美国

Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Америчка спољна политика се дефинише дугорочно, и њени циљеви се не мењају у зависности од тога да ли ће у Белој кући седети демократа или републиканац. То је и став бившег конгресмена Рона Пола који је рекао: „Без обзира за кога гласали, дубока држава побеђује“.

За време Доналда Трампа, односи САД и Русије су доведени до најнижег нивоа увођењем још већих санкција од претходних власти, чиме је Трамп желео да се оправда од оптужби да је повезан са Русијом.

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

На претходним председничким изборима у САД 2016. године Доналд Трамп је победио противкандидата Хилари Клинтон, захваљујући електорским гласовима, упркос томе што је Клинтонова имала већи број укупних гласова.

Овога пута је Џо Бајден однео победу. Иако је Доналд Трамп изнео тврдње да су избори покрадени, он ће се на крају помирити са одлуком Врховног суда који је одбацио такву могућност. Да Доналд Трамп није спреман на превелику борбу и жртву, показао је и током свог четворогодишњег мандата. Од обећања које је дао америчком народу 2016. године и претњи које је упутио својим политичким противницима, није испунио много тога. Супротно није могло ни да се очекује од њујоршког милијардера, најбогатијег председника у историји САД. Трамп је вешто искористио своју политичку амбицију да буде на челу САД, у правом тренутку када се створила потреба у америчком друштву да дође до промена.      

Пише: Драгана Трифковић

Месецима уназад, цео свет са неизвесношћу и неверицом прати предизборну кампању и ситуацију у САД. Председнички избори који се одржавају 3. новембра, треба да одреде ко ће наредне четири године седети у Белој кући. Доналд Трамп претендује на још један четворогодишњи председнички мандат и уверен је да ће бити поново изабран. Његов противкандидат Џо Бајден, није ништа мање убеђен да ће однети победу.

Пише: Милош Здравковић

Иако медији, “стручњаци”, изборни стратези типују на победу Бајдена, победиће Трамп!

Џозеф Бајден, кандидат демократа, према већини процена, треба да оствари убедљиву победу на изборима 3. новембра 2020. То је мантра америчких мејнстрим медија, које радо преносе и наша „средства информисања“.

Члан Вишег савета Сверуског покрета „Силна Русија“, заменик председника Координационог савета невладиних организација Русије, Максим Бардин, на округлом столу „Изборна кампања за председничке изборе у САД: од номинације до дебате“, одржаног у Дому друштвених организација, изразио је мишљење да се Доналд Трамп на месту америчког председника показао као највећи популиста и демагог.

Пише: Хамид Дабаши

Поново је сезона председничких избора у САД-у и поново су прогресивни критички мислиоци којима је стало до будућности човечанства у дилеми – да би се решили поквареног Доналда Трампа и његових корумпираних породице и пријатеља, треба ли или не гласати за још једног корпоративног либерала, Џоа Бајдена. То је већ виђено, повратак старог филма Бескрајни дан: тако је било са Трампом и Хилари Клинтон прошли пут, и тако је поново са истим Трампом и још горим Бајденом сада.

Драгана Трифковић за VZGLYAD.AZ

Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?

Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.

Пише: Дејан Мировић

Александар Вучић је,са Авдулахом Хотијем у присуству Доналда Трампа, 4. септембра у Белој кући закључио споразум под називом Економска нормализација (Вашингтонски споразум). Споразум је закључен у изобичајеној форми, која се према академику Чавошком, користила од Вестфалског мира 1648. до XIX века када уговорене стране нису желеле (или могле због географске удаљености) да ставе заједнички потпис на документ. Вашингтонски споразум није економски споразум. Отварање канцеларије америчке IDFC у Београду и помињање будућих аутопутева између Приштине, Мердара и Ниша су, у суштини, само писмо са намерама.