Пише: Драгош Вучковић, економски стручњак Центра за геостратешке студије
Обично се код нас убрзан развој малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) оправдано повезује са нашим уласком у процес транзиције, у којој су они постали значајан економски фактор, данас са преко 360.000 ентитета, који запошљавају око 930.000 радника. То значи 99,9% укупног броја привредних субјеката, који носи преко 2/3 укупног броја запослених нефинасијског пословног сектора (НФПС) или учешће у укупној запослености од 44%. Њихов допринос у бруто друштвеном производу (БДП) је скоро 30%, скоро дупло више у НФПС , учешће у извозу 40%, а у увозу 55%.
Напомена: Текст је објављен у децембарском броју часописа Delovoy Grozny
Неолиберални економски концепт, настао након Другог светског рата, деценијама је успевао да обезбеди сигурност и стабилност западним замљама уз политичке и друге факторе који су томе доприносили.
Пише: економски експерт Центра за геостратешке студије
У марту ове године сам на овом сајту наставио серијал својих текстова који се баве тренутном анализом светске економије, са посебним погледом на Србију и Балкан, а под називом ДА ЛИ ЋЕ 2022 ЗАИСТА БИТИ ГОДИНА ПОЧЕТКА ВЕЛИКОГ ПРЕОКРЕТА У СВЕТУ И КОД НАС?. Протекли период је потврдио веродостојност скоро свих датих предвиђања, те је самим тим у потпуности дао одговор на постављено питање из наслова чланка. Овај ће, као логичан наставак претходног, покушати да такође одговори на круцијална питања будућег нашег опстанка, али у нешто измењенијем и концизнијем духу, без оптерећивања сувишним економским показатељима, којих је током овог серијала текстова сигурно и било.
Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије
Крај прошле и почетак ове године су у свету донели сасвим јасне наговештаје свих очекиваних крупних промена и потреса, о којима сам већ раније у серијалу писао на сајту geostrategy.rs, укључујући и мој последњи текст из септембра прошле године, ВРЕЛО ЛЕТО И ЈОШ ВРЕЛИЈА ЈЕСЕН 2021 ГОДИНЕ. Како се велика већина мојих оцена и прогноза, како економских, тако и политичких, показала сасвим реалним, овде сам желео само да назначим неке тренутне појаве и тенденције у свету и код нас, а које ће нас неупитно водити одговору на питање из наслова овог текста. Можда ће нас исход горућег украјинског рата, међутим, најбрже довести до траженог одговора, са свим својим далекосежним последицама? Тим више што се заправо ради о отвореном сукобу НАТО пакта и Русије, при чему је НАТО заправо инструментализовао Украјину, као свој део и гурнуо је у отворени сукоб са Русијом.
Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? – како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.
Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год. Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.
Уочи прошле Нове године, на овом сајту под називом „Један поглед на 2021 годину“, дао сам своја гео-економска и гео-политичка предвиђања главних токова, са посебним освртом на Србију. С обзиром да су у међувремену у свету и код нас објављени, како званични, тако и незванични, основни економски показатељи привредних кретања за прошлу годину, као и очекивања за ову текућу, сматрао сам да је сврсисходно урадити један пресек крајем првог квартала текуће године. Тим више што су се на обе ове светске сцене, као и код нас, наставила интересантна гибања, а која сам најавио претходним чланком. Да би поређење са претходним радом било што боље, нисам мењао редослед актуелних тема и догађаја.
Полако се ближимо крају ове „Корона“ године, али и године велике економске кризе, страха и неизвесности. Крећу мрачна, па благо песимистичка, па коначно, мада у нешто мањем обиму, и оптимистична предвиђања за наредну годину, скоро свака са више сценарија и варијанти за остваривање, а која се по правилу изражавају у процентима. Овде се, међутим, нећемо бавити разним могућим сценаријима и процентима њиховог остварења, већ ћемо предвиђање засновати на главним тренутним и очекиваним светским економским и политичким токовима и векторима, те наравно њиховом утицају на свеукупну нашу перспективу у следећој години.
Пише: Милош Здравковић
Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један од важних кохезионих фактора савременог света, јесте потрошња и трговина нафтом и њеним дериватима. Слика о мистичној земљи, највећем извознику црног злата са којом сви теже да уђу у савез и из ког нико не жели да изађе, Краљевина Саудијска Арабија, годинама је била савезник на коме се ослањала америчка спољна политика. Онај ко контролише нафту, контролише свет. Тако су барем, пластично, еврофанатици и атлантисти покушавали да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да Западна супрематија нема алтернативу. Испадање из тог система, једног од најважнијих и најутицајнијих елемената, нарушава ионако нестабилну равнотежу глобалне политике и поретка успостављеног после слома СССР-а.
