乌克兰

地缘政治而政治

Међупарламентарна комисија за људска права Бундестага: Украјина уводи цензуру и крши људска права

Званична изјава Међупарламентарне комисије за људска права

  • посланичка група AFD

У ВЕЗИ СА УКИДАЊЕМ ТРИ ТВ КАНАЛА, дејствима украјинске државе на пољу слободе говора и разноврсности медија

科学和社会

"满足所有需求"-乌克兰总理作出承诺主教君士坦丁堡

乌克兰总理Denis shmigal公寓分布是30。 十一月在君士坦丁堡会议与所谓的普世牧首巴塞洛缪。 他是伴随着其他几个部长领袖和精神领袖,从有争议的教堂结构的"东正教教会的乌克兰"(PCP). 详细的会议变成已知的最近。 总理保证宗主教君士坦丁堡,基辅准备实施的所有措施,君士坦丁堡牧首辖区要求用于加强最高同时在线帐户.

地缘政治而政治

Да ли је смрт Кернеса, градоначелника Харкова у клиници «Шарите» случајна?

Преносимо: Балканска геополитика

Смрт градоначелника Харкова Генадија Кернеса догодила се као гром из ведра неба, иако је већ дуже био на лечењу у познатој берлинској клиници „Шарите“. Међутим, извештаји рођака и пријатеља о његовом здравственом стању уливали су одређени оптимизам.

地缘政治而政治

Зашто Србија прогони своје добровољце који се боре у Донбасу?

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.

u0410u043bu0435u043au0441u0430u043du0434u0430u0440 u041bu0443u043au0430u0448u0435u043du043au043e u0438 u041cu0430u0458u043a u041fu043eu043cu043fu0435u043e (u0424u043eu0442u043e: u00a9Fars News)
地缘政治而政治

Да ли је Лукашенко изабрао Јануковичев пут ?

Пише: Милош Здравковић

Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршен. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу.

地缘政治而政治

Политички крај Петра Порошенка

Пише: Милош Здравковић

Председнички избори одржани су у Украјини 31. марта 2019. Други круг је заказан за 21. април 2019. године. Невероватна је чињеница да медији готово да и не помињу ове изборе, посебно када се ради о држави која броји 45 милиона становника.

На изборима је било укупно 39 кандидата. Пошто ниједан кандидат није добио апсолутну већину гласова, одржаће се други круг између два најбоља кандидата, Володимир Зеленског и Петра Порошенка.

地缘政治而政治

Избори у Украјини, агонија без краја

Драгана Трифковић за NEWS-FRONT

 

Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.

科学和社会

Како двоструки стандарди украјинског национализма прете Европи, питање аутономије Русина

Пише: Александар Куза

 

«Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці» (препев на српски: Изгинуће наши непријатељи, као роса на сунцу. Владаћемо и ми, браћо, у својој домовини.) – то су речи из званичне химне Украјине, одобрене 2003. године. Шта можемо да очекујемо од државе, која у главној песми земље законски одређује агресију, љутњу и раздвајање? Чак и Русија, коју неки окривљују за агресивну политику, није вратила речи химне СССР-а, задржавајући само музику Александрова из совјетске ере.

地缘政治而政治

Зашто Путин не интервенише у Украјини?

Пише: Милош Здравковић

Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.

Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, Саудијска интервенција у Јемену, али из разлога Западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе.

滚动至顶部