国防和安全

Транспарентни рат – руске базе у Сирији доступне су новинарима из НАТО земаља

Преносимо са Стања Ствари

 

Пре годину дана руско Министарство одбране је објавило нову концепцију тзв. „Транспарентног рата“ која има за циљ да домаћим и страним медијима у пуном обиму учини доступним операције руске војске у борби против тероризма

Руска армија у последње време показују тенденцију атипичне отворености за представнике иностраних медија, која није карактеристична за оружане снаге када говоримо о светским стандардима. Говори се о концепцији тзв. „Транспарентног рата“. Наиме, Москва је потпуно отворила простор за новинаре из земаља НАТО и ЕУ, који несметано прате велике војне вежбе руске армије, тестирања новог наоружања, и што је најважније, детаљно приказује своју улогу у сукобу у Сирији.

Том приликом, новинари обилазе све делове ове државе који се налазе под контролом регуларне сиријске армије. Они на лицу места могу да се увере у степен разарања ове земље током вишегодишње битке са најекстремнијим облицима међународног тероризма, које је током свих тих година активно подржавао Запад.

Рушевине древних градова и храмова, разорена инфраструктура и велике цивилне жртве говоре саме за себе. У протеклих осам година крвавог рата готово да нема ниједног Сиријца а да није изгубио неког из своје породице. Они који су на својој кожи осетили праву трагедију и карактер овог рата, чврсто подржавају легитимног председника Башара ал Асада и руску армију као једине факторе који могу да донесу мир и просперитет у региону.

У духу прокламоване стратегије „Транспарентног рата“ руско Министарство одбране је омогућило страним новинарима да посете Сирију и да се својим очима увере у последице вишегодишњег сукоба са тероризмом. Том приликом се не проводи никаква селекција када су у питању државе из којих новинари могу да дођу. Сирију једнако могу да посете новинари који долазе из земаља које су део НАТО пакта, баш као и њихове колеге из земаља које су пријатељски настројени према Русији, као што су на пример Србија и Казахстан. Све што се од њих очекује јесте једна врста непристрасности и објективност у интерпретирању онога што су видели на лицу места.

У последње време Кремљ је дозволио седмој сили да реализује велике новинарске туре током којих се обезбеђују вишедневне посете Блиском истоку, тачније Сирији. Основна идеја ове акције је преношење истине о рату у овој земљи. Новинарима који често из дијаметрално супротних позиција прате овај сукоб, треба омогућити да се на лицу места увере у његов карактер, у циљу спознаје реалне ситуације на терену.

Тако је крајем прошлог месеца у Сирију стигла прва група састављена од новинара из земаља НАТО (Бугарска, Грчка и Италија), док ће им се ускоро придружити и колеге из Србије и Шпаније. Интересантно је истаћи да су на прву репортажу коју су сачинили бугарски новинари, одмах реаговали поједини домаћи русофобни медији и групе које се налазе на друштвеним мрежама, критикујући њен садржај. Неоснована медијска агресија је отишла толико далеко да је група бугарских новинара морала да се бави правдањем својих путних трошкова, уместо главне сврхе њиховог пута, а то је што реалнији приказ стварне ситуације у Сирији.

Иначе новинари приватне бугарске медијске куће БТВ Игор Георгиев и Борис Пинтев су недавно имали прилике да посете Сирију. Они су чак добили и дозволу да посете активну зону извођења противтерористичке операције на граници провинција Хама и Идлиб. Новинарима је било омогућено да посете шири рејон града Хан Шејхун, као и низ насељених места која си тек ослобођена.

Иначе овај град је постао познат у априлу 2017. године када је у њему изведена специјална операција која се у теорији модерног рата колоквијално назива „False flag operation“ или Операција под лажном заставом. Наиме, тада је 89 цивила из овог града ликвидирано нервним бојним отровом Сарин, за шта је оптужена сиријска армија која није имала никакве везе са тим нападом.

Шта је у ствари Операција под лажном заставом? Конкретно, то је назив за све тајне операције и сличне активности као што су оружани и терористички напади, атентати или саботаже које предузима нека држава или организација са основним циљем да се исти припише другој страни, најчешће супарничкој држави или организацији у пропагандне сврхе. Основни задатак целе ове режиране представе је да се у неком спору на своју страну привуче домаћа или међународна јавност, односно створи изговор који испуњава уставне и политичке критеријуме за улазак у рат, ванредно стање или ескалацију неког сукоба. Као у безброј ранијих случајева широм света од којих су српској јавности најпознатије класичне операције лажне заставе на Маркалама у Сарајеву или селу Рачак на Косову и Метохији, Сједињене Државе и њени глобални медијски сервиси су искористиле овај напад за унапред координисану акцију са циљем одсудне демонизације свог противника, у овом конкретном случају оружаних снага под контролом Башара aл Асада, после чега су свега три дана касније уследили ваздушни удари по сиријској бази Шајрат.

Екипа бугарских новинара се на лицу места могла уверити у све страхоте сиријског рата. Они су поновили своју причу да режим Башара aл-Асада по њима није тако демократичан, као што је то случај са политичким уређењем у земљама ЕУ. Међутим, увидевши шта је све остало из терористичких формација које су ратовале против легитимних власти у Дамаску, они су уверени да би победа друге стране била најгора могућа опција.

По њима, основни противник режима у Дамаску су најмилитантније групе радикалних исламиста. Постоје бројна сведочанства месног становништва која говоре о периоду страховладе и терора, док су овим подручјем харале групе терориста из радикалних група окупљених око организације „Хајат Тахрир аш-Шам“ (наследник „Џабхат ан-Нусре“- сиријски огранак панисламистичке терористичке организације Ал Каида).

Тако је у изјави за бугарски медиј први човек града Хан Шејхун Мухамед Фади рекао, да је „само на подручју овог града побијено преко хиљаду људи, док је из ширег региона избегло више од милион становника“.

„Живот под окупацијом терориста је био несношљив. Нисмо имали електричну струју, нити воду, што је довело до стварања великог таласа избеглица“ – рекао је бугарској тв-екипи Тарат Харир, човек који је цео рат провео у граду Хан-Шејхун. Посебно потресно сведочанство је изјава Абдула Луша који је за време окупације остао без 16 чланова своје породице. Овај студент медицинског факултета и будући стоматолог није има снаге да прича о својој тешкој судбини која га је задесила на овом простору. Само је рекао да је коначно дочекао дан када ће се сиријска армија обрачунати са терористима „Хајат Тахрир аш-Шама“ и ослободити његов град.

Најупечатљивија је опустошеност ових крајева који без значајне хуманитарне и сваке друге помоћи, може да доведе до новог таласа избеглица – преносе бугарски новинари. Они су на делу видели да сиријска армија у сарадњи са руским војним контингентом улаже максималне напоре да колико толико ублажи тешку ситуацију у којој се већ годинама налази локално становништво.

Током своје посете бугарски новинари су изразили жељу да посете и град Хомс, што су им домаћини и обезбедили. Они су имали прилику да посете православни храм Појаса Пресвете Богородице који је изграђен 59 године наше ере, што представља један од најстаријих хришћанских верских објеката на свету. Том приликом су се сусрели са свештеником Луком Саудадом који је старешина ове цркве:

„Неколико месеци након почетка рата променио се однос према нама хришћанима. Једног дана се на нашим вратима појавила група побуњеника и рекла да суштина њиховог рата није борба против власти у Дамаску, него против хришћана. Недалеко од Хомса се налази православно село Садат у којем је за свега неколико дана убијена 51 недужна особа, и чија је једина кривица била што су хришћани. Тај погром се десио 2013.године“- рекао је отац Лука. Иначе у овом граду је уточиште нашло око 150 хиљада избеглица које су побегле услед верског прогона од стране радикалних исламиста.

Бугарским новинарима је успело да посете и центар у коме се налазе припадници побуњеничких формација које су се добровољно предале сиријским снагама. Они сада пролазе фазу „рехабилитације“ пред поновно укључивање у нормалан живот на ослобођеним територијама. „Четири године смо живели у паклу. Нисмо имали храну, воду, лекове. Три особе из моје породице су убијене. Једна је заклана, док су друге две стрељање“ – говори Мухамед али Мухамед за бугарску тв-екипу. „Ми смо овде осетили разлику. Овде се према нама понашају као људи, док код њих нема ничег људског“- категоричан је његов колега Машхур Салех Сулејман.

Новинарска екскурзија по Сирији је одвела бугарски двојац и у Алепо, метрополу на северу Сирије. Они су констатовали да битка за овај град представља решеност сиријских власти да се бори за сваку стопу своје територије. Међутим, укупна ситуација у овом граду је и даље веома тешка, јер су локалне власти неспособне да ревитализују уништене вароши и села и поново успоставе нормалан живот. Западне делове града контролише сиријска армија, али се овде и даље пуца. У овом моменту сиријске јединице покушавају да потисну јединице „Хајат Тахрир аш-Шама“ што дубље у провинцију Идлиб, која представља њихово последње упориште.

Бугарски новинари су приметили да је овај град и даље на неки начин „одсечен“ од других територија које се налазе под контролом сиријских власти. Најбржи и најбезбеднији превоз из дубине сиријске територије је ваздушним путем. Путне комуникације су проходне али се и даље налазе на нишану побуњеничких формација које су груписане у провинцији Идлиб.

Организована је и посета храму Светог Илије који се налази у самом центру града. Иначе, овај храм се пуне четири године налазио на самој линији раздвајања између терористичких снага Исламске државе и јединице САА. Месни житељи без обзира на верску опредељеност сматрају овај храм за светињу свог града. Владика епархије у Алепу отац Јосиф Тобжи је рекао да су пре почетка несрећног рата у овом граду сложно живели хришћани и муслимани, у коме није постојала незапосленост. „А онда су светски моћници овде посејали зло семе џихада, који је било параван за лоповску експлоатацију сиријске нафте“.

Поред бугарских новинара на овом путовању су учествовали и њихове колеге из Грчке (antinews.gr) и Италије (insideover.com). Они су заједно констатовали да је успешна стратегија званичне Москве довела до преокрета на терену, у којој се сиријска армија у последњих неколико година буквално препородила.

Тако италијански новинар говори о значајном технолошком али и тактичком унапређењу најбољих сиријских јединица које су захваљујући руским инструкторима оспособљене да изводе и најсложеније облике копнених борбених операција. Наравно присутност руских Ваздушно-космичких снага у обезбеђивању ваздушног простора је од виталне важности. То је посебно било индикативно у последњој офанзиви сиријске армије приликом које је ослобођен град Хан Шејхун. У овом моменту сиријска војска у координацији са руским савезницима покушава да стабилизује ситуацију на новоослобођеним подручјима. То се посебно односи на доставу хуманитарне помоћи, али и разминирање терена и рашчишћавање путних комуникација.

Опрема: Стање ствари

(Бог рата, 9. 9. 2019)

 
提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注