Пише: др Марко К. Јакшић, некадашњи народни посланик у Скупштине Републике Србије
У време, како је то популарно да се каже, изборне крађе епских размера Александра Вучића један од главних личности у ноћи овог нечувеног догађаја био је Андрија Мандић садашњи председник скупштине Црне Горе. Нисам могао да одолим а да се не осврнем на политичку трасу овог црногорског политичара.
Андрију Мандића познајем више од две деценије. Током борбе Срба пре свега на северу Косова и Метохије Андрија Мандић је долазио у више наврата у Косовску Митровицу дајући нам политичку подршку зашта сам му лично и ја као и грађани Косовске Митровице захвални. То је иначе било време када смо се жестоко борили кроз протесте, митинге, блокаде и барикаде да бисмо сачували државност Србије у јужној српској покрајини. У томе смо у потпуности успели. На северу Косова и Метохије правно-политички систем сепаратиста из Приштине није допирао нити је било РОСУ полиције, нити РКС регистарских таблица. Све институције српске државе функционисале су пуним капацитетом.
Андрији Мандићу нисмо остали дужни. У више наврата током избора у Црној Гори било да су председнички или парламентарни испред Српског националног већа одлазили смо и давали подршку његовој политичкој опцији. Ја лично током предизборних кампања Андрије Мандића био сам и у Беранама, и у Подгорици, и у Никшићу. Током његовог штрајка глађу у скупштини Црне Горе када је протествовао због признања сепаратистичке творевине зване република Косово заједно са Миланом Ивановићем испред СНВ одлазили смо да га подржимо. Обезбеђење скупштине није нас пустило да уђемо, у сусрет нам је изашло само да прихвати воду коју смо донели. Током измишљеног државног удара у Црној Гори у организацији Мила Ђукановића и Александра Вучића као Српско национално веће у нашој моћи стајали смо иза Андрије Мандића и српске политичке опције.
А онда су се ствари наједанпут промениле. Андрија Мандић заједно са још тзв. просрпским политичарима из Црне Горе освануо је на канабету код Александра Вучића човека који је потпусујући Бриселски споразум одувао институције српске државе из јужне српске покрајне супротно важећем Уставу Републике Србије. Из новинских извештаја могли смо да прочитамо да су од стране председника Србије обилно награђени у финансијском смислу, како за потребе њихових политичких странака и опција тако и за изградњу српског дома у Подгорици. Као обавезу већ сутрадан је Андрија Мандић одржао заједничку конференцију са представницима „Српске листе“ дајући подршку њиховом политичком раду чије је деловање одвајање Косова и Метохије од Србије. Управо тада је „Српска листа“ омогућила промену устава самопроглашене републике Косово да би се формирала војска Косова. „Српска листа“ је дала подршку тако што је обезбедила кворум за одлуку да се створи ова војна формација. На страну што је та иста „Српска листа“ својим учешћем у скупштини и влади Косова положила заклетву на устав ове сепаратистичке творевине. Евидентно је да код Александра Вучића ништа није за џабе како би то врањанци казали.
А онда су ствари кренуле у том смеру. Што је Александар Вучић све више предавао Косово и Метохију Андрија Мандић је све чешће бивао на његовом канабету. Ниједна реч против предавања судства, полиције, телекомуникација, енергетике и осталих институција нисмо могли да чујемо од Андрије Мандића. А ћутање је знак одобравања. Човек који је накада штрајковао глађу због тога што је Црна Гора признала самопроглашену републику Косово сада у стварности са председником Србије учествује у одвајању Косова и Метохије од Србије. Није се чак сетио ни да осуди Француско-немачки предлог који у суштини значи признање самопроглашене републике Косово који је одрадио његов политички ментор у лику Александра Вучића. Чудни су путеви Господњи.
А Косово и Метохија је била главна тема за промену режима у Црној Гори. Преко уста блаженопочившег митополита Амфилохија Радовића жестоког противника издаје Александра Вучића Црна Гора је променила власт. Нажалост ни тада Андрија Мандић није био самосталан. Он је био продужена рука Александра Вучића у Црној Гори што је у најмању руку необично. Човек који издаје Косово и Метохију покушава да преко оствареног политичког успеха чији је темељ управо јужна српска покрајина одлучује о политичким променама у Црној Гори. На сву срећу покојни митрополит Амфилохије Радовић то му није дозволио.
И данас док Александар Вучић примењује масовну изборну крађу, спроводи Француско-немачки предлог о признавању самопрогалашене републике Косово Андрија Мандић је уз његове скуте. Народна пословица каже, с ким си такав си.
Сутра када буде подвлачио црту испод своје политичке биографије Андрија Мандић може да каже да је имао две смернице. Прво је бранио Косово и Метохију, чак штрајкући глађу, а онда је са Александром Вучићем стварао још једну албанску државу на Балкану. Чудна промена схватања. Да ми је знати само због чега. А можда и знам али из елементарне пристојности то не желим да кажем.
我们如何工作，所以上帝帮助我们。
24. децембар 2023.