明:

  1.  http://www.politika.rs/scc/clanak/354849/Americki-raketni-stit-prosiren-lanserima-u-Rumuniji
  2. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3151917/politiko-poljska-nudi-dve-milijarde-dolara-za-stalnu-americku-bazu.html
  3. https://www.youtube.com/watch?v=tg6Src9XOk8
  4. https://www.youtube.com/watch?v=ZdfDYWWELUM
  5. https://www.youtube.com/watch?v=_NJGyzUkDtE
  6. https://www.blic.rs/vesti/svet/putin-u-un-da-li-shvatate-sta-ste-uradili-na-bliskom-istoku/wl25e26
  7. https://www.blic.rs/vesti/svet/belgijsko-tuzilastvo-eksplozija-u-briselu-je-terorizam-napadac-je-nosio-bombu-sa/fpy0jdg
  8. https://www.blic.rs/vesti/svet/govor-iz-2007-koliko-je-putin-bio-u-pravu-i-da-li-je-predvideo-svet-kakav-je-danas/fgrmc3h
  9. https://rg.ru/2017/12/19/aleksandr-bortnikov-fsb-rossii-svobodna-ot-politicheskogo-vliianiia.html
  10. https://rs.rbth.com/science/80641-rusija-ce-testirati-sarmat
  11. http://www.vijesti.me/svijet/evo-koliko-nuklearnih-bojevih-glava-imaju-nuklearne-sile-rusija-broj-1-945043
  12. https://www.ekspres.net/svet/tramp-najavio-povlacenje-sad-iz-sporazuma-o-nuklearnom-oruzju-moskva-odgovara-oni-zele-dominaciju-nad-svetom
  13. https://www.blic.rs/vesti/svet/igranje-vatrom-tramp-je-povukao-ameriku-iz-sporazuma-sa-iranom-zbog-ova-tri-razloga-a/xj4j4cw
  14. https://www.blic.rs/vesti/svet/najjaca-vojska-na-svetu-ima-budzet-veci-od-500-milijardi-a-u-top-deset-je-i-sila-sa/p1z3yzh
  15. https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-45189279
  16. https://www.pravda.rs/lat/2018/10/23/tramp-preti-jacamo-nuklearni-arsenal-dok-se-rusija-i-kina-ne-urazume-video/
  17. https://ria.ru/world/20181027/1531590547.html
  18. http://mondo.rs/a1140413/Info/Svet/Sastanak-Putina-i-Boltona.html

 

 

 

 

 

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注