已经Trifkovic

Драгана Трифковић за eurasia.expert

Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком  децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?

Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским  односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.

Пише: Драгана Трифковић

Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.

Драгана Трифковић за NEWS FRONT

Недавно објављена документа Министарства одбране Велике Британије у вези са догађајима из јула 1995. године у Сребреници, бацају потпуно ново светло на тумачење догађаја за време ратних дејстава у Босни и Херцеговини.

Један од докуменат који је био заведен као службена тајна, написао је Едвард  Акден свом колеги Родерику Лину, приватном секретару тадашњег премијера Џона Мејџора. Допис је послат 11. јула 1995. године с циљем да се премијеру  предоче сви важни подаци о ситуацији на подручју Сребренице.

У руском Центру за науку и културу „Руски дом у Београду“ 6. децембра је одржана конференција „Београдски дијалог – за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“. У раду конференције је учествовала велика делегација из Руске Федрерације на челу са г. Георгијем Мурадовим, председником сталног Представништва Крима при председнику Руске Федерације. Делегацију су чинили и представници кримског парламента и владе, сенатори и посланици Државне думе са Крима, као и представници националних заједница полуострва.

Поред тога, учешће у Београдском дијалогу су узели и представници десетак страних земаља из Немачке, Словачке, Италије, Грчке, Бугарске, Јерменије,Финске и др.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу

Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.

С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.

Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије.  То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.