Пише: Пол Крејг Робертс
Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.
Случај Газа је већ одавно прерастао оквире трагедије једне нације, ово су сада померања тектонских геополитичких плоча. Саудијска Арабија, исламски свет разумљиво, неће претерано јавно и гласно причати о методама узвраћања ударца, али дефинитивно ових дана разматрају све што имају.
У организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (CIRSD), у Београду је 30. јануара одржана дискусија под назовом „Зима нашег незадовољства“ у којој су учествовали председник CIRSD-а Вук Јеремић и професор Универзитета Колумбија, Џефри Сакс.
Државни секретар Бајденовог режима, Блинкен, блокирао је преговоре између Русије и Украјине изјављујући да је циљ америчке политике да се Русија истера са враћених територија, укључујући Крим.
Бајденова изјава да ће САД користити нуклеарно оружје против ненуклеарних претњи, као и сазнање да је америчко нуклеарно оружје распоређено у близини Русије, приморавају Путина да одустане од обећања да неће први употребити нуклеарно оружје.
Другим речима, за разлику од Хладног рата у 20. веку, данас постоји окидач за нуклеарни рат. Људи који кажу да је нуклеарни рат немогућ јер не би било победника, не знају о чему причају. Ратови су производ људи, а људи су емотивни и глупи. Превише греше. Тако људи функционишу.
У САД се 8. новембра одржавају избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената. Већина америчких бирача ове изборе сматра изузетно важним за будућност земље. Избори се одржавају на половини мандата председника Бајдена, чија популарност је веома ниска. У великој мери гласањем на предстојећим изборима бирачи ће оценити досадашњи рад председника Бајдена који заступа политику Демократске странке. Друштво у Америци је поларизовано, а атмосфера је доста напета услед великог незадовољства. Према истраживањима Ројтерса и Ипсоса из августа ове године чак 69% Американаца сматра да држава иде у погрешном правцу. Пре свега Американци су незадовољни економском ситуацијом која је проблематична у погледу високе инфлације чији раст се наставља, што резултира и високом ценом енергената и хране. С друге стране Централна банка САД (Федералне резерве) стално подиже каматне стопе, што отежава куповину кућа, аутомобила и друге робе. Председник Бајден није успео да поправи економску ситуацију након пандемије, што је било једно од предизборних обећања. Овај фактор може имати пресудну улогу у томе како ће се гласачи изјаснити.
Препорођена Русија
Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.
Драгана Трифковић за РЕГНУМ
„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.
Након временске дистанце од преко пола године од мојих текстова на овом сајту, „Један поглед на 2021. годину“ из децембра 2020 год. и „Суморна и злослутна зима 2021. године“ из марта ове године, сматрао сам да је време за нови пресек и сумирање досадашњих предвиђања економских и политичких кретања, како светских, тако и наших. Редослед обрађиваних тема је делимично сада коригован, те је најновији пресек економија незападног света, пре свега Русије и Кине, сада дат у оквиру првог поглавља. Генерално, у значајном обиму предвиђања су се показала тачним и реалним, осим, очигледно темпа и динамике одређених економских и политичких кретања и догађања у свету и код нас, али је то свакако, у претежном обиму, било условљено продуженим дејством текуће пандемије, а чије кретање је скоро немогуће предвидети. Сви су изгледи да ће се најављена динамика тектонских потреса само пролонгирати за годину дана од предвиђеног, односно на пролеће и лето 2022 год., са потпуно нејасним временским трајањем, можда, у неким облицима, и до 2025 год. Оно што је сигурно, те тектонске промене ће изменити постојећи свет до непрепознатљивости, доносећи сасвим нову констелацију светске економске и политичке моћи, а које ће се и те како одразити и на сам Балкан и Србију.
Ретко је Француска знала за такво понижење. Аустралија је у четвртак (16. септембра) најавила отказивање уговора од 56 милијарди еура потписаног 2016. о испоруци 12 подморница најновије генерације, у корист британске и америчке технологије.
У Ке Дорсеју (седишту француске спољне политике) жале се на „на веома лоше вести због непоштовања дате речи“ и „озбиљну“ одлуку у смислу међународне политике.
„Једнострана, брутална, непредвидива одлука која много личи на оно што је господин Трамп радио“, занео се министар за Европу и спољне послове Жан Ив Ле Дриан, видно бесан на америчког савезника који је управо узео уговор века њему, тј. Француској.
