Пољска је једна од држава ЕУ која трпи велике последице због сукоба у Украјини. Од како је почела руска интервенција у Украјини крајем фебруара ове године, велики број Украјинаца се упутио у Пољску да тамо пронађе сигурност и побегне од рата. У почетку је већина грађана Пољске имала доста емпатије према украјинским избеглицама, али када је ситуација почела да оптерећује систем у овој држави, околности су се промениле.
Слична ситуација је и у другим европским државама чији грађани осећају несигурност због актуелне енергетске кризе која оптерећује читаву економију, а социјална помоћ за избеглице из Украјине ствара велике издатке који додатно притискају буџете.
Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права
У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија
Пише: Милош Здравковић
У хладним водама крај Борнхолма, данског острва на Балтичком мору, одвија се сложена игра мачке и миша. Флотила руских бродова жури да заврши изградњу Северног тока 2, гасовода дужине 1.230 км (две цеви капацитета по 27,5 милијарди кубика) који би удвостручио капацитет директне испоруке гаса од Русије до Немачке. Преостало је да се изгради мање од 150 км. У међувремену, америчка влада, нова као и стара (Трампова) подржана законодавством о санкцијама, циља компаније које су умешане, директно или индиректно у изградњу овог гасовода. Како сага улази у своју завршницу, судбина цевовода може зависити од исхода ове трке.
Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.
Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council
Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council
На платформи Међупарламентарне комисије за људска права одржана је видео конференција „Сирија-колевка хришћанства“.
Конференцијом је председавао г. Валдемар Хердт, народни посланик немачког Бундестага из редова Алтернативе за Немачку, који је уједно и иницирао одржавање ове конференције.
У раду конференције учествовало је преко тридесет посланика, високо позиционираних политичара и експерата из шест држава.
Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
У Москви је 10. марта одржан округли сто на тему: Русија-Балкан на ком сам говорила о актуелној ситуацији на Балкану. Већи део мог излагања био је посвећен питању Косова и Метохије, због тога што то и јесте један од највећих проблема Балкана. Главне тезе из мог излагања објављене су на порталу руског агенства Регнум: „Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је важећа Резолуција 1244 која на међународном нивоу потврђује надлежност Србије над овом територијом. Западне силе покушавају да изманипулишу међународно право и доведу ово питање до краја на штету државних и националних интереса Србије.
Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Пре шеснаест година на Косову и Метохији је организован погром над преосталим српским становништвом. У року од два дана порушено је око 800 српских кућа, спаљено је 35 верских објеката и протерано преко 4 000 Срба.
Посланик опозиционе партије Алтернатива за Немачку, Петр Бистрон, члан Комитета за спољне послове Бундестага, жестоко је напао немачку партију „Зелених“ током расправе 16. јануара.
На дневном реду немачког парламента су били предлози за затварање америчке војне базе Рамштајн (предлог је поднела Левица /Die Linke) и предлог за забрану употребе војне базе за убиства која крше међународно право (предлог је поднела партија Зелених/ die Grünen).
Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом
– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?
Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком 2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.
