07 1月
科学和社会

Опет о Косову

Пише: Драгана Трифковић

„Дуготрајно
робовање и рђава управа могу
толико збунити и унаказити
схватање једног народа да здрав
разум и прав суд њему отанчају
и о с л а б е , д а с е п о т п у н о
извитопере. Такав поремећен
н а р о д н е м о ж е в и ш е д а
разликује не само добро од зла,
него и своју сопствену корист од
очигледне штете.”

Иво Андрић

Наш пораз је толико свеприсутан и широко прихваћен, да је постало недопустиво мислити другачије. Он не сме ни да се помене као такав, јер по многима представља победу коју треба да прославимо уз прихватање реалности.


Невоља је једино у томе што не можемо да узмемо одређени датум за прославу, с обзиром на то да реалност прихватамо постепено у дужем временском периоду (према утврђеној америчкој стратегији), па смо због тога остали ускраћени за спонтану прославу на улицама Београда.
Постоје шансе да сами произвољно одредимо неки датум, и да као одговорна држава уприличимо општенародно весеље због предаје Косова и Метохије. То је реалност.
Повод за овакав наслов, надовезао се на разговор о КиМ који сам пре пар дана имала са познаником, а који је он започео. Наиме, од раније ми је познато да многи људи које срећем избегавају разговор на ту тему, а неки од њих су ми и отворено замерили да сам напорна. На обострано задовољство разговоре смо свели на: добар дан – добар дан. Међутим, на моје изненађење приликом последњег сусрета уз поздрав ми је упућено и следеће: “Шта хоће више ти Срби са Косова?” Одговорила сам: “Хоће право на живот, и све оно што им је по Уставу Србије загарантовано.” Ту се разговор завршио, али сам данима након тога размишљала о презиру са којим је то питање било постављено и о односу појединаца и народа у целини према сународницима. Постоје различити мотиви за толико непријатељство према Србима са Косова и Метохије (мислим на Србе са КиМ који су остали привржени Србији, а не партијама на власти или пак косовској “власти”).

Continue reading

06 1月
科学和社会

Поновљени избори на северу КиМ

Пише: Драгана Трифковић

 

Српски народ је најснажнији онда када га отпишу, када мисле да је уништен, потпуно дотучен, када су сигурни да не постоји икаква шанса за његову будућност. Толико пута се кроз историју дешавало, да нас ти „цивилизовани“ европски народи нападну као какве звери на самој самрти, када смо толико измучени дугогодишњим мукама и када су нам толико тога натоварили на леђа, да немамо снаге да се усправимо. Међутим, крајња граница издржљивости никада није утврђена. Србија има ту моћ да се из праха уздиже. Сва снага њена, крије се у најдубљој јами. Због тога је презиру, али са страхом.

Да ли смо данас поново у фази, када се српском народу задају завшни ударци. После дугогодишњих сукоба, ратова, бомбардовања, санкција, распарчавања, убиствене транзиције, пљачке и отимања, дошли смо до концентрационих логора. Север Косова и Метохије, опасан је дебелом жицом. Власт из Београда не бира методе, јер непослушни Срби морају по сваку цену да се интегришу у „институције“ којима управљају терористи, на отетој српској територији. Држава је решила да се обрачуна са својим народом, зато што народ поштује Устав. Властодавци из Вашингтона и Брисела, положили су све наде у њих. Они који знају шта се ту дешава, немају недоумица у вези тога шта нас даље чека.

Continue reading

06 1月
科学和社会

Представа медијске ревакцинације

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

Медији последњих дана, информишу јавност о многобројним хапшењима извршеним од стране полицијских органа. На сцени је озбиљан обрачун са криминалом, корупцијом и насиљем уз пуну сагласност и подршку свих владајућих структура.

И у новинама и на телевизији објављени су исти наслови: Ухапшена бивша директорка РЗЗО,  Ухапшен директор Југохемија фармације, Ухапшена краљица сплавова, Ухапшен потпредседник ФСС-а, Ухапшено пет официра ЈСО-а.

 

CIRCENSES (NON PANEM)*: Неупућени у компликоване прилике у Србији, схватили би озбиљно претходне наводе. Међутим, већем делу јавности јасно је о чему је реч: Представа је почела. Ова представа игра се у оквиру традиционалног фестивала: Избори. Датум избора још увек није објављен, али су сви показатељи почетка, рекло би се прљаве кампање, ту. С обзиром да главни глумци ове представе нису успели да остваре значајне резултате рада у претходном периоду текућег мандата, принуђени су да до завршетка рока надокнаде изгубљено време. То је суштински разлог почетка ове политичко-позоришне представе која се финансира из државног буџета уз одређене донације из иностранства. Она има за циљ да прикаже успехе рада ове Владе, супротно реалности, па је самим тим илузионистичког карактера. Како се продуцент, а и главни глумци воде макијавелистичким принципом „циљ оправдава средство“ у овој игри је све дозвољено. У том смислу су одабрани глумци за споредне негативне улоге, пошто сви главни глумци глуме позитивне ликове. Тактика је мање више позната из ранијих представа. Једна од водећих улога од самог почетка, додељена је полицији. У овој улози се преплићу позитивне и негативне одлике исте, али је она осмишљена тако да у завршном чину, остави позитиван утисак. Негативне карактеристике односе се на део улоге који се тиче ограничавања слободе кретања грађана (супротно Уставу РС, члан 39. слобода кретања) и део улоге везан за забрану протестовања грађана (такође супротно Уставу РС, члан 54. слобода окупљања).

Continue reading

06 1月
地缘政治而政治

Србија, ни на Западу ни на Косову

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

Највећа претња међународној стабилности је борба за слободу и људска права. Звучи парадоксално, међутим са овом констатацијом ће се сложити многи народи, којима је „демократија“ стигла у виду бомби и који су ослобођени окупацијом. Иза пароле борбе за демократију, крију се економски и политички интереси, одређених великих сила. То је прави разлог агресије, коју западне силе спроводе над одабраним земљама. Србија је на несрећу већ годинама међу одабранима.

 

ЗАПАД

Појам „западна демократија“ некада је означавао најразвијенији вид демократског уређења друштва. Политиком двоструких стандарда, интервенционистички Запад је релативизовао све вредности за које се залаже (искључиво на речима). Борба за „људска права“ одређена је потребом освајања ресурса и наметањем неолибералног капитализма у коме сва права уживају одређене интересне групе. У макијавелистичкој борби западних сила за ресурсе и тржишта, нације и државе су колатерална штета.

Концепт неолибералног капитализма и потрошачко друштво, уз неконтролисано  задуживање фиктивним новцем, довели су економију САД и ЕУ до ивице понора. Највећи терет економске кризе подносе најугроженије категорије друштва, док креатори кризе покушавају да пронађу нова тржишта (могло би се рећи ратишта). САД и ЕУ су уложиле огроман новац пореских обвезника, како би спасиле приватне банке. То је довело до апсурдне ситуације где су поједине земље ЕУ у опасности да банкротирају спашавањем пропалих банака. Док све више земаља ЕУ упада у дужничке кризе, решење светске економске кризе се не назире (1). Колико су опасне замисли САД и ЕУ, говори и чињеница да рецесију и огромну незапосленост „решавају“ штампањем додатног новца и малверзацијама (2). Треба имати на уму да је штампање долара (без покрића), у надлежности приватне фирме (Федерални резервни систем), која остварује приходе по том основу. Оваква позиција ФРС а омогућава утицај на светску економију и пружа могућност манипулације финансијским кризама.

Continue reading

06 1月
国防和安全

Рат у Сирији, Русија и ми

Пише: Драгана Трифковић

Узрок сиријског сукоба

Арапско пролеће је проузроковало серију потреса на Блиском истоку и северу Африке, којима су ове области дугорочно дестабилизоване. Након смене режима у Тунису и Египту, поделе Судана, гушења протеста у Јемену и Бахреину, у Либији je извршена војна интервенција. Исти сценарио задесио би и Сирију, да Америка није наишла на отпор. Русија и Кина су ставиле вето на резолуцију СБ УН о Сирији, коју су западне земље предложиле, у циљу рушења власти Башара Ал Асада. С обзиром да је Запад одавно одбацио право и увео владавину силе, то их није спречило у намери да смене легално изабран сиријски режим и инсталирају марионетску власт која би испуњавала све њихове захтеве. Захваљујући непоколебљивом ставу, политичкој и дипломатској борби Русије, чији захтев је решавање сукоба мирним путем уз поштовање суверенитета Сирије, Америка је морала да одустане од својих планова.

Недавно је у Вашингтон посту, Мајкл Абрамовић (Michael Abramowitz) председник центра за спречавање геноцида при Музеју холокауста у Вашингтону подсетио на америчку доктрину: „Државе морају да заштите властито становништво од геноцида, ратних злочина, злочина против човечности и етничког чишћења, и морају да предузму акцију како би помогле другим државама чије владе не могу или неће да заштите властито становништво. Свет посебно има одговорност да интервенише онда кад  државе саме спроводе насиље масовних размера над сопственим становништвом, какав је случај несумњиво у Сирији где је по међународним проценама убијено више од сто хиљада људи, више од пет милиона измештено из својих домова, а више од два милиона се нашло у избеглиштву пред ратним злочинима међу којима је и употреба хемијског оружја као најдрастичнији појединачни злочин у насиљу које траје већ две године“(1).

Догађају на Блиском истоку и северу Африке, нису нимало случајни, нити се ради о случају који Абрамовић пропагира. Напротив, они су инспирисани и контролисани од стране САД и чине део стратегијског плана Велики Блиски исток, који је смишљен ради остваривања америчке империјалистичке политике (2). Као што је познато из историје прошлих сукоба, западне силе не бирају средства за остваривање својих циљева. Жртве рата и уништена будућност неке земље, представља само узгредну штету (Србија, Ирак, Либија итд.). Подаци које је Мајкл Абрамовић навео о броју жртава су тачни, али је све остало више него проблематично (3).

Continue reading

06 1月
地缘政治而政治

Страни агенти у борби за „демократију“

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

Тиранија је навика која прелази у потребу
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за „демократију, људска права и слободу“. Агресија на друге суверене државе, назива се „хуманитарном интервенцијом“ и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за „демократијом“, која сеже још из доба колонијализма.
У данашње неоколонијалистичко време, политички је некоректно употребљавати прецизне изразе, јер је политички „оправдано“ штитити интересе империјалиста. У том циљу установљени су двоструки стандарди, који чине суштину стратегије спољне политике западних земаља. Један од главних ослонаца такве политике су тзв. невладине организације (НВО), које финансирају њихове владе. Сам назив је у потпуном складу са заменом теза и доктрином „политичке коректности“. Уз њих велику улогу имају и „независни“ тј „слободни“ медији, осмишљени да помогну у насилном увођењу „демократије“ (1).

Continue reading

05 1月
地缘政治而政治

Еврофанатизам и национални интереси

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

Док је економија Европске уније у све озбиљнијој рецесији, Србија све више задужена и деградирана, власт у Србији и даље промовише сигуран пут ка ЕУ као решење за економске и све друге проблеме. Упркос упорном представљању лажне слике, подршка грађана Србије европским интеграцијама је оправдано на најнижем нивоу у последњој деценији, како због односа ЕУ према Србији, тако и због растућих проблема и кризе са којом је суочена Унија. Циљ људи у врху српске власти је заправо остваривање личне користи, и то је полазна тачка за све кораке у њиховом политичком деловању. У том смислу су национални и државни интереси у другом плану. Док се води политика одрицања од националних интереса, на европске фондове се посматра као на нов извор прилива новца за трошење.

Continue reading

03 1月
经济

„Чишћење Србије“

Пише: Драгана Трифковић 

Акција Очистимо Србију, успешно је спроведена у јуну ове године. Ово је друга година за редом, како се спроводи организовано уклањање ђубрета на територији целе Србије. У акцији коју је покренуло Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, према речима ресорног министра, ове године је учествовало око 290.000 волонтера, што је премашило сва очекивања. Одзив грађана, који су добровољно уложили време и рад за заједничко добро, је без сумње, за сваку похвалу.
За осуду су, насупрот, многи потези које је Министарство животне средине, рударства и просторног планирања начинило у вези са овом акцијом, а проучавањем рада овог министарства нашли би се докази за бројне злоупотребе службеног положаја, под условом да у Србији постоје правосудни органи који би се тиме бавили.
Већ извесно време Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, бави се промоцијом која за циљ има подизање свести јавности о здравој животној средини. Намера је потпуно легитимна, међутим проблематичан је начин промоције а у крајњем случају ефекти, чијим разматрањем се стиче утисак о суштини проблема. Проблем је потребно интегративно посматрати, с обзиром да је повезан са проблемима нашег друштва у целини.

Continue reading

03 1月
地缘政治而政治

Уочи посете Николића и Вучића Русији

Пише: Драгана Трифковић

Онај који себе данас незванично и неоправдано назива господаром света морао би да зна да нити је заиста најјачи, нити да му тренутна позиција даје за право да угњетава друге народе, државе и вере. Сведоци смо да је једном народу са Балкана територија распарчана од стране тих великих сила, а да се тај народ и даље сматра џелатом а не жртвом, кривцем а не оштећеним.

 Владимир Владимирович Путин

На позив председника РФ Владимира Путина, председник Србије Томислав Николић одлази у посету Москви 21. маја, а како је саопштено из Председништва са њим ће путовати и први потпредседник Владе Александар Вучић. Очекује се да ће тада бити потписан споразум о стратешком партнерству Србије и РФ (1).

Иако су доласком Владимира Путина на власт створени услови за добру сарадњу две државе, она није ни близу остварила своје могућности. Разлоге треба тражити у смеру српске политике након 5. октобра 2000. године, као и посвећености Русије решавању унутрашњих проблема у првим годинама Путинове владавине. Време које је Русија искористила да се врати на место велике силе, Србија је прокоцкала на сопствене поразе. У периоду када се појавила потреба за бољом међусобном сарадњом на обострани интерес, Србија је већ имала инсталирану проевропску већину.

Противтежа безалтернативном путу у ЕУ могла је да се створи сарадњом са земљама у успону (БРИКС), посебно Русијом као најближим савезником. Такво опредељење би Србији обезбедило јаку политичку подршку у очувању територијалне целовитости (посебно се односи на Космет) и решавању других међународних проблема (Хашки трибунал), као и економску стабилност кроз инвестиције и извоз на руско тржиште на основу Споразума о слободној трговини са РФ.

Continue reading

03 1月
地缘政治而政治

Србијом владају страни амбасадори

 已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

„Ко далеко оде са ђаволом у шетњу,
тешко се враћа на прави пут“.
Николај Велимировић

Пресудан утицај на српску политику данас имају страни амбасадори, чија реч је неприкосновена. Дипломатија је у претходним годинама суштински променила установљена правила и дипломатске кодексе, барем у Србији.
Супротно Међународном односно Дипломатском праву и Бечкој конвенцији, страни амбасадори су почели да се баве унутрашњом политиком земље у којој су гости. Забрињавајућа чињеница је да се Србија потпуно препустила немилости угошћених странаца, који се овде понашају онако како се ни у својој кући не би понашали. Отворене претње, уцене и недобронамерне критике, постале су свакодневница као шаблон понашања оних који ногом отварају врата када крену у госте. Тако смо имали прилике да у медијима чујемо многобројне изјаве страних дипломата, које недвосмислено задиру у унутрашња питања Србије, и јасно рефлектују њихов однос према Србији.

Да се подсетимо неких изјава дипломата:

Андреас Цобел, бивши амбасадор Немачке, април 2007.
„Проблем Косова треба решити што пре, јер би се могао отворити проблем у Војводини и Санџаку.“
Алфред Гузенбауер, аустријски канцелар, април 2007.
„Ми подржавамо ДС, Бориса Тадића и његове људе у Србији.“
Камерон Мантер, бивши амбасадор САД, мај 2008.
„СПС у коалицији са ДС-ом може да допринесе европској будућности Србије.“
Чарлс Крофорд, бивши амбасадор Велике Британије, јул 2010.
„Не можете да кажете да желите северно Косово, а да задржите Прешевску долину.“
Жан-Франсоа Терал, бивши амбасадор Француске, јул 2010.
„СПС и ДС су рекли да ће да сарађују. Дајемо им кредит и чекамо резултате.“
Мери Ворлик, амбасадор САД, септембар 2011.
„Власти у Србији треба да учине све што је у њиховој моћи да и ове године омогуће одржавање успешне и безбедне Параде поноса.“
Волфрам Мас, амбасадор Немачке, децембар 2011.
„Постоји држава Србија и држава Косово, и проблем је решен.“

Continue reading