Александар Азадган: Које су могућности и импликације другог тоталног рата између Ирана и Израела?

Пише: Александар Азадган, главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије

Тензије између Ирана и Израела су деценијама била кључна карактеристика западноазијске геополитике. Сада када су се две нације укључиле у директно ратовање пуних размера, могућност другог рата остаје тема озбиљне забринутости за регионалну и глобалну стабилност. Даљи тотални ратови између Ирана и Израела били би катастрофални – не само за земље које су директно укључене, већ и за цео регион Западне Азије/МЕНА (Блиски исток Северна Африка) и потенцијално далеко шире!

У овом чланку истражујем могуће окидаче, последице и геополитичке ефекте другог рата пуних размера између ова два противника.

Историјски контекст и тренутне тензије

У сржи иранско-израелског сукоба лежи дубоко ментално и стратешко ривалство. Иран је стално позиван да оконча оно што назива „ционистичким режимом“, док Израел ирански нуклеарни програм и регионалне посреднике сматра егзистенцијалним претњама.

Кључни фактори у дуготрајној напетости укључују:

Нуклеарне амбиције Ирана: Упркос тврдњама Ирана да је његов нуклеарни програм у „мирољубиве сврхе“, Израел види Иран способан за нуклеарно оружје као неприхватљиву претњу и спроводио је саботаже и кампање атентата како би успорио свој напредак, не само у свом такозваном „Дванаестодневном рату“ против Ирана, већ и током последњих неколико деценија када је убио иранске нуклеарне научнике.

Посредни ратови: Иран подржава милитантне групе попут Хезболаха у Либану, Исламског џихада у Гази и милиција у Ираку и Јемену – које се све противе Израелу и понекад се директно суочавају са њим.

Сирија као бојно поље: Током мандата Башара Асада, Израел је извео стотине ваздушних напада у Сирији усмерених на иранске снаге и пошиљке оружја Хезболаху пре пада владе Башара ел Асада.

Дипломатска изолација и савези: Израел је ојачао везе са арапским нафтним диктатурама Персијског залива попут УАЕ, Бахреина и Саудијске Арабије, делимично због заједничке забринутости око Ирана. Ово преуређење је само појачало осећај опкољености Техерана.

Сценарији који би могли да покрену други рат:

Иако су се обе нације већ упустиле у брутални рат, сада познат као „Дванастодневни рат“, неколико сценарија би могло да ескалира у други сукоб пуних размера:

1. Директан напад или атентат: Атентат на врховног вођу Ирана или даљи велики напади (нпр. на друга нуклеарна постројења или војне базе ИРГЦ-а) могли би да изазову још одмазди и даље циклусе дубоке ескалације.

2. Рат Хезболаха и Израела: Рат са Хезболахом у Либану – посебно ако га снажно подржава Иран – показало се да се није проширио у директан сукоб, супротно ономе што су стручњаци предвиђали. Чак ни атентат на шеика Насрулу није изазвао директан рат између Ирана и Израела.

3. Кршење нуклеарног прага: Као што смо видели, Иран прелази перципирану „црвену линију“ у обогаћивању уранијума (или наоружавању) што је довело до тога да Израел покрене превентивни удар.

4. Сукоб САД и Ирана: Тензије између Ирана и Сједињених Држава, посебно зато што су САД деловале у име Израела или обрнуто, скоро су довеле две нације у директан сукоб када је Иран напао америчке базе у Катару и Ираку, иако су иранске ракете пресретнуте.

Војне способности

Израел се може похвалити једном од најнапреднијих војски на свету, са најсавременијим ваздухопловним снагама, сајбер способностима и претпостављеним нуклеарним арсеналом.

Иран, иако није толико технолошки напредан, има велики ракетни арсенал, снажне асиметричне ратне могућности и регионалне посреднике који би могли да отворе више фронтова против Израела.

У другом тоталном рату, Иран би се вероватно ослањао на:

1. Ракетне ударе унутар својих граница и од стране својих савезника у Либану, Ираку и Јемену.

2. Поморске операције у Персијском заливу и Црвеном мору, потенцијално усмерене на израелску морску или енергетску инфраструктуру, као што смо видели у Црвеном мору од стране Јемена од 7. октобра 2023. године.

3. Сајбер ратовање ради ометања израелских владиних система, инфраструктуре и финансијских институција.

Израел би, с друге стране, вероватно:

1. Покренуо још ваздушних удара на иранске нуклеарне и војне локације, овог пута без ограничења од стране председника Трампа, јер су САД овај задатак доделиле сопственој војсци.

2. Даље користио сајбер алате за парализу иранских мрежа командовања и контроле. Израел је то постигао у свом Дванаестодневном рату.

3. Мобилисао резервне снаге и распоредио системе противракетне одбране попут „Гвоздене куполе“ и „Давидове праћке“.

Регионалне и глобалне последице:

Други директан рат би имао далекосежне импликације:

Хуманитарна криза:

Хиљаде Израелаца би могле да погину у иранским ракетним нападима и бомбардовањима. Масовни токови иранских избеглица могли би да дестабилизују суседне земље попут Азербејџана, Јерменије, Туркменистана, Пакистана и углавном Ирака.

Цене нафте и глобална економија:

Било који сукоб који угрожава Ормуски мореуз, кроз који пролази две петине светских залиха нафте, могао би изазвати глобалну енергетску кризу, а финансијска тржишта би вероватно доживела озбиљне турбуленције. Ово је избегнуто у Дванаестодневном рату, али можда неће бити случај ако дође до другог рата.

Укљученост других сила:

У другом израелско-иранском рату, Сједињене Државе би могле бити више увучене него први пут, било дефанзивно да би подржале Израел (или превентивно) да би ограничиле иранску ескалацију. Русија и Кина, које обе имају сложене односе са Ираном, могле би играти дипломатске или војне улоге балансирања. Арапске државе би се могле суочити са унутрашњом нестабилношћу јер се јавно мњење и владина политика разликују око подршке Израелу или Ирану.

Ширење сукоба:

Проиранске милиције би могле напасти америчке базе у Ираку. Хезболах, иако ослабљен од 7. октобра 2023. године, могао би покренути нападе великих размера на северни Израел, циљајући велике градове и инфраструктуру. Израел би могао да узврати у Либану, па чак и у другим земљама које уточишта иранске посреднике, проширујући ратну зону.

Одвраћање од још рата:

Упркос потенцијалним даљим окидачима, неколико фактора и даље одвраћа други тотални рат:

1. Узајамно загарантовано уништење: Обе стране разумеју катастрофалну цену другог тоталног рата.

2. Међународни притисак: Глобалне силе, укључујући САД, ЕУ, па чак и Кину и Русију, имају личне интересе у спречавању рата.

3. Унутрашњи притисци: И Иран и Израел се суочавају са значајним домаћим изазовима који чине ратове великих размера непривлачним.

4. Тајне операције: Обе земље могу преферирати ратовање у сенци – сајбер нападе, саботажу и циљане ударе – у односу на други отворени рат.

Закључак: Крхка равнотежа

За сада, други тотални рат између Ирана и Израела није неизбежан, али остаје велика могућност од које регионални и глобални актери морају будно чувати. Сукоб обликују дубоко укорењена идеологија, стратешко ривалство, еволуирајући геополитички пејзаж, па чак и некохерентни жар религиозне есхатологије и библијских пророчанстава! Иако обе земље поседују војна средства да нанесу даљу озбиљну штету, трошкови – људски, економски и политички – били би запањујући.

Спречавање другог рата између Ирана и Израела захтева одрживу дипломатију, снажно одвраћање и међународно ангажовање усмерено на смањење тензија. Улог је превисок да би погрешне процене или равнотежа превладали.

🔴 ОДРИЦАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ: Задржавам своје право из Првог амандмана да будем у могућности да изразим своје личне ставове о различитим питањима, посебно онима која су контроверзна. Не промовишем, никада нисам, нити ћу промовисати ничију „пропаганду“. Ја сам критичар који подржава једнаке могућности и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски настројен амерички научник чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Непрестано се водим Јованом 8:32 који каже: „Истина ће вас ослободити“. Као такав, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, телевизијских интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, објављених чланака итд. (који су сви у мом личном својству) представљен је ИСКЉУЧИВО као моје сопствено мишљење. Стога, моје ставове не треба погрешно тумачити, погрешно карактерисати и/или погрешно тумачити као изјаву о промоцији (у име) БИЛО КОЈЕ особе (особа), БИЛО КОЈЕ политичке идеје, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе и/или БИЛО КОЈЕ земље. Било какве тврдње супротног су категорички нетачне и представљају погрешно представљање чињеница и сматрале би се клеветом и увредом, тј. увредом мог личног карактера и јавне личности. Ја једноставно користим своје право из Првог амандмана као поносан амерички грађанин, а то је слобода говора и слобода мисли.

资料来源：中心的地缘战略的研究