经济

Србија треба да се ослони на сопствене гасне ресурсе

Срећко Ђукић за ТАНЈУГ

 

Србија би требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, сматра др Срећко Ђукић, економиста и дипломата.

Како је рекао, то је неопходно будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље, посебно великих, моћних земаља,

„Гас потискује нафту, јер је то и енергент и перфектна сировина која не загађује околину. Њему припада 21. век. Није случајно што се он налази у фокусу енергетске, а и генерално, безбедности великих земаља, Кине, Русије, ЕУ, итд. Велике се битке бију да се обезбеди тај енергент до краја овог века“, истиче Ђукић.

Каже да Американци имају већу производњу и потрошњу гаса од Русије, али и дефицит у билансима, јер производе више од 850 милијарди кубних метара гаса годишње, а троше више од 900 милијарди кубних метара годишње. Русија, као мања економија од САД, како додаје, производи око 700 милијарди кубних метара гаса, али је далеко мањи потрошач, а највећи извозник гаса, с обизром на то да извози око 400 милијарди кубних метара.

„Дакле Русија је на једној, САД на другој страни, али највеће тржиште гаса је европско, где се потроши око 500 милијарди кубних метара гаса годишње. Од тога се 40 одсто гаса увози из Русије. То је проблем за Америку и зато она увек поставља питање економске, политичке и енергетске зависности и безбедности ЕУ од Русије. Зато се сада бију ове битке“, објашњава Ђукић у интервјуу за Магазин бизнис.

Мишљења је да ће те битке трајати до краја овог века, односно све док се не појави други енергент, који може у тако масовној количини да замени гас или највећим делом и нафту.

Коментаришући позицију Србије у том рату око гаса, Ђукић каже да смо ми исцрпели наше енергетске могућности, те да можемо да искористимо још мало алтернативну енергију која је била веома популарна једно време – енергија из биомасе, ветрењаче, мини хидроелектране, соларни панели…

„Али, све су то алтернативни облици енергије за које објективни истраживачи кажу да могу да учествују у енергетском билансу са 15, 20 до 30 одсто. А шта да радимо са преосталих 70 одсто? Притом, оних 30 одсто је много скупље од преосталих 70 одсто, јер све те мини електране, ветрењаче, енергију сунца више плаћамо“, наводи он.

Истиче да је за Србију идеално решење био гасовод Јужни ток, који није опстао.

„Што се тиче Србије и наше производње, ја сам поборник тога да искористимо гас који ми имамо, из извора у Србији. Садашња производња домаћег гаса може да достигне око милијарду кубних метара, а могла би да се утростручи, што значи да наредних 50 година можемо да производимо до три милијарде кубних метара гаса годишње“, каже Ђукић.

Додаје да су резерве гаса у Србији верификоване, могу се пронаћи на сајтовима САД-а који су постављени у Будимпешти.  „Американци су то установили. Радили су истраживања и податке ажурирају сваке две, три године. То су новији подаци“, напомиње.

Према његовим речима, „ми треба сопствену производњу гаса да подигнемо и треба да се гасно повежемо са суседним земљама, са Румунијом и Бугарском, јер очигледно је да нећемо имати магистрални гасовод преко Србије“. На примедбу да ће Србија добијати гас из Турског тока, одговара да ће Турски ток пунити део Бугарске, али да постоји могућност да он оде преко источног прстена на Мађарску и на Словачку, а да један део остане у Бугарској.

„Турски ток треба, пре свега, да снабдева део ЕУ, а ми нисмо део ЕУ. Словачка јако лобира за источни прстен у којем су Мађарска, Бугарска и Словачка. Јер, Словачка је, после Немачке, главно раскршће руског гаса у Европи. А то су огромни приходи. И ту нема пријатеља“, каже Ђукић.

Србија би, сматра, морала да се бори да преко Бугарске буде прикључена или на Турски ток или на такозвани Јужни коридор – на гасовод из Азербејџана, који иде преко Турске, при чему један крак треба да иде од Турске за Албанију, Црну Гору, БиХ, Хрватску, а други да иде преко Албаније за Косово.

„Србија би се, у том случају, прикључила преко Косова. Не треба искључити ни ту могућност… Трећа могућност је да се прикључимо на Румунију, која има довољне количине гаса, а ми бисмо могли да узмемо један део“, закључује др Срећко Ђукић.

 

19. октобар 2018. 

提交人的头像

关于Центар за геостратешке студије

中心的地缘战略研究是一个非政府和非营利协会成立于贝尔格莱德成立大会举行28.02.2014. 按照规定的技术。11. 和12。 法律协会联合会("官方公报Rs",没有。51/09). 无限期的时间,以实现的目标在科学研究领域的地缘战略关系和准备的战略文件、分析和研究。 该协会开发和支持的项目和活动旨在国家和国家利益的塞尔维亚,有的状态的一个法律实体和在登记册登记在按照法律的规定。 特派团的中心的地缘战略研究是:"我们正在建设的未来,因为塞尔维亚应得的:价值观,我们表示的建立,通过我们的历史、文化和传统。 我们认为,如果没有过去,没有未来。 由于这个原因,为了建立未来,我们必须知道我们的过去,珍惜我们的传统。 真正的价值是直接地,且未来不能建立在良好的方向,而不是基础。 在一个时间破坏性的地缘政治变革,至关重要的是作出明智的选择和做出正确的决定。 让我们去的所有规定和扭曲思想和人工的敦促。 我们坚定地认为,塞尔维亚具有足够质量和潜力来确定自己的未来,无论威胁和限制。 我们致力于塞尔维亚的地位和权利决定我们自己的未来,同时铭记的事实,即从历史上看已经有很多的挑战、威胁和危险,我们必须克服的。 " 愿景:本中心的地缘战略的研究,希望成为一个世界领先组织在该领域的地缘政治。 他也希望成为当地的品牌。 我们将努力感兴趣的公众在塞尔维亚在国际议题和收集所有那些有兴趣在保护国家利益和国家利益,加强主权、维持领土完整,保护传统价值观、加强机构和法治。 我们将采取行动的方向寻找志同道合的人,无论是在国内和全世界的公众。 我们将重点放在区域合作和网络的相关非政府组织、在区域一级和国际一级。 我们将启动项目在国际一级支持重新定位的塞尔维亚和维护领土完整。 在合作与媒体的房子,我们将实施的项目都集中在这些目标。 我们将组织的教育感兴趣的公众通过会议、圆桌会议和研讨会。 我们将试图找到一个模型,用于发展的组织,使资助活动的中心。 建立一个共同的未来: 如果你有兴趣与我们合作,或帮助的工作中心的地缘战略研究中,请通过电子邮件: center@geostrategy.rs

发表回复

您的电子邮箱地址不会被公开。 必填项已用 * 标注