已经Trifkovic

地缘政治而政治

Јавно мњење у Немачкој постаје све критичније према Вашингтону

Разговор са Мануелом Оксенрајтером, немачким публицистом и главним уредником месечника Zuerst, о немачкој политици, односима Немачке и САД, економији и ставовима јавности у вези са антируским санкцијама као и разлозима украјинског конфликта.

Разговор водила Драгана Трифковић (ДТ)

Мануел Оксенрајтер у Доњецку на конферецији „Донбас јуче, данас, сутра“
经济

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

地缘政治而政治

Судбина Србије, судбина Донбаса

Интервју главног уредника новина "Донецкий кряж и ратног дописника Марине Харкове из Доњецка са Драганом Трифковић, генералним директором Центра за геостратешке студије из Београда. Интервју је објављен у новинама и  политичким порталима у Русији и Донбасу

Марина Харкова

 

Судбина ме је спојила са Драганом Трифковић, и то не случајно. Драгана је наочит храбри српски политичар, политиколог и лидер јавног мњења. Више пута је долазила у Донбас, упркос ратним дејствима, како би помогла не само речима, већ и делима. Темељ њене јасне политичке позиције је јединство и солидарност словенског света и одбацивање агресивног мешања запада у туђу политику. Непријатељска интервенција НАТО је, уз подршку европских структура, изазвала рат и тугу у Југославији и уништила ту земљу. Најокрутнији ударац је нанет Србији. Сада је дошао моменат да Европа убира плодове покорног следовања за погрешним америчким курсом. Тачка гледишта Драгане Трифковић је изузетно занимљива у светлу садашњих дешавања у свету и у Донбасу.

dt-rta-skrin

经济

Учвршћивање енергетских веза Русије и Балкана

Пише: Драгана Трифковић

МОСКВА – Запослени у нафтној компанији „Лукоил“, јуче су у Русији награђени државним и корпоративним наградама на церемонији која је посвећена обележавању 70. годишњице победе у Великом отаџбинском рату.

Награде су додељене заслужнима за допринос развоју енергетског комплекса Русије и компаније и дугогодишњи савестан рад. Признања су уручили г. Владимир Осипов, руководилац Управе председника РФ за државне награде и г. Вагит Алекрепов, председник компаније“Лукоил“.

„Лукоил“ је једна од водећих светских компанија која се бави истраживањем, експлоатацијом и пласманом нафте и гаса. Након куповине „Беопетрола“, српског предузећа за промет нафтних деривата 2003. године, компанија „Лукоил“ послује у Србији под називом „Лукоил Србија“.

地缘政治而政治

Украјински конфликт, почетак нове фазе

Пише: Драгана Трифковић

 

Поново је главна тема у руским медијима, концентрисање украјинске војске и војне технике дуж целе линије фронта у области Донбаса. Према сазнањима Министарства одбране ДНР, Украјина је припремила 90 000 војника који из четири правца треба да изврше напад на Донбас. Иако је формално још увек на снази мировни договор „Минск 2“ у пракси он никада није спроведен. Од почетка војних акција украјинске војске, после насилног преврата власти у Кијеву, цивилно становништво Донбаса је константно изложено артиљеријким нападима и бомбардовању од стране украјинске војске и паравојних формација, које је у последњих пар месеци додатно појачано. У ратна дејства на цивилно становништво укључене су и западне приватне војне компаније, као и професионални војници из НАТО земаља. Према проценама војних стручњака, потенцијални нови напад украјинске војске имао би за циљ преузимање потпуне контроле над ДНР и ЛНР и излазак на границу са Русијом коју тренутно не контролишу. Шансе за реализацију овог сценарија су минималне, с обзиром да је украјинска војска и у досадашњим дејствима претрпела пораз и наишла на јак отпор снага самоодбране Донбаса, односно сада већ формалних војски ДНР и ЛНР. У најновијем покушају да преузме контролу над територијама ДНР и ЛНР, украјинска војска може бити трајно онеспособљена, а линија фронта померена на запад. Уколико украјинска војска доживи пораз у почетној фази напада, снаге самоодбране имају добру шансу да заузму територију читавог Донбаса, односно делове Донбаса који сада нису под контролом ДНР и ЛНР.

国防和安全

Рат у бившој Југославији, неиспричана прича о геноциду над Србима

Драгана Трифковић за Спутник 

 

(SputnikNews.com, 15. 7. 2015)

Руско-западни сукоб око Украјине је наставак геополитичког рата против Русије који су САД започеле 90-их у Југославији, каже Драгана Трифковић за Спутник, кривећи Запад за намерну демонизацију та два народа.

地缘政治而政治

Косово између садашњости и будућности

Драгана Трифковић за BlaueNarzisse.de

После вишедеценијског наметања демократије остатку света, Американци су постали најомраженија нација. Ипак, ако некоме до сада није јасно како изгледа слобода по америчким критеријумима, мора да посети јужну српску покрајину, Косово и Метохију. Нису само споменици и цркве ограђени жицом, ограђени су и људи. За Србе који живе у енклавама, „слобода“ је ограничена на неколико километара у пречнику.

„Милосрдни анђео“

На делу српске територије, направљена је лажна држава уз помоћ НАТО бомби и ОВК терориста. Разлог за прављење ове НАТО „државе“ је жеља САД да стационира војну базу на Косову и Метохији. С обзиром да Србија није доборовољно прихватила ултиматум да буде окупирана, „борци за људска права“ су измислили разлог за интервенцију, како би остварили свој циљ и изградили војну базу. Западни медији су Србију оптужили за геноцид над албанским становништвом, а заправо су објавили фотографије преобучених УЧК терориста, који су погинули при нападу на српске безбедносне снаге. 1999. године НАТО организација је започела агресију на Србију (бившу Југославију), без одобрења Савета безбедности УН, чиме је поништено Међународно право, нарушен установљени светски поредак и уведена владавина силе. Бомбардовање српских градова и цивила, трајало је 78 дана, и током бомбардовања на Србију је бачено преко 40 000 бомби, пројектила и ракета. Коришћено је и забрањено оружје са осиромашеним уранијумом, као и касетне бомбе. У извештају који је за УН саставио тадашњи шеф мисије за просторни програм Бакари Канте, пише да је на Србију бачено преко 10 тона осиромашеног уранијума. Еколошке последице су катастрофалне, и оне су проузроковале епидемију карцинома. Жртве НАТО агресије нису само цивили који су погођени бомбама (2 500 убијених и 12 000 рањених), већ и све жртве опаке болести, као и наредних десет генерација које ће умирати од карцинома проузрокованог осиромашеним уранијумом. То су укратко главне последице удружене агресије 19 држава (САД и Европе) на Србију 1999. године.

地缘政治而政治

Трибина “Руско пролеће- украјинска криза и перспективе Новорусије“

 

У суботу 17. јануара, у Сремској Митровици, одржана је трибина “Руско пролеће –Украјинска криза и перспективе Новорусије“. Трибину су организовали Клуб историчара из Сремске Митровице и удружење Змај Огњени Вук а одржана је у сали Више педагошње школе. Тема трибине био је досадашњи ток сукоба у Украјини, тренутно стање у Новорусији и перспективе за окончање овог сукоба. Вести претходних дана, обнова офанзиве широког опсега украјинских снага и брзо, готово потпуно, колабирање ових офанзивних напора показали су колико је тема о којој је у суботу било речи актуелна.

国防和安全

Систем одбране Србије је под потпуном контролом НАТО

Са пуковником Гораном Јевтовићем за Геополитику разговарала  Драгана Трифковић

ДТ: Поштовани пуковниче Јевтовићу, последњих месеци активно анализирате дешавања у Војсци Србије. Објавили сте низ текстова на политичком порталу Фонд Стратешке Културе, у којима сте читаоцима разјаснили многе недоумице везане за рад Министарства Одбране и Војску Србије. У текстовима сте говорили о NATO „реформама“ српске војске започетим 5. октобра 2000. и споменули сте улогу Бориса Тадића, Драгана Шутановца и Првослава Давинића. Ко је по вашем мишљењу нанео највеће штете војно-безбедносном систему Србије кроз такозване реформе и којим поступцима?

Што се тиче такозваних реформи Војске Србије односно бивше Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе, постоји више фаза које су започете одмах након 5. октобра. Потребно је напоменути да то није био случајан ad hoc процес, него врло вешто вођена планска активност.

Прво су кренули са такозваном реорганизацијом  што је далеко нижи ниво, да би онда отворено кренули у реформу. Реформа је подразумевала потпуно преобликовање система, радикално смањење бројног стања људства, борбених састава и јединица, односно, увођење сасвим нових правила непознатих у нашој дотадашњој пракси, којима је процес започет, скоро па од нуле.

国防和安全

Нова руска армија

Пише: Драгана Трифковић

 

Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.  

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

滚动至顶部