地缘政治而政治

Шта су за ЕУ људска права?

Пише: Драгана Трифковић

Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“

已经Trifkovic

 

Иако се ЕУ формално заснива на вредностима као што су слобода, демократија, људско достојанство, владавина права и поштовање људских права, пракса показује да такве вредности не да нису темељ, већ суштински нису ни предмет интереса бриселских бирократа. Европски званичници много говоре о поштовању људских права и европским стандардима, а у многим случајевима подржавају и подстичу кршење људских права и деградацију општих моралних и људских вредности. Заправо, ЕУ примењује прокламоване вредности селективно у сладу са потребама одређених политичких елита, односно мултинационалног капитала. То је тренд који су наметнуле САД и који може да има крајње негативне последице за Европу. Много је примера који потврђују ове чињенице, како у чланицама ЕУ тако и у земљама које уводе такозване европске стандарде.

Потпиривање хрватског национализма

За Србију је очигледни пример Хрватска, која је чланица ЕУ и која не поштује елементарна права националних мањина у својој земљи. У Хрватској се спроводи дискриминација а такође и насиље над припадницима националних мањина. Ова чињеница нажалост није никаква новост и има своје историјско утемељење на које нас подсећа Спомен-подручје Јасеновац где је у току Другог светског рата убијено више стотина хиљада Срба, Рома и Јевреја. Такође, деведесетих година прошлог века Хрватска је, уз подршку америчких војних инструктора, спровела етничко чишћење у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, с циљем елиминисања српског становништва. Избегличке колоне Срба те 1995. године Хрвати су гађали авионским бомбама и топовским пројектилима када је убијено више стотина цивила међу којима су била и деца. Укупно је у операцијама погинуло неколико хиљада српских цивила, а протерано је преко 250 хиљада Срба, који су вековима живели на тим просторима. Свему треба додати и отету српску имовину у Републици Хрватској, а тај проблем није решен ни пре ни након уласка Хрватске у ЕУ.

Операција „Бљесак“ (Фото: СРНА)

Свеукупно ширење националне мржње и анти-српска политика коју Хрватска спроводи, никада није наишла на осуду Брисела или Вашингтона, нити је Хрватска одговарала за злочине почињене над Србима. Након етничког чишћења у Хрватској је остало мање од 5% Срба, а српска мањина је свакодневно суочена са дискриминацијом. Хрватска је 2013. године постала члан ЕУ, одмах након серије протеста против двојезичног писма, иако је законски регулисано право националних мањина на употребу језика и писма. Приликом тог протеста полупане су ћириличне табле, а таква пракса је настављена и након уласка Хрватске у ЕУ. Поред тога истицање усташког поздрава „За дом спремни“ је уобичајена појава у Хрватској, где се такође често могу срести графити са поруком „Србе на врбе“.

Украјинизација балтичких држава

Други пример је Украјина, подстакнута жељом да постане део „цивилизованог“ света, заробљена у аутодеструктивном кругу мржње, насиља и корупције. Део украјинског прихватања западних вредности подразумевао је насилно рушење легално изабране власти, забрану руског језика и на крају агресију над руским становништвом. Украјина такву политику спроводи уз подршку ЕУ и САД, које нису изразиле забринутост за оно што се догађа чак ни након језивог злочина над цивилима у Одеси. Приврженост заједничким вредностима, Украјина и Хрватска не крију, па тако хрватски стручњаци већ годинама саветују и уче Украјину како да спроведе акцију етничког чишћења руског становништва, по узору на „Бљесак“ и „Олују“. Поред тога Хрватска и Украјина имају и своје историјске паралеле у односу на Други светски рат.

Плакати у Загребу пред фудбалску утакмицу Хрватска-Украјина:  „Србе на врбе“, „Москове на нож“ (март 2017)

Нажалост, Хрватска није једини пример земље ЕУ у којој се спроводи насиље над националним мањинама. У Балтичким земљама се већ годинама спроводи анти-руска пропаганда и угрожавају се права руског становништва. Постоје стална упозорења на опасност од Русије, иако Русија никада није предузела било какве кораке који би могли да се оцене као опасни. Напротив, Русија се залаже за добре односе и сарадњу. Од свих балтичких земаља које су некада биле у саставу СССР, у Летонији живи највећи проценат руског становништва – око 30 процената. Званични језик у Летонији је летонски, док руски језик има статус страног језика, и њега употребљава око 40% становништва. До сада се настава у школама руске националне мањине одвијала на руском језику. Међутим, реформа образовања која се спроводи обухвата и измену закона којом је практично забрањен руски језик у средњим школама и предвиђено је да се настава надаље одвија само на летонском језику. Овај закон је сличан украјинском Закону о образовању, којим је забрањена употреба језика мањина. Овакве одлуке су изазвале серију протеста у Риги, као и иницијативу да се такав закон одбаци. Иницијативу је потписало преко 10 хиљада грађана. Иако је по закону Парламент био дужан да размотри иницијативу, комисија је то одбила. Власти Летоније су отишле и корак даље.

Ко не пристаје на дискриминацију, биће лишен слободе

Активиста за заштиту људских права, професор Александар Гапоненко, који је уједно и директор Института за европске студије у Летонији, позвао је грађане да правду за кршење својих права потраже пред Међународним кривичним судом. У обраћању јавности он је навео да реформа образовања у Летонији, која подразумева укидање наставе на руском језику, крши одредбе Римског статута које се односе на „прогон људи на политичкој, расној, националној, етничкој, културној и верској припадности“ као и „нечовечна дела почињена у оквиру институције систематског угњетавања и доминације у циљу очувања система апартхејда“.

Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“. Професор Гапоненко је 20. априла ухапшен под оптужбом да делује против државе, односно независности, суверенитета и територијалног интегритета Летоније, за шта је предвиђена казна до 8 година затвора. Ово наравно није први случај у ЕУ да неко буде лишен слободе због мишљења, изговорених речи и борбе за људска права, те ускоро можемо очекивати отварање концентрационих логора у ЕУ за све оне који још увек нису схватили шта је то демократија. Као идеално место за локацију била би већ поменута Хрватска, односно острво „Голи оток“ које има историјске препоруке за третман против политичких затвореника.

Хапшење Александра Гапоненка у Риги (Фото: Baltnews.lv)

У члану 14. Конвенције о људским правима, коју су потписале све државе чланице Савета Европе стоји: „Уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус“.

Земље чланице ЕУ не крше само Конвенцију о људским правима ЕУ већ и Универзалну декларацију о људским правима УН, као и међународно право. Очигледно да су институције које су установљене после Другог светског рата изгубиле своју сврху услед агресивне политике западних сила које су одлучиле да владавину права замене владавином силе. Сада када то више није могуће, свет се налази у озбиљном проблему. Русија као земља која се чврсто залаже за поштовање међународног права, мора да окупи истомишљенике и да заједно са њима дâ предлоге за превазилажење таквих проблема. С друге стране, Русија не може да остане по страни када су у питању кршења права њених грађана. У пракси се показало да Запад нема никаквог разумевања за дипломатско и политичко повлачење и чињење уступака, и да се у таквим случајевима понаша још агресивније.

2. мај 2018.

Стање Ствари

说明:

https://www.danas.rs/drustvo/polupane-table-s-cirilicnim-natpisima/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/1415494/razbijene-cirilicne-table-u-udbini-.html

https://rs.sputniknews.com/regioni/201612171109292352-split-srbe-na-vrbe/

https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2017&mm=03&dd=27&nav_id=1244107

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201706131111545058-hrvatska/

https://www.youtube.com/watch?v=tGICBp-BHVc

https://ria.ru/world/20180424/1519310493.html

https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/201804021115124039-letonija-nastava-ruski-srednja-skola/

http://www.politika.rs/sr/clanak/385992/Amerika-ce-braniti-balticke-zemlje-od-Rusije

https://www.slobodnaevropa.org/embed/player/Article/1833965.html

https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf

 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注