Иран Archives

01 4月

Асад је морао да изабере, да ли je ово његов најхрабрији потез до сада?

Пише: Милош Здравковић

Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?

07 1月

国防和安全

Русија, САД, Кина – атомске ракете, моранарица, авијација, копнене снаге – ко је у светској равнотежи страха јачи?

Пише: Милош Здравковић

Последице, треба напоменути скоро извесне победе Русије у Сирији, преживљавање наметнутих санкција од стране Западних сила, јачање привреде и пораст производње на територији Руске федерације уз незаустављив економски раст Кине и Индије, те осталих Азијских џинова попут Вијетнама, Кореје, Малезије, Индонезије…Намеће питање да ли ће то Запад аминовати, те да ли може физички да заустави !?

22 10月

经济

Како је нафта постала ресурс будућности?

Пише: Милош Здравковић

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

29 8月

地缘政治而政治

САД воде срамну пропаганду против Ирана

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за NEWS FRONT

Техеран је затражио од суда у Хагу да САД повуку сакнције, а позива се на договор о пријатељству из 1955. Да ли верујте у успех оваког потеза, да ли Техеран пре свега заиста рачуна на укидање санкција или смо сведоци једне медијско-политичке кампање и покушаја да се привуче пажња проблематици односа између тих држава?

Хашки суд је почео разматрање тужбе Техерана у вези са поступањем САД према Ирану. Одлука о овом случају би, према најави, требало да буде донета за месец дана. Од доласка Доналда Трампа на чело САД, дошло је до поновног заоштравања односа између САД и Ирана, иако су они били релаксирани постизањем нуклеарног споразума са Ираном за време Барака Обаме.

14 6月

国防和安全

Ко је заиста генерал-мајор Касим Сулејмани

На предлог иранског колеге Хамеда Гашгавија, превела сам његов ауторски текст о генералу Сулејманију на српски језик, како би наши читаоци могли да се упознају са ликом и делом знаменитог иранског генерала. Предлог сам прихватила са великим задовољством, с обзиром да пратим деловање и успехе генерала Сулејманија последњих година, посебно од почетка сиријског конфликта. О генералу Сулејманију могу се пронаћи и многобројни текстови у западним медијима, који га оцењују са позиције супротстављене стране, али у већини случајева са великим уважавањем. Додала бих још и чињеницу која није наведена у овом тексту, а то је да је генерал Сулејмани имао важну улогу и у информативној подршци руским снагама у Сирији.

已经Trifkovic

Хамед Гашгави: Ко је заиста генерал-мајор Касим Сулејмани?

Име овог иранског команданта није непознато многима који проучавају ситуацију на Блиском истоку, међутим ових дана (текст је објављен јула 2014. – прим. СС) током борби против злих војника и нехуманог Такфирија у Ираку, његово име је споменуто на неким од водећих медија као што су Fox News, Washington Post, CBS News и Guardian. Оно што бих желео да расветлим нашим читаоцима је каријера овог великог човека, чијег имена са плаше високи званичници Пентагона.

Он је командант јединице Qods Force, огранка Иранске револуционарне гарде (Iranian Islamic Revolutionary Guard Corps), која спроводи специјалне операције изван територије Ирана. Назив јединице потиче од арапског имена за Јерусалим (Al-Quds). Јединица Јерусалим је формирана 90-их година прошлог века.

06 1月

地缘政治而政治

Иранска стратешка слагалица

Пише: Милош Здравковић

Вековима, се пред Иран (и пре њега, Персију) постављало кључно питање, гарантовања националне безбедности, опстанак и самосталност у окружењу јачих регионалних сила попут Отоманске Турске и Римске империје. Иако увек слабији од ових већих империја, Иран је преживео из три разлога: географија, ресурси и дипломатија. Иран је велика и планинска земља те су војни походи на ту земљу тешки и опасни. Иран је такође био у стању да „произведе“ довољно снаге да спречи евентуалне нападе, и реши унутрашње размирице. Истовремено, Техеран се одувек ослањао на сјајну дипломатију.

Долазак европских империјалних сила у регион компликује положај Ирана почетком 19. века, нарочито британски продор на Арапско полуострво и Авганистан, а то се подудара са почетком краја турске империје. Положај целог региона и Ирана са њим додатно се усложњава са трансформацијом глобалне економије на систем на бази нафте. Тада, као и сада, регион је био главни светски извор нафте. Након Другог светског рата, Американци и Совјети су постали нова реалност, са могућношћу и жељом да утичу на регион, са свешћу да реалност Техерана и даље постоји. Иран је морао да суочи регионалне и глобалне претње, и да се усклади са њима. Иран је постао свестан нафте, те да глобална силе не могу да изгубе интересовање за регион…
Без обзира да ли влада шах или ајатолах, стратегија Ирана је остала иста: одвратити евентуалну претњу географијом, штити државу са јаким одбрамбеним снагама, и ангажовање сложене дипломатске службе.

Асад је морао да изабере, да ли je ово његов најхрабрији потез до сада?