该问题与科索沃和梅托希亚是一个问题最大的国家和国家利益为塞尔维亚。 他是直接关系到违反国际法和《行动的北约联盟国家，当时他们在他们的权力。 自那以来，国际情况已经发生了剧变。 在今天的条件下，美国的项目为科索沃的独立是不可持续的。 正是出于这个原因，我们正做出巨大努力来结束这一问题，并迫使塞尔维亚领导人通过"布鲁塞尔纲领"放弃它的领土。
Онлине трибина под насловом “Нормализација односа арапских земаља с Израелом и будућност Палестине” одржана је у петак, 7. маја, а цео снимак можете погледати на: https://www.facebook.com/IbnSinaSarajevo.
С циљем подршке правима палестинског народа и на иницијативу Имама Хомеинија (р.а.), утемељитеља исламске револуције Иран, посљедњи петак у месецу Рамазану се обележава као светски дан Кудса. Данас више од 80 земаља света обележава овај дан.
已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究
Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.
САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.
Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.
Пише: Милош Здравковић
Шах је филозофија живота. Када слаб играч одигра добар потез, пустите га да се разигра и ствари дођу на своје. Аналогно са тим треба посматрати потезе са краја деведесетих, када је Западна половина планете, чинило се тада бесповратно завладала светом.
Двадесетак година касније, победници хладног рата покрећу такозвано „Арапско пролеће“ које је неочекивано донело јачање положаја и улоге „безбожних“ Руса и Кинеза у арапском свету какав није забележен од седамдесетих година прошлог века, али овога пута уз вољни пристанак и сагласност арапских држава.
已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究
Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.
Пише: Милош Здравковић
Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?
Пише: Милош Здравковић
Нетанијаху, Ердоган и Абас нису били у Москви да би уживали у чарима михољског лета, већ да би са Путином продискутовали нове реалности на Блиском истоку.
Готово већина кључних информација из света протеклих недеља се тиче ситуације у Сирији, земље преко које велике регионалне и светске силе, помажући владине снаге или исламистичке побуњенике, покушавају трајно да „зацементирају“ свој утицај на Блиском истоку. Ових дана сведоци смо великог повратка Русије на блискоисточну позорницу.
Показало се да је овогодишња јесења сезона од кључне важности на Блиском истоку. Муслимани прослављају Бајрам, празник жртве, Јевреји Дан очишћења, док се православци радују рођењу богородице Марије. Помало изненађујуће, најважније место разговара о Блиском истоку је Москва, где је Путин примио у низу израелског премијера Нетанијахуа, палестинског председника Махмуда Абаса и турског владара Ердогана. Они нису дошли да уживају у михољском лету у Москви, иако је овај град доста привлачан у ово доба године.
Пише: Милош Здравковић
Секташки конфликти на Блиском Истоку могу се третирати као ривалство две гране/верзије ислама: Шиита и Сунита. То је реалност која постоји. Ипак ствари су мало компликованије. Јединство Сунита представља мит – земље које чине Сунити су дубоко подељене око разних питања. А Шиити, чија је снага порасла од раних 1990-их, ипак пате од незаобилазних ограничења као мањинско муслиманско становништво.
Демографски изазов
Заиста, највећа препрека шиитској доминацији јеста демографија. Више од три четвртине свих Муслимана практикује сунитску верзију Ислама. Према свим релевантним показатељима, постоје само четири земље са већинским шиитским становништвом: Иран, Азербејџан, Бахреин и Ирак. Истини на вољу постоје и земље које имају значајну шиитску мањинску популацију: Јемен, Кувајт, Саудијска Арабија, Авганистан, Пакистан, Турска… Шиити такође чине највећу верску групу у Либану и чине око 20 процената од око 150 милиона муслимана у Индији.
